Magazin Etnoumlje / Rubrika: Bez paradajza, molim!

Kao voda što i kamen probija

Ugledna tradicionalna manifestacija „Crnorečje u pesmi i igri” održana je 53. put u Boljevcu, od 6. do 9. juna 2024. godine. Magazin „Etnoumlje” donosi osvrt na jedinstveno i uzorno „Crnorečje”, sa posebnim akcentom na poslednjem danu.

30/06/2024.

Autor: Ivana Arsenijević

Brat i sestra Vukašin i Anđela Vujinović, duet frulaša, „Crnorečje u pesmi i igri”, Boljevac, 2024 (foto: Ivana Arsenijević)

U sećanju imam sačuvanu sliku od pre mnogo godina: scena na gradskom trgu ispred Kulturno-obrazovnog centra Boljevac čiji izgled detaljno pamtim, i na njoj mi, studenti etnomuzikologije FMU Beograd, u vrtlogu omiljenog nam spleta „Krajište”. Ono što tada, kao student prvak, nisam pojmila jeste da učestvujem u kultnoj manifestaciji, jedinstvenoj po mnogo čemu u celoj Srbiji. Zato, kada sam ove godine odlučila da posetim i doživim „Crnorečje u pesmi i igri”, imala sam osećaj i uzbuđenje kao da sam se tamo zaputila prvi put.

Okolnosti su bile takve da sam mogla da otputujem samo na poslednji dan festivala, ali sam, dok je autobus hrlio ka destinaciji, imala dovoljno vremena da pored uživanja u krajoliku, osvežim svoje znanje o manifestaciji i ispratim kako se ove godine sve odvijalo do mog polaska.

„NAPRAVITE NEŠTO DA SE PAMTI”

Prvo „Crnorečje u pesmi i igri” održano je 25. maja 1971. godine, na inicijativu Jugoslava Uroševića, Miodraga Nikolića i Žike Brankovića, dugogodišnjeg direktora KOC Boljevac, koji su želeli da u ovom mestu pokrenu jedan kulturni događaj i probude interesovanje u narodu. Cilj je bio okupiti veliki broj amatera tradicionalnog narodnog stvaralaštva iz što većeg broja sela, od najmlađih do najstarijih, kako bi dugovečnost festivala bila zagarantovana.

Iz duge istorije festivala „Crnorečje u pesmi i igri” (arhiva: Kulturno-obrazovni centar Boljevac)

Od jednodnevne manifestacije, festival je tokom godina prerastao u četvorodnevni događaj koji okupi i više od hiljadu učesnika, a kako je istakao prof. dr Dragoslav Dević (1925 – 2017), i nakon pet decenija postojanja, jedan je od malobrojnih koji odolevaju priklanjanju savremenim tendencijama.

Članak „Homoljska frula Ivanova”

Već više od deset godina festival tradicionalno otvaraju najmlađi učesnici, te je celokupan prvi dan posvećen dečjem stvaralaštvu. Ove godine, u četvrtak, 6. juna, organizovan je maskenbal dece PU „Naša radost” sa idejom da se predstave kulture i tradicije raznih naroda. Nakon što je karnevalska povorka prošla gradom i stigla do centralne festivalske scene na kojoj se predstavila nastupima, usledio je revijalni deo programa u kojem je svoju tačku imao Dečji ansambl KUD-a „Gardoš” iz Zemuna.

Maskenbal dece PU „Naša radost”, „Crnorečje u pesmi i igri”, Boljevac, 2024 (izvor: Ljubica Radović)

Drugog dana, 7. juna održano je predtakmičenje trubača za Sabor u Guči. Za pobednika je proglašen orkestar Božidara Mladenovića iz Svilajnca, a za najboljeg trubača Ivan Kadrić iz Despotovca – prema oceni žirija publike, njegov orkestar je imao najbolji nastup. Oba navedena orkestra osvojila su učešće na Dragačevskom saboru.

Treći dan (8. jun), tzv. saborni dan, bio je predviđen za izložbu tradicionalne kuhinje „Zlatne ruke Crnorečja” i koncert folklornih grupa. Nakon defilea učesnika, nastupilo je pet dečjih i jedanaest omladinskih ansambala koji su predstavili narodnu umetnost Srba i Vlaha iz Crne Reke, a zatim je usledio koncert KUD-a „Dimitrije Koturović” iz Beograda.

„NEKA SE SJATE VESELJACI, KOLEDARI, VLASI…”

Tajming jutarnje linije Beograd – Boljevac u nedelju, 9. juna, bio je savršen. Kada sam izašla iz autobusa, imala sam taman toliko vremena da napravim nekoliko fotografija, laganim korakom stignem do Kulturno-obrazovnog centra Boljevac i popijem kafu pre prvog važnog događaja tog dana.

Okrugli sto okupio je etnomuzikologe i vođe folklornih grupa koje su učestvovale u programu prethodne večeri, a razgovor je vodila etnomuzikološkinja Ljubica Radović koja je odnedavno na čelu boljevačkog kulturnog centra. Cilj sastanka bio je da se zajednički prokomentarišu nastupi, razmotre određene problematike – scenske, organizacione i dr, kao i da se osmisle potencijalne strategije za njihovo rešavanje.

Okrugli sto, „Crnorečje u pesmi i igri”, Boljevac, 2024 (foto: Ivana Arsenijević)

Naime, teritorija Crnorečja specifična je po izuzetno bogatoj orskoj tradiciji: svako selo imalo je specifičan igrački stil i repertoar, a zahvaljujući tendenciji čuvanja žive tradicije u ovom kraju, „Crnorečje” je danas redak festival u zemlji koji okuplja tako veliki broj autentičnih folklornih grupa. Samom festivalu mesecima unazad prethode „Susreti sela”, jedinstvene smotre kakvih nema u drugim krajevima Srbije, a koji predstavljaju vid selekcije za nastup u Boljevcu i omogućavaju tesnu saradnju i savetovanje seoskih folklornih grupa sa stručnjacima i članovima vrednog tima KOC-a.

U tom smislu, g-din Filip Paunjelović, folklorni bard ovoga kraja, smatra da je osnovni zadatak za budućnost očuvanje lokalnih stilskih karakteristika plesa, kao i svojevrsno „čišćenje folklora” od modernih upliva i mešanja stilova.

Iz duge istorije festivala „Crnorečje u pesmi i igri” (arhiva: Kulturno-obrazovni centar Boljevac)

Etnomuzikolog dr Dimitrije Golemović istakao je da su nastupi bili veoma uspešni, igrački i muzički, veoma spremni i „utegnuti”, a velikim uspehom smatra i ostvaren dobar balans u smislu prisustva folklornih grupa oba naroda koja na ovom području žive u sinergiji: srpskog i vlaškog, budući da je ranije srpskih grupa bilo znatno manje. Etnomuzikološkinja dr Danka Lajić Mihajlović pohvalila je činjenicu da se „Crnorečje” kvalitetno očuvalo i da opstaje kao regionalni festival, što je retko u Srbiji, a takođe i podvukla važnost pomenutih „Susreta sela”, jer se na taj način stimuliše rad u tim zajednicama, što je osnova za kasniju nadgradnju.

Treba još podvući i to da će izabrane folklorne grupe sa ovog festivala učestvovati na republičkom takmičenju u Topoli, a za selekciju je zadužena Svetlana Azanjac.

„NEK OVDE BUDE RASKOŠ, PANAĐUR”

U porti Hrama Svetog proroka Ilije, „Crnorečje u pesmi i igri”, Boljevac, 2024 (foto: Ivana Arsenijević)

Centralni događaj poslednjeg dana festivala jeste takmičenje frulaša koje je ujedno i predtakmičenje za čuveni republički Sabor frulaša u Prislonici kod Čačka. Ove godine, takmičenje je prvi put održano u prelepo uređenoj porti boljevačkog pravoslavnog hrama posvećenog Svetom Iliji.

Takmičenje je ostvareno u tri starosne kategorije, prema propozicijama republičkog sabora, a takmičari su se predstavili u kategorijama izvornog sviranja i savremenog, uz pratnju orkestra. Osim solista, bilo je i dueta, te su se mogli videti kako zajedno sviraju brat i sestra, učenik i učitelj, a čuli smo i jedan mladi ženski orkestar frulaša.

Učesnici takmičenja frulaša, „Crnorečje u pesmi i igri”, Boljevac, 2024 (foto: Zaviša Žurž)

Među najmlađim sviračima kvalitetom se posebno istakla klasa borske škole frule koju vodi Stefan Radovanović iz Metovnice. Prvu nagradu u kategoriji do 12 godina osvojio je Aleksa Ilić, dok je najbolja među mladim frulašima od 12 do 16 godina bila Minja Gergić, a svi takmičari u navedenim kategorijama, uključujući i mali orkestar frula koji čine Katarina, Kristina i Natalija Pavlović, izborili su plasman za Sabor u Prislonici.

Među seniorima, u kategoriji izvornog muziciranja, treće mesto pripalo je Aleksandru Kuliću, drugo Nikoli Nikoliću, a pobednik je Uroš Milanović, pri čemu su sva tri takmičara osvojila učešće na Saboru u Prislonici. U kategoriji savremenog muziciranja, treće mesto dele Nikola Milenkoski i Gradimir Stamenković, drugo mesto je pripalo Nemanji Pavloviću, a najbolji prema oceni žirija bio je Ivan Radovanović. Dobitnici prve i druge nagrade u ovoj kategoriji izborili su i pravo učešća na republičkom Saboru.

Odluku o nagradama doneo je žiri u sastavu: dr Dimitrije Golemović, etnomuzikolog, selektor sabora „Oj Moravo” u Prislonici, dr Danka Lajić Mihajlović, etnomuzikolog i Bokan Stanković, svirač na tradicionalnim instrumentima.

Pobednik u izvornoj kategoriji, Uroš Milanović iz Boljevca (2000. godište) svira od svoje desete godine i redovan je učesnik na takmičenju u Boljevcu i manifestacijama tog karaktera. Do sada je već osvojio brojne nagrade u različitim starosnim kategorijama, kao solista i u duetu. Svira frulu, duduk, okarinu i pomalo svrljiške gajde, a za ovu pobedu kaže da mu mnogo znači jer mu daje podstrek da i dalje uči, vežba i čuva svoju tradiciju.

Uroš Milanović, pobednik među seniorima u kategoriji izvornog muziciranja na fruli, „Crnorečje u pesmi i igri”, Boljevac, 2024 (foto: Ivana Arsenijević)

Ovogodišnja nagrada „Žika Stanić” koja se tradicionalno dodeljuje za izuzetan doprinos očuvanju instrumentalnog nasleđa Crnorečja pripala je Bokanu Stankoviću, gajdaru, trubaču i dudučaru, svetski poznatom muzičaru iz Lasova.

Bokanovo poznavanje izvornog muzičkog izraza, životna posvećenost narodnoj pesmi i svirci, kao i njegova specifična ličnost i odnos koji gradi sa ljudima među kojima živi, od vitalnog su značaja za opstanak tradicije u ovom kraju.

Festival je ove godine zatvoren koncertnom promocijom kompakt diska „Od zlata jabuka – Svirala u muzičkoj tradiciji Srbije” koji je izdao PGP RTS, 2022. godine. Predstavljeni album sadrži tradicionalne melodije iz Raške, Pirota, Crnorečja i Jablanice, a izveli su ih Dalibor Todorović, Veljko Petronijević, Dušan Antić, Stefan Radovanović i Miljan Toković – višestruki pobednici Republikog takmičenja frulaša u Prislonici, nosioci majstorskih pisama i dobitnici specijalne povelje „Od zlata jabuka” za najizvornije muziciranje.

Na promociji diska „Od zlata jabuka: Svirala u muzičkoj tradiciji Srbije”, Boljevac, 2024 (foto: Ivana Arsenijević)

Sve melodije na izdanju snimljene su bez orkestarske pratnje, uz poštovanje stilskih karakteristika kraja iz kojih svirači dolaze. Projekat je presek petogodišnjeg rada urednica i producentkinja izdanja, Svetlane Cice Azanjac i Dragane Marinković, a kako je istaknuto u konferansi, osim čuvanja i negovanja muzičke prakse, osnovni zadatak nagrade i ovog projekta jeste afirmacija mladih narodnih umetnika. Album je prepoznat kako u domaćim, tako i u stranim muzičkim krugovima, a recenziju je napisao prof. dr Dimitrije O. Golemović, koji se takođe ove večeri obratio publici.

Govorne prezentacije preplitale su se sa muzičkim blokovima, u kojima su nam navedeni interpretatori (sa izuzetkom Dušana Antića) prikazali razne autentične tehnike muziciranja, raskoš i delikatnost muzičkih detalja i poletnost narodnih melodija.

Bila je to prava muzička gozba, a uz to, bilo je divno posvedočiti prijateljstvo koje se kroz saradnju razvilo među ovim sviračima, o čemu je govorio i Dalibor Todorović, obrativši nam se na kraju koncerta. Za kraj je poručio: „Upamtite, svirala je poseban instrument koji treba da negujemo i čuvamo jer su nas koreni i preci vezali za njega.”

„OVDE OKO RTNJA, OBIČAJI DREVNI, KULJAJU KAO DIVLJE CVEĆE”

Iz duge istorije festivala „Crnorečje u pesmi i igri” (arhiva: Kulturno-obrazovni centar Boljevac)

Nakon završetka programa, nasmejana publika „Crnorečja” komentariše poboljšanja u organizaciji, kao i primetno bolju posećenost u odnosu na prethodne godine.

Nije to masovna pažnja kakvu dobijaju jeftini, laki i hedonistički sadržaji… Manifestacije poput „Crnorečja” danas biju tešku bitku za opstanak, kao uostalom i sav kulturni život u Srbiji, dok druga strana nažalost ima više kečeva u rukavu.

Ipak, one opstaju, na leđima entuzijasta i zaljubljenika u ona vremena kada je muzika samu sebe stvarala od duše, vazduha i tla, i takva putovala sve do nas predačkim žilama. Teško je ne osetiti njeno pulsiranje, i u zemlji i u vazduhu, ovde na području Crnog Timoka i misterioznog Rtnja, u čijim selima se tradicija još uvek čuva na porodičnom nivou, te se uz muziku i ples, kroz generacije nasleđuju i delovi nošnje. Poseban potencijal postoji ovde, da još bogatije nikne i rascveta se bašta glasova, instrumenata i koraka.

KUD „Aleksa Nikolić” iz sela Osnić, „Crnorečje u pesmi i igri”, Boljevac, 2024 (izvor: Kulturno-obrazovni centar Boljevac)

Razgovaram sa ljudima i gledam oko sebe: na proplanku ispred crkve šarene se nošnje, učesnici i narod razgovaraju, sestra i brat Anđela i Vukašin Vujinović (12 i 9 god.) ponosno drže svoje frule i diplome, Milijan Tomić (63) koji je prešao na biciklu preko 50 kilometara da bi ispratio celu manifestaciju, kupio je unučetu od tri godine „vašarsko duduče”, a sjajan tim Kulturnog centra sa svojom direktorkom na čelu, nasmejan, konačno može da se opusti. Dokle god bude ljudi poput svih njih, tradicija ovog kraja će, kao voda što i kamen probija, pronalaziti svoje puteve, a „Crnorečje” će blistati u pesmi i igri.

(za podnaslove su iskorišćeni stihovi pesme „Divno čudo” Miodraga Pavlovića)