Rubrika: Uši pišu

Oratnitza : Alter Ethno

Fusion Embassy, 2018

Uspeli spoj rituala i derta

Autor: Dragomir Milenković

Naslovna strana albuma „Alter Ethnoˮ

Odavno nisam slušao ovako dobro muzički organizovan i osmišljen album, sa postignutom ravnotežom tradicionalne muzike Bugarske i savremenog zvuka u kome povremeno „protrčavajuˮ džez pasaži na saksofonu, flauti i kavalu. Dva ženska vokala – Asja Pinčeva i Dijana Vasileva – daju glavni pečat sadržaju albuma tradicionalnim grlenim pevanjem, čineći to na besprekoran način. Upravo njihovim dvoglasom i počinje album pesmom „Malo seloˮ, autorke Radke Aleksove.

Zadnja strana knjižice albuma „Alter Ethnoˮ

U kompoziciji „Ethiopiaˮ koja sledi, Asja i Dijana nastavljaju sa dvoglasnim tradicionalnim pevanjem, uz jaku podršku bubnja (orijental rumba) i dobro aranžirane džez deonice saksofoniste Dimitra Lioleva, gosta na ovom ostvarenju.

„Vezden momaˮ je treća vokalno-instrumentalna kompozicija, dobro obojena didžeriduom, duvačkim instrumentom koji u kombinaciji sa timpanima i kavalom stvara nekakvu vrstu pagansko-mistične atmosfere, u čemu Bugarska ne oskudeva i po čemu je, sa tipičnim istočnobalkanskim dertom, poznata u svetu. Ovakve melodije mogu da se čuju i u zabačenim selima južne Srbije, posebno u Ponišavlju, gde su izmešane tradicije bugarskog i srpskog melosa.

„Puška puknaˮ je četvrta pesma u kojoj, osim ženskog dvoglasa i priključenog muškog vokala Ivana „Popeˮ Gospodinova, flauta donosi džez fraziranje u dijalogu sa kavalom.

Oratnitza. Foto: Promo

Slušajući ove pesme nemam teškoće sa tekstovima, budući da je bugarski prilično razumljiv, pogotovu za nas, rođene Nišlije.

„Momiceˮ kreće rubatom i ženskim glasom, ležećim basom u deonici didžeridua, da bi se polako ušunjala sinti harmonija na klavijaturi i tročetvrtinski ritam udaraljki. Još jedna prelepa pesma sa ritualnom atmosferom, poput one koju smo mogli da čujemo u izvođenju makedonskog sastava Anastasia.

U kompoziciji „Trnke, Todorkeˮ (u bugarskom pismu postoji jedan znak za poluglas koji ne posedujemo) čujemo tipičnu (etno)džez-rok postavku, čemu osim bubnjara posebno doprinosi i flautista. Prepoznatljiva šopska jedanaestorka (ritam 11/8), utiče na mene da ovu kompoziciju i album puštam više puta iznova. Iako su Bugari dosta nasledili od muzike Trakije, za samo pevanje se može reći da je tipično ruralno slovensko. U ovoj pesmi se uključuje i muški dvoglas u dijalogu za ženskim vokalom.

Kao neko ko je dobar deo života proveo na jugu Srbije, ne mogu da se otmem utisku o bliskoj povezanosti naših kultura koje se pretaču jedna u drugu, i to je osećaj koji sam uvek imao kada sam odlazio u Bugarsku. Prelaskom administrativne granice kao da se ništa ne menja, jer zapravo ne postoji kulturna granica.

„Pokraj rekaˮ je pretposlednja  pesma, u ritmu 9/8 koji niški muzičari zovu niška banja, kroz koji saksofonista Dimitar Liolev povremeno pravi džez „protrčavanjaˮ.

Poslednja kompozicija „Dojdi, dojdiˮ zvuči pomalo renesansno, u duhu rane evropske muzike, sa muškim vokalima Ivana „Popeˮ Gospodinova i Hristijana Georgieva. Jaka, ritmična orijental rumba na timpanima se u jednom trenutku udružuje sa simfo zvukom na sintisajzeru. Aranžman kompozicije veoma podseća na stil vrhunskog turskog sastava Kardeş Türküler.

Opšta ocena projekta Alter ethno? Radi se o veoma uspešnom umetničkom ostvarenju, smelom koketiranju sa džezom, te dobrom ukusu. Značajno pomeranje sastava Oratnitza u odnosu na ranije radove, kako u aranžmanima, tako i u produkcijskom zanatu. Ovim albumom se Oratnitza izdigla na balkanskoj etno i world music sceni. Vredi imati CD u svojoj zbirci ukoliko ste ljubitelj muzike sveta, posebno ako volite muziku Bugarske.