Magazin Etnoumlje / Rubrika: Profilisanje

„Tri na tri”: Tomaš Kočko i Moravska u srcu

U četvrtom kratkom, prigodnom intervjuu ciklusa „Tri na tri” (tri pitanja / tri odgovora) sagovornik magazina „Etnoumlje” je Tomaš Kočko, vođa benda Tomáš Kočko & ORCHESTR, koji će nastupiti na drugoj večeri 13. festivala „Todo Mundo”, u subotu, 27. septembra.

18. 9. 2025.

Autor: Marija Vitas

Tomáš Kočko & ORCHESTR (foto: Petra Švehlová)

Muzika Tomaša Kočka (Tomáš) i njegovog povelikog sastava ORCHESTR pruža posebno zadovoljstvo i ushićenje. Na veoma privlačan, složen i dinamičan način, ovaj bend iz Češke (Tomaš bi me sad prostrelio pogledom, a shvatićete iz njegovih odgovora zašto) spaja raznolike elemente: tradicionalnu muziku, pesme, stihove, instrumente, srednjovekovni zvuk, rok, metal muziku, pagansko nasleđe, instrumentalnu virtuoznost, moćne glasove itd.

Stvorili su sopstveni stil, izražajan, ubedljiv i zavodljiv, a krase ih i atraktivne odrednice, koje su im kritičari dodelili: „Moravski Jethro Tull” i „Moravski Chieftains”.

Bogata diskografija grupe broji 13 albuma objavljenih u periodu od 1999. do 2021. godine. Publika u Beogradu će uskoro moći da doživi delić te raskoši, koju će izneti šestočlana ekipa: Tomaš Kočko (glas, gitare, mandolina), Helena Vivozilova (Vyvozilová/blok flauta, kvinton, dulcimer, glas), Libuše Jelenkova (Jelénková/violina, glas, viola), Roman Plaširiba (Plaširyba/kontrabas, glas), Pavel Plh (Plch/udaraljke, glas) i Tomaš Melihar (Tomáš Melichar/bubnjevi).

Intervju „Tri na tri: DJ Click i radosni folklor 21. veka”

Uz podršku Češkog centra u Beogradu i Ministarstva kulture Češke, koncert Tomáš Kočko & ORCHESTR-a biće održan, premijerno u Srbiji, na 13. festivalu „Todo Mundo”, u subotu, 27. septembra u Beogradu, u Češkom centru, nakon nastupa AVA Trija. Početak te druge festivalske večeri je zakazan za 20 sati.

Ulaznice za festival „Todo Mundo” na sajtu „Tickets.rs”

(Etnoumlje) ► Kakva fascinacija leži u korenu vaše muzike, šta je ono glavno što vas inspiriše: narodni stihovi, tradicionalna muzika, paganska verovanja, Srednji vek, češko selo ili nešto drugo?

TOMAŠ: Pa, svakako ne češko selo! (smeh) Nemam ništa protiv češke provincije, možda čak i liči na Moravsku, ali tamo nikada nisam živeo i ne poznajem je (smeh).

// Napomena jedne članice benda: Moravska je poseban deo Češke Republike, a Tomaš Kočko je snažan zagovornik moravske autonomije //

Moravska i njena sela su nešto sasvim drugo! Moravska i njena istorija, Moravska i njena narodna muzika, Moravska i njene drevne tradicije, Moravska i njena ukorenjenost u srednjoevropskom tlu, Moravska i njena orijentacija ka jugu i jugoistoku!

Na početku naše muzike stajali su stihovi moravskog pesnika (lingviste, germaniste i romaniste), rodoljuba iz istočne Moravske – Ladislava Nezdaržila (Nezdařil). Njegova pesnička zbirka Horní chlapci (planinski momci, hajduci) prvobitno je bila napisana na „veštačkom”, ali kodifikovanom književnom jeziku – češkom. Ipak, njegov omaž starim moravskim narodnim junacima sa Beskida nekako mu je zvučao neautentično. Zato je odlučio da celu zbirku prepiše na dijalektu Istočne Moravske, na govoru planinskog naroda Beskida. U tom obliku, zbirka je dobila neverovatnu dubinu – u spoju savremenih poetskih slika sa drevnim jezikom pesnikovih predaka, sa muzikom skrivenom u tom govoru, sa fraziranjem i emotivnom snagom tog starog jezika.

Moravska je takođe postojbina briljantnog kompozitora Leoša Janačeka (Janáček), koji je proučavao emotivnost govora – naročito tradicionalnih moravskih dijalekata – i svoja otkrića pretočio u muziku svojih opera.

Intervju „Tri na tri: Jakob Štajnkelner i štajerska harmonika”

Stihovi Nezdaržila pokazali su mi pravac kojim treba da idem u muzici: da komuniciram sa drevnom prošlošću kroz savremena muzička sredstva.

Ali… da budem iskren, temelj mog doživljaja muzike bilo je pevanje sa majkom, koja me je učila pesmama sa njenih rodnih Beskida – ali i muzika baroknih majstora, budući da sam od ranog detinjstva svirao klasičnu violinu.

Tomaš Kočko (foto: Petra Švehlová)

► Zašto je baš Moravska tako važna oblast u poetici benda? Kako biste nam približili Moravsku i njeno mesto u istoriji i kulturi Češke, ali i u vašem radu?

TOMAŠ: Oh, to je divno pitanje (smeh), a ti sigurno znaš da je baš po mojoj meri („grist to my mill”)! Obožavam da govorim o Moravskoj! Uostalom, mi smo moravski bend, a naša zemlja – Moravska – jeste naša inspiracija.

Njeno ime potiče od reke Morave, koja izvire u planinama na severu i teče ka jugu, gde se uliva u Dunav. Reka Morava, sa svojim slivom, definiše Moravsku kao zemlju (Za Čehe, njihova nacionalna reka, Vltava, teče u potpuno suprotnom pravcu – od juga ka severu, gde svoje vode daje Labi).

Moravska, ili preciznije Velika Moravska (Moravia Magna), bila je prva slovenska država u Srednjoj Evropi, a kada je pala, na njenoj teritoriji su nastala tri kraljevstva, svako od njih tvrdeći da nasleđuje njeno nasleđe: Kraljevstvo Ugarske, Kraljevstvo Poljske i Kraljevstvo Bohemije/Češke. U početku su Moravci sklapali saveze sa Poljacima, ali su potom Česi osvojili Moravsku, i od tada je sudbina Moravske bila vezana za Čehe. A pošto su se Česi podvrgli Svetom Rimskom Carstvu, njihova istorija – i istorija Moravske – postala je povezana sa zapadnom kulturom.

Tako je kasnije, po volji Carstva i našeg cara Fridriha Barbarose, osnovana Markgrofovija Moravija. I tako je Zemlja Moravska počela da dobija oblik – sa svojim skupštinama, pravosuđem, zakonodavstvom, finansijama i vladarem, markgrofom. Odnosi sa Kraljevstvom Češke bili su promenljivi, ali kada je moravski markgrof počeo da upravlja iz Beča, odnosi su postali veoma korektni.

Intervju „Tri na tri: Tamala i veza sa afričkim korenima”

Savremena istorija, međutim, bila je istorija totalitarnih režima, tokom kojih je Moravska izgubila svoju autonomiju i bila podeljena na administrativne oblasti koje nisu poštovale njenu istorijsku teritoriju. Ali mi, Moravci, i dalje smo ovde, i naša kultura takođe. Leoš Janaček, Milan Kundera, Ernst Mah (Mach), Gregor Mendel… čak je i Sigmund Frojd (Freud) rođen ovde!

Moravska ima izuzetno bogatu tradicionalnu kulturu. Istina je da smo mnogo njene raznolikosti izgubili posle Drugog svetskog rata, kada su naši sunarodnici koji govore nemački morali da odu (dozvoli mi da napišem kako je bilo – bili su proterani). Ali, čak i ono što je ostalo deluje neiscrpno! I divno je što još uvek postoje regioni u Moravskoj gde tradicija nije samo stvar folklornih ansambala, već nešto što se živi. Autentično, živo! To je najveće blago!

Ja sam iz severne Moravske, gde su Beskidi u vidokrugu, a pastirske tradicije, običaji, pesme i priče često se čuvaju kroz folklorne ansamble. Ima ih mnogo, i ljudi radosno vežbaju stare pesme i igre pod vođstvom iskusnih vođa. Sada živim na jugu Moravske, i ovde folklornih ansambala gotovo da nema – umesto toga, sve se čuva u porodicama, seoskim zajednicama i udruženjima neženja i devojaka poznatim pod nazivom „chasas”.

Sve to mi nastojimo da utkamo u našu muziku – i tako pošaljemo u budućnost!

Intervju „Tri na tri: AVA Trio i mediteranska avangarda”

Tomáš Kočko & ORCHESTR (promotivna fotografija)

► Šta je ono što želite da predstavite publici u Srbiji, zemlji u kojoj niste nikada nastupali?

TOMAŠ: Iskreno, voleo bih da sviramo naše potpuno nove pesme sa predstojećeg albuma PERPERUNA! Imaće malo metal prizvuka – teške gitare – a istovremeno ćemo sačuvati nežnost cimbala, violine i frula. U stvari, ovaj odgovor ti šaljem baš sada, iz studija, u kom ćemo za koji trenutak da snimimo ritmičku sekciju!

Ali, da bismo igrali na sigurno, verovatno ćemo se odlučiti za presek našeg rada, za taj nekakav „best of”! Sigurno ćemo uključiti barem jednu pesmu zasnovanu na poemi iz ranih dana naše muzike. Ali, ko zna – možda odlučimo i na licu mesta, zavisno od vajba publike. Iznenadiću i samog sebe!

Usput, „Perperuna” je i naslovna pesma našeg novog albuma, a inspiracija je zapravo došla od vas – Južnih Slovena – jer sam pročitao da je nekada to bio ritual posvećen starom slovenskom bogu groma Perunu, izvođen kako bi se od njega zatražila kiša.

Intervju „Tri na tri: Nasip Kısmet i grljenje sudbine”

. . .