Rubrika: Bez paradajza, molim!

Džepovi puni muzike

Autor: Mirjana Raić Tepić

Mali ciklus world music koncerata pod nazivom „Pocket Globe”, ostvaren zahvaljujući i saradnji sa World Music festivalom „Todo Mundo”, održan je u Novom Sadu u „Eđšeg – Kulturnoj stanici”, u periodu od 29. septembra do 3. oktobra 2019. Nastupila su tri sastava: Vardan Hovanissian & Emre Gültekin, Rumbaristas i Daniel Lazar & Almir Mešković.

Rumbaristas u „Eđšeg – Kulturnoj stanici”, 2019 (foto: Vladimir Veličković)

Novi Sad je „glavni grad mladih” i nosi titulu Omladinske prestonice Evrope za 2019. godinu (Opens 2019). Sa tim u vezi, otvorile su se u toku prošle godine takozvane „Kulturne stanice”, zgrade koje su „oživljene” za potrebe Fondacije Novi Sad 2021, a među njima i stari dvorac Eđšeg, koji je i bio domaćin „džepnog” festivala muzike sveta…

Senzitivno i suptilno

U centralnoj dvorani građevine, koja odiše starim novosadskim šarmom, prve večeri, 29. septembra, na „Pocket Globe”-u se predstavio sastav Vardan Hovanisian (jermenski duduk) i Emre Giltekin (turski saz), uz perkusionistu Marata Jaramiana. Njihova izrazito senzitivna i suptilna muzika se zasniva kako na interpretaciji narodnih melodija Jermenije i Turske, tako i na komponovanim numerama inspirisanim tradicionalnim muzičkim nasleđem. Tokom više od sat vremena, koliko je koncert (uz očekivani bis) trajao, repertoar je mahom bio posvećen drugom albumu Karin, koji je izašao prošle godine i dobio odlične kritike.

Pročitajte kritiku koncerta Vardana i Emrea na festivalu „Todo Mundo” u Beogradu

Novosadska publika je imala retku priliku da čuje saz i duduk u toj idealnoj i izazovnoj formaciji dua, ponekad uz Emreov mek bariton, ali uz stalnu i neverovatnu podršku instrumenta nalik dolu koji je, možda sveden i gotovo u pozadini, doprinosio jasnoći zvuka, a i atmosferi.

Iako, po mom mišljenju, nije bilo neophodno da se ovakav sastav dodatno ozvučava u već, samom po sebi, akustičnom prostoru centralne sale „Eđšega”, muzičari su uspevali da postignu zvučni balans, uprkos problemima prilikom većih dinamičkih oscilacija – od tihog ka glasnom – koje, zapravo, jesu gotovo suštinski deo njihovog umetničkog izraza.

Vardan Hovanisian & Emre Giltekin (i perkusionista Marat Jeremian) u „Eđšeg – Kulturnoj stanici”, 2019 (foto: Vladimir Veličković)

Što južnije, to raspojasanije

Već sledeći koncert, petočlanog benda Rumbaristas, 2. oktobra, doneo je sasvim novu atmosferu. Za potrebe ovog događaja sala je bila preuređena i kontekstualizovana u prostor malog plesnog kluba sa visokim stolovima, prikladnim osvetljenjem i skoro nevidljivim šankom na kom se služilo, između ostalog, odlično domaće belo vino. Ovaj belgijsko-špansko-fracusko-italijanski sastav je napravio odličnu atmosferu predstavljajući novi album, animirajući publiku, među kojom su plesali, svirali…

Možda stidljivi na početku, Novosađani su se do kraja potpuno opustili uz sjajnu svirku na kojoj su čuli sve – rumbu, tarantelu, ska, kolumbijsku i kubansku muziku… Zapravo – univerzalni jezik svih južnih krajeva, koje je bend Rumbaristas spojio u jedno.

Zavodljivo elegantni Balkan

Poslednji koncert ciklusa „Pocket Globe”, 3. oktobra, bio je namenjen dvojici „domaćih” muzičara. Daniel Lazar iz Beograda (violina) i Almir Mešković iz Tuzle (harmonika) upoznali su se u Oslu, u Norveškoj, gde žive i rade i gde je ovaj duo i započeo svoju muzičku priču. Iako obojica formalno, „klasičarski” školovani muzičari, oni sa velikim uživanjem pristupaju izvođenju narodne muzike. A koliko im je značajan kulturni „bekgraund” potvrđuje i činjenica da su svom prvom albumu dali ime Roots, odnosno Koreni, na kom izvode muziku Balkana – uopšteno rečeno.

Pročitajte kritiku koncerta Daniela i Almira na festivalu „Todo Mundo” u Beogradu

Daniel Lazar & Almir Mešković u „Eđšeg – Kulturnoj stanici”, 2019 (foto: Vladimir Veličković)

Ono što njihovu muziku čini tako karakterističnom – pritom, u sastavu koji je u narodnoj muzici sa ovih prostora podrazumevajući – jeste sam pristup. Školovan, izglačan i prefinjen.

Možda je mom uhu u toku koncerta katkad zafalilo suptilne „prljavštine” narodnog svirača, koju su obojica „očistili” do perfekcije, ali su toj njihovoj muzici dali ono što ponekad klasičnoj nedostaje – dušu, a narodnoj – zavodljivu eleganciju.

Iza ovog malog ciklusa koncerata, čini mi se, stoji ona iskrena ideja o tome šta vam je sve potrebno da budete srećni. Srećni kao dete. Natrpate, ili vam natrpaju džepove. Klikerima, slatkišima… Ili, u ovom slučaju (kad ste „porasli”) – muzikom. Novom Sadu je bio potreban baš jedan ovakav događaj, džepnog formata, u koji staje, zamislite, muzika sveta.