Rubrika: Bez paradajza, molim!

Šaroliki Balkan

Kažu da je uspeh obići i videti svet. Ali, još veći je uspeh kada svet dovedeš kod sebe. „Todo Mundo” upravo to čini. Osmu godinu zaredom imamo priliku da u okviru Festivala „Todo Mundo” slušamo izvanredne nastupe muzičara sa svih kontinenata, koji izvode muziku sveta. Ovogodišnje četvrto festivalsko veče, održano 2. oktobra u SKC-u u Beogradu, beše obojeno zvucima Balkana (u najširem smislu te reči) u interpretaciji dva sastava koji pristupaju muzici na različit način – duo Daniel Lazar i Almir Mešković iz Norveške i ansambl Babra iz Mađarske.

Autor: Julijana Baštić

Mađarski sastav Babra na festivalu „Todo Mundo”, Beograd, SKC, 2019 (foto: Trčanje za kulturom)

Balkanski kardio i razmazana šminka

Pred gotovo punom salom SKC-a – sa malim, ali neophodnim zakašnjenjem, kako bi svi koji su želeli da prisustvuju uspeli da se probiju kroz saobraćajni kolaps koji ovih dana jeste „beogradski trend” – Bojan Đorđević nas je u ime organizatora Festivala pozdravio i predstavio nam prve izvođače.

Pročitaje prikaz treće večeri na festivalu „Todo Mundo”

Iako potiču sa „naših prostora” (ah, kako to nostalgično zvuči), harmonikaš Almir Mešković (Tuzla, 1988) i violinista Daniel Lazar (Beograd, 1986) čine duo iz Norveške koji postoji od 2012. godine. Pozdravili su nas na najiskreniji način – muzikom. Ritmični zvuci harmonike sa naglašenim akcentima, kojoj se priključuje zvuk violine sa tananim tremolom, uveli su nas u početne motive „Moldavske igre”, kompozicije koja je inače i prva na njihovom albumu Roots, objavljenom prošle godine u izdanju norveške kuće „Etniskmusikklub”.

Odmah se, već u prvim taktovima, oseti da dolaze iz sveta klasične muzike. Svaki ton je na mestu, ništa nije prepušteno slučaju, što ne znači da je njihova interpretacija „sterilna”.

Naprotiv, pored širokog dinamičkog opsega, bogate artikulacije, virtuoznosti, u njihovom nastupu dosta je izražena mimika, lupkanje nogom, pa čak i poneki uzvik „Hej!”. Pored toga, komunikacija i interakcija sa publikom je jako važan segment svirke Daniela i Almira. U toku koncerta na „Todo Mundu” ispričali su nam mnogo detalja vezanih za njihov muzički i životni put.

Daniel Lazar i Almir Mešković na festivalu „Todo Mundo”, Beograd, SKC, 2019 (foto: Trčanje za kulturom)

Upoznali su se na Muzičkoj akademiji u Oslu 2012. godine i „na prvu loptu” su se muzički pronašli. Osetili su da imaju kompatibilnu energiju, da na isti način osećaju muziku i da isto muzički razmišljaju, što je zaista važan segment u bilo kom sastavu, ali je posebno izraženo u svirci 1:1, odnosno 1+1.

Budući da im je repertoar kreiran tako da reflektuje njihova muzička iskustva, Almir i Daniel u ovom duu sviraju pretežno muziku iz Srbije, Bosne i Rumunije. Na koncertu je nekoliko kompozicija na mene ostavilo snažan utisak zbog specifičnih aranžmanskih rešenja, a delimično i zbog zanimljivih govora koji su im prethodili.

Prvo, tu je jedinstvena, a može se reći autobiografska kompozicija u kojoj kombinacija norveške pesme i srpskog kola oslikava njihovu aktuelnu koncertnu relaciju Norveška-Srbija-Norveška. Zatim, u Danielovoj prvoj autorskoj kompoziciji pod nazivom „Čežnja”, u kojoj se tema javlja prvo u picikatu, a potom izražajno sa gudalom, kao da nam violina priča neku duboko iskrenu priču. U srednjem delu numere harmonika preuzima vodeću ulogu u maniru improvizacije, dok violina u istom ritmu prati uz odsečni zvuk škripe gudala kod žabice, da bi se na kraju zajedno vratili početnoj temi zatvarajući magični krug.

Daniel Lazar i Almir Mešković na festivalu „Todo Mundo”, Beograd, SKC, 2019 (foto: Trčanje za kulturom)

Potpuno drugačiju boju instrumenata, posebno izraženu na violini, koja me asocira na svirku slavnih Taraf De Haïdouks, koriste u izvedbi rumunskog repertoara. Melodije za igru, ili prema Danielovim rečima „balkanski kardio”, svirali su u očekivano brzim tempima, sa pedantno ali stilski dosledno izvedenim ornamentima. Za razliku od virtuoznih kompozicija, koje su kod publike izazivale gromoglasne aplauze i oduševljenje, interpretacija doine „In drum spre casa” razmazala je šminku gospođi koja je sedela pored mene i bez ustručavanja pustila suze.

Pretpostavljam da su se Daniel i Almir prilikom osmišljavanja dinamike koncerta, selekcije i redosleda repertoara susreli sa onim teškim pitanjem: šta svirati posle najemotivnije kompozicije? Pa – nešto suprotno tome i to direktno, forte, bez ikakve priče! Bili su to početni motivi „Niške banje”, izvedeni na violini uz lupkanje po harmonici, da bi se u toku kompozicije preplitale vodeće uloge harmonike i violine.

Posle sevdalinke „Evo srcu mome radosti”, kao Almirovog pečata ovoj muzičkoj „priči”, završetak koncerta na „Todo Mundu” beše iznenađujuć. Ne zato što su za kraj izveli slavnu kompoziciju Grigoraša Dinikua (tzv. „Ševa”), nego zbog toga što je na mestu onomatopeje –  kada je većina posetilaca uperila svoje telefone ka sceni ne bi li zabeležila očekivani momenat u kojem violinista prikazuje svoje sposobnosti u imitaciji zvuka ptice – u prvom planu bio harmonikaš i njegova reminiscencija na melodiju prethodno izvedene sevdalinke.

Almir Mešković na festivalu „Todo Mundo”, Beograd, SKC, 2019 (foto: Trčanje za kulturom)

Publika ih je pozvala dva puta na bis. Nažalost, posle Daniela i Almira deo publike nije ostao da sluša drugi koncert. Šteta. Ali, to je njihov izbor.

Kad kolo ubrza

Nastavljajući svirački manir koji su utemeljili Ansambl Vujičić, a potom nastavili i otišli mnogo dalje neverovatni Söndörgö, grupa Babra izvodi mađarsku, ali i južnoslovensku tradicionalnu muziku. Ovaj u biti tamburaški kvintet odlikuje se i zvučnim dualizmom – sa jedne strane to je tamburaški zvuk kao idiom panonske ravnice, a sa druge strane zvuk harmonike, klarineta i tapana kao reprezent juga Srbije i Makedonije.

Bogatstvo ansambla krije se u mogućnosti trojice muzičara da sviraju na više različitih instrumenata, tako da su gotovo pre svake kompozicije vrlo vešto menjali instrumente, vrteći se oko basistkinje/pevačice Veronike Varge kao glavnog stuba u ansamblu.

Pored južnoslovenske i mađarske tradicionalne muzike Babra na repertoaru ima i muziku Roma, a posebno su inspirisani pesmama Šabana Bajramovića, te se može reći da se njihova muzička poetika kreće u više različitih pravaca. Pretpostavljam da će u narednim godinama otkriti koji muzički svet ih najviše pokreće.

Pročitaje prikaz druge večeri na festivalu „Todo Mundo”

Pojedine kompozicije koncipirane su kao rukoveti, što znači da je više pesama ili melodija za igru povezano u jednu skladnu celinu. Međutim, ono što daje posebnu draž njihovim aranžmanskim rešenjima jeste harmonija, odnosno zanimljiva harmonska rešenja, kao i kombinacija tonaliteta u okviru jedne kompozicije.

Daniel Koler i Bence Babčan, članovi grupe Babra. Nastup na festivalu „Todo Mundo”, Beograd, SKC, 2019 (foto: Trčanje za kulturom)

Vrhunac koncerta Babre na „Todo Mundu” predstavljalo je izvođenje „Kola”, prve numere sa diska koji je izašao ove godine u okviru izdavačke kuće „Fonó Budai zeneház”. Numeru su izveli sa dodatnim ubrzanjem, što je izmamilo najviše aplauza. Posle virtuoznog i zvučnog vrhunca, na sceni je, neočekivano, ostao duo – baglama (Koller Dániel) i glas – koji je izveo „Simbil cveće”. Potrebna je velika hrabrost da u Srbiji pevaš na srpskom, a da pri tom ne govoriš ovaj jezik. Svedenim muzičkim jezikom stvorena je intimna i mirna atmosfera. Međutim, povratak ostalih muzičara na scenu, te izvedba „Makedonskog ora” i kompozicije „Lepi Ivo” ponovo su razigrali publiku, koja ih je, domaćinski, nagradila bogatim aplauzom i pozvala ih ponovo na zasluženi bis.

Bilo je očekivano da će publika generalno bolje reagovati na interpretacije sa klarinetom i tapanom, nego na tamburaški zvuk, ali me zanima kako bi publika reagovala u Vojvodini, budući da je tamburaški zvuk Babre drugačiji u odnosu na poznate zvuke vojvođanskih tamburaša. Ovo pitanje ostaviću otvoreno dok ne posetim Babrin koncert u nekoj vojvođanskoj varošici.

David Požonji, član grupe Babra. Nastup na festivalu „Todo Mundo”, Beograd, SKC, 2019 (foto: Trčanje za kulturom)

Na kraju, moram da priznam da sam očekivala da će na prvom koncertu svirati Babra, a na drugom Almir i Daniel, jer su potonja dvojica zvučno i energetski jači, iako ih je manje. Ali, i u ovakvom redosledu došli su do izražaja različiti muzički svetovi kao posledica sublimacije bogatih muzičkih iskustava u kontekstu Balkana.

Generalno, dinamika oba koncerta na „Todo Mundu” je koncipirana istim načinom razmišljanja – oba sastava krenula su sigurno, upečatljivo. Zatim su na sredini nastupa smirili dinamiku različitim izražajnim sredstvima (u prvom koncertu to je bila doina, a u drugom „Simbil cveće” u svedenom muzičkom izrazu), da bi se pred kraj oba koncerta ponovo podigla atmosfera, vodeći ka završnoj kulminaciji.

Pročitajte prikaz prve večeri na festivalu „Todo mundo”

Teško je sa punom koncentracijom slušati dva koncerta, jedan za drugim, ali u tome je lepota svakog festivala. Dok iščekujemo naredni „Todo mundo”, putujmo, upoznajmo muzike sveta… A, ako nismo u mogućnosti da putujemo, bez brige, muzika sveta će doći kod nas. Vidimo se iduće godine na „Todo Mundu”!