Magazin Etnoumlje / Rubrika: Profilisanje
Muzika je način da romski jezik i kultura opstanu
Monika Lakatoš, unikatan ženski glas vlaško-romske zajednice iz Mađarske, nastupila je sa svojim trijom i beogradskim bendom Naked u Novom Sadu, u SKCNS „Fabrika”, 29. januara 2026. u okviru specijalne „Pocket Globe večeri” i kao deo „Mađarsko-srpske kulturne sezone 2025/26”. Nakon živahnog koncerta, iskoristili smo priliku da u miru bekstejdža razgovaramo sa ovom izuzetnom umetnicom…
07. 02. 2026.
Autorke: Anja Pejinović i Marija Vitas
Monika Lakatoš na koncertu svog Trija i benda Naked, Novi Sad, SKCNS Fabrika, 2026 (foto: Vladimir Holodkov)
Dogodilo se nešto posebno, ne samo na sceni Fabrike, već i među ljudima. Bio je to prvi zajednički nastup dva benda pred novosadskom publikom – spoj različitih muzičkih izraza pretočen u jedinstvenu energiju i emociju. Koncert Naked & Monika Lakatos Trio ispraćen je ovacijama, publika je tražila bis, a atmosfera je bila ispunjena druženjem, plesom i zajedničkim uživanjem u muzici, koja je još jednom pokazala svoju moć da povezuje ljude bez obzira na razlike.
Odmah posle koncerta, u razgovoru sa Monikom Lakatoš, dotakli smo se njenog odrastanja, tradicije, muzike, kao i saradnje sa bendom Naked i njihovog zajedničkog albuma Neked, koji izlazi na proleće.
Koncert Naked & Monika Lakatos Trio, Novi Sad, SKCNS Fabrika, 2026 (foto: Tatjana Glendža)
(Etnoumlje) ► Odrasli ste u Budimpešti, u vlaško-romskoj zajednici koja izuzetno vrednuje muziku i tradiciju. Na koji način je ovakvo okruženje oblikovalo Vaš odnos prema muzici?
MONIKA: Romska kultura je prisutna širom Mađarske i do danas se čuva i opstaje. U mom detinjstvu, u porodici i zajednici iz koje dolazim, tradicija je bila veoma važna i predstavljala je prirodan deo svakodnevnog života. Ono što ja danas donosim na scenu potiče upravo iz tog okruženja – autentično je, iskreno i duboko ukorenjeno u kulturnom nasleđu. U vlaškoj romskoj tradiciji muzika se uči unutar porodice i šire zajednice. Stariji prenose znanje na mlađe kroz pesmu, igru i društvena okupljanja. Dok smo, kao deca, sedeli sa roditeljima, oni bi pevali, a mi bismo upijali sve što smo čuli i videli. Inspiraciju smo nalazili svuda – u zvuku kašike ili drveta, na sopstvenom telu… Sve što je lepo zvučalo postajalo je instrument. Pravih instrumenata nije bilo mnogo, ali ritam je bio svuda i on jeste bio, a i dalje je, srce naše muzike. Za mene je muzika oduvek povezana sa slobodom – kada god smo osećali potrebu da pevamo ili igramo, jednostavno bismo to činili, stvarali nove pesme i bili kreativni. Živeli smo u trenutku. Ta sloboda i kreativnost i danas su suština mog odnosa prema muzici.
Monika Lakatoš na koncertu svog Trija i benda Naked, Novi Sad, SKCNS Fabrika, 2026 (foto: Vladimir Holodkov)
► Vaš prvi veliki javni iskorak bila je pobeda na muzičkom takmičenju Ki Mit Tud?, 1996. godine. Izdvojili ste se po jedinstvenom glasu, a i zbog toga što ste pevali tradicionalnu muziku svoje zajednice, a ne obrade pop-hitova. Kako se danas sećate tog trenutka?
MONIKA: To je za mene bila veoma važna prilika da podelim našu kulturu sa drugima, a posebno sa mladima. Za našu zajednicu, od ključnog značaja je uvek bilo da se znanje i tradicija prenose na nove generacije, a mislim da je danas još važnije mladima dati ono što imamo kao nasleđe, jer postoji rizik da se izgubi.
► I ranije ste pominjali opasnost da kultura Vlaških Roma nestane, jer je sve manje ljudi koji govore taj jezik i neguju tradiciju. Kako se nosite sa tim osećajem i šta mislite da je danas najvažnije uraditi kako bi se kultura Vaše zajednice sačuvala?
Monika Lakatos Trio na koncertu sa bendom Naked, Novi Sad, SKCNS Fabrika, 2026 (foto: Tatjana Glendža)
MONIKA: Iskreno, teško je dati jednostavan odgovor. Verujem da je važno da imamo što više muzičara, i to kvalitetnih muzičara koji neguju našu tradiciju. Pored toga, porodice imaju ključnu ulogu. Deca su deo porodice i svega što se u njoj dešava, pa prirodno upijaju i kulturu oko sebe. Jer, dok mi pevamo, igramo, sviramo, deca nas posmatraju i žele da i ona učestvuju. Ako roditelji prenose deci pesme, igre i običaje, ta kultura ima mogućnost da živi iz generacije u generaciju. Mislim da je važno i da se naša romska kultura deli međunarodno, ne samo u Mađarskoj, jer mi smo velika zajednica, prisutna na širem prostoru. Muzika je posebno važna za opstanak romskog jezika, jer se jezik kroz nju čuva, pamti i prenosi. Naravno, mladi donose nove muzičke stilove i izraze, ali jezik mora da ostane, jer je on ključan deo kulture i identiteta.
► Kroz svoj rad slavite glasove i iskustva žena i otvarate prostor mladim Romkinjama da se i njihov glas čuje. Kako je izgledao Vaš put u muzici, kao žene i Romkinje? Da li ste imali podršku?
MONIKA: Najvažnija osoba na tom putu je suprug Maži, koji mi je i menadžer, a i svira u mom triju. Moj put je u velikoj meri zavisio upravo od njega, jer je Maži bio otvorenog uma i drugačije je razmišljao od većine muškaraca u našoj kulturi. Verovao je u mene i u to da mogu da postanem Neko. Da nije bio takav, verovatno bih bila kao mnoge druge romske žene. Imala sam sreću što sam se udala za njega. Zajedno smo izgradili jednu lepu priču. Takođe, inspiraciju sam crpela iz porodice – od oca, tetki i rodbine. Oni su mi bili uzori i velika podrška, i na neki način su oblikovali moj put.
Koncert Naked & Monika Lakatos Trio, Novi Sad, SKCNS Fabrika, 2026 (foto: Tatjana Glendža)
► Na proleće izlazi album Neked, zajednički projekat Vašeg trija i srpskog benda Naked. Iako je želja za saradnjom tinjala od 2011, tek pretprošle godine ste krenuli da radite na stvaranju albuma. Šta je za Vas lično bio glavni razlog da se upustite u ovu saradnju?
MONIKA: Presudan je bio naš zajednički nastup u Mađarskoj, na jezeru Balaton. Na probi smo počeli spontano da stvaramo muziku zajedno, jako smo inspirisali jedni druge i shvatili da to vodi ka nečemu mnogo dobrom. Svi smo bili srećni – i ja i moj trio, kao i članovi Naked-a. Publika je divno reagovala. Kasnije, kada su ponovo došli u Mađarsku, krenuli smo da planiramo zajednički album. Momci iz benda Naked, ne samo da su sjajni muzičari, nego su i divni ljudi, i zbog toga nam je saradnja sa njima posebno draga.
► Koji je najjači utisak koji sa sobom nosite kući nakon nastupa pred novosadskom publikom?
MONIKA: Prvo, veliko hvala publici – bilo je predivno videti koliko su uživali u koncertu. Ostaće mi u sećanju njihova pažnja, fokus i sve dobro što smo od njih osetili – toplina i ljubaznost koju smo primili. Zahvalni smo i bendu Naked, organizatorima i svima koji su pomogli da ovaj koncert bude održan i koji su nas tako lepo ugostili.
. . .
Emisija je otvorena za sve muzičke događaje i ličnosti koje afirmišu izvorno muzičko stvaralaštvo. Ona okuplja istraživače, melografe, etnologe, etnomuzikologe i izvođače. Zaviruje u arhive i „muzejske eksponate”, oživljava legende, običaje, rituale – deo muzičke prošlosti koja i danas u tragovima živi u muzičkoj praksi pojedinih sredina. Prati promene varijanti izvornih pesama i njihovo putovanje kroz vreme. 
Emisija je posvećena world music sceni, novitetima, trendovima, festivalima i novim albumima. U etru je od 2000. godine, a na Trećem programu Radio Beograda se emituje od 7. oktobra 2015. Emisiju uređuje i vodi poznavalac svetske muzike i organizator više festivala Bojan Đorđević. 
Put svile, kao jedinstveno “radijsko putovanje”, do marta 2023. godine nedeljom je odvodilo slušaoce u neku od zemalja povezanih sa tradicionalnim Putem svile, uz aktuelna ostvarenja iz žanra “World music” i raritetne zapise tradicionalne muzike. Arhiva svih epizoda 
