Rađanje scene – novo izdanje WMAS u čast jubileja

Povodom završetka druge decenije od osnivanja World Music asocijacije Srbije, ovo reprezentativno udruženje u kulturi je objavilo kartonsku trolisnicu sa informacijama o dosadašnjem i aktuelnom radu uz kompakt disk pod nazivom The Birth of A Scene: World Music in Serbia in the 80s/Rađanje scene: World music u Srbiji 80-ih, koji zvučno oslikava prapočetke world music scene na ovim prostorima.

Izvor: WMAS

Trolisnica sa kompilacijskim albumom „The Birth of A Scene: World Music in Serbia in the 80s”

Dvadeset godina nije malo, a toliko traje World Music asocijacija Srbije. Red je bio da se godišnjica obeleži na prigodan način, pa je rešenje pronađeno u davnašnjoj želji – objaviti kompilaciju neobjavljenih pesama iz osamdesetih godina prošlog veka, kada je nastajao world music na ovim prostorima. Izbor je pao na deliće opusa najznačajnijih ovdašnjih pionira.

Panonski dvojac Boris Kovač – Stevan Kovač Tikmajer je još početkom osamdesetih godina stvarao u duhu „imaginarnog folkloraˮ. Darivali su nam muziku svojstvenu njima ali sa prepoznatljivom ECM estetikom (inače, Tikmajer je, ako ne i jedini iz Srbije, objavio svoju muziku za ovu prestižnu etiketu).

– „Dva su rada na ovoj kompilaciji. Jedan potpisujem sa nekadašnjim najbliskijim saradnikom Tikmajerom, a drugi sam snimio sâm kao tejp muziku, dakle nasnimavanjemˮ – kaže Boris Kovač za naš portal – „Nastali su sredinom osamdesetih i nisu nikada objavljeni na nekom nosaču zvuka. Prvi („Ununderstood Herons Passing Byˮ) ilustruje tzv. Novu panonsku umetnost, kako smo zvali naš poetički kredo, iz perspektive kontemplacije donete kroz atmosferičnu, gotovo ambijentalnu muziku, izražavajući svojevrsnu panonsku metafiziku, a druga („Fragment of an Endless Themeˮ) je gotovo plesnog karaktera, što je po meni drugi osnovni izvor svekolike muzike. To su naši rani radovi, jednostavnog su muzičkog jezika, ali poseduju izvesnu autentičnost i svežinu koja je, verujem, neprolazna.ˮ

Stevan Kovač Tikmajer i Boris Kovač, 1984 (foto, izvor: S. K. Tikmajer)

Sa Borisom je tih godina često sarađivao Veljko Nikolić – Papa Nik. Njegov i Fraparegin Institute, kao neka vrsta umetničke komune, tih godina (pa i sada) bavio se traganjem za granicama zvuka, eksperimentisanjem i samo i jedino (!) improvizacijom. U Borisovom studiju u Bukovcu (i uz njegovo prisustvo kao gostujuće zvezde) nastala je numera „Hot Hairstylesˮ, nikako predugačka, kako to minutaža pokazuje, obojena egzotičnom atmosferom…

Papa Nik je prisutan i u radovima malo poznatog i kratkotrajnog kvarteta Katamaran, koji su činili još i gitarista Dušan Bogdanović, Miloš Petrović za klavirom i Vojin Mališa Draškoci za kontrabasom.

– „U vreme ovog sastava, sredinom 80-ih, Miloš i ja smo se kretali sličnim putevima. Miloš je komponovao svoju Istoriju Vizantije, dok sam ja pripremao Levantinske Priče u saradnji sa Miroslavom Tadićemˮ– priseća se Bogdanović, koji već duže živi i predaje u Ženevi – „Kao i Katamaran, naša grupa je bila spremna za jedrenje po otvorenom moru i premda smo bili skloni stilskim eksperimentima, orijentacija nam je bila stara muzika Balkana i Levanta; dakle, ne neko aranžiranje folklora, nego savremeni osvrt na arhaične muzičke slojeve. Na ovoj kompilaciji su dva reprezentativna snimka grupe Katamaran – „Adagioˮ i „Visoravanˮ.ˮ

„Adagioˮ, koji otvara kompilaciju Rađanje scene, komponovao je Mališa, i to je jedan od retkih studijskih snimaka, gde se ovaj guru iz senke predstavlja kao kompozitor.

Miloš Petrović, polovinom 90-ih (foto: el gvojos)

Antologijska Istorija Vizantije na ovoj kompilaciji je predstavljena kroz dve prepoznatljive numere za sve poklonike stvaralaštva Miloša Petrovića („Bluz Mehmeda Osvajačaˮ i „Gavrilo i Džibril lete nad Carigradomˮ), ali u postavi Trio Jazzy (Petrović-Blam-Jelić), koja je prethodila zvaničnom izdanju Vizantije, pa su otuda i ovi snimci izuzetno vredni.

I na kraju, ono bez čega se ne može – izvrsni Lala Kovačev sa svojim sastavom Balkan Impressions se predstavio sa dve studijske kompozicije – „Weddingˮ i „Oro Danceˮ (neobjavljene verzije), koje su, svakako, neizostavne za noviju istoriju muzike, ne samo Srbije.

Kompilacijski album Rađanje scene prati lepo osmišljena trolisnica (umeće Aleksandra Ružičića), koja, osim osvrta Marije Vitas na rađanje scene na ovim prostorima osamdesetih godina veka za nama, donosi i opis najvažnijih aktivnosti World Music asocijacije Srbije i presek dostignuća u protekle dve decenije. Izdanje je producirao Oliver Đorđević.