Magazin Etnoumlje / Rubrika: Vesti
In Memoriam: Olga Krasojević
Na dan Svetog Trifuna, 14. februara 2024. godine, ovaj svet je zauvek napustila Olga Krasojević, izvanredna tradicionalna umetnica sa kojom je i World Music asocijacija Srbije imala toplu saradnju. Svoj lični, nežni osvrt na Olgu, za Etnoumlje donosi jedna od članica podmlatka Izvorne grupe Crnućanka u okviru koje je Olga decenijama nizala uspehe, u zemlji i inostranstvu.
19. 02. 2024.
Autor: Jelena Ponjavić
Osamdeset šest godina životnog i 58 godina pevačkog staža… Malo ko se može pohvaliti takvim brojkama…
Olga Krasojević (Gornja Crnuća, 11. februar 1938 – Gornji Milanovac, 14. februar 2024) proslavila je Crnućanku, učestvujući daleke 1966. godine u samom obnavljanju ovog izvornog sastava, koji slovi za jednu od najstarijih takvih grupa u Srbiji budući da je otpočela sa radom još u vreme prela kneginje Ljubice, u Gornjoj Crnući, u prvoj polovini 19. veka.
Uz Aleksandra Lesu Đorđevića (1929 – 2016), Olga je tokom dugog niza godina predvodila Crnućanku, nanizvaši mnogobrojne nagrade i u ulozi soliste ženskog dela grupe.
Svako ko misli da je bio lak njen zadatak, vara se. Jer, njeno nije bilo samo da obuče narodnu nošnju, stane na binu i zapeva neku staru pesmu. Trebalo je okupiti žene, održati probu bar jednom nedeljno, kad svakoj od njih odgovara, imajući u vidu da su poslovi žena i čitava njihova svakodnevica u skorijoj prošlosti bili mnogo složeniji. Trebalo je organizovati prevoz, stići na vreme i po hladnom i vrelom danu, sačekati svoj red u konkurenciji mnogih grupa na raznim takmičenjima i saborima…. I sav trud se pokazao vrednim, jer se grupa nikad nije vratila kući bez nagrade!
Album „Sa Rudnika soko krila vije”, WMAS Records, 2015.
Niko se na ovom svetu ne može pohvaliti tako tesnom saradnjom sa eminentnim stručnjacima iz oblasti etnomuzikologije kao Crnućanka – grupa u kojoj su se šezdesetih godina 20. veka okupili seljani iz Gornje i Donje Crnuće, Gornje i Donje Vrbave i drugih okolnih sela.
U nekom smislu, članovi Crnućanke jesu amateri, ali reč je o amaterima koji su se oduvek profesionalno odnosili prema ovom poslu interpretacije i negovanja zavičajne pesme i lokalnog nasleđa.
Upravo je Olga Krasojević bila moralni i profesionalni vođa grupe, baveći se time na najbolji mogući način. Kada su je već stigle godine, a bila je svesna da ne može više da se nosi sa svim obavezama koje uslovljavaju ostanak i opstanak legendarne grupe, dobila je 2019. godine svoj podmladak koji joj je dao novi vetar u leđa, u pravcu dalje borbe za očuvanje tradicije rudničko-takovskog kraja.
Punih pet godina je putovala zajedno sa nama, podmlatkom Crnućanke. Delila nam je savete kako treba da izgledamo na sceni, kako da privučemo pažnju, ostavimo utisak i „ubedimo” žiri da je baš Crnućankina pesma najbolja i da zaslužuje pobedu ili, makar, neku od nagrada.
Hrabrila nas je, podsticala na rad, dolazila na zajedničke probe, kako bismo mi, mlade članice, imale živi primer pred očima i ušima.
Prošle godine, 26. avgusta, u Muzeju „Staro selo” u Sirogojnu, na koncertu „Ribaševkama u čast”, Olga je imala priliku da peva sa još mlađim sastavom Crnućanke. Ispostavljajući se, dakle, kao grupa koja deluje u čak tri generacije, Crnućanka je već samom tom činjenicom, a naravno i kvalitetnim nastupom, ostavila ogroman utisak na etnomuzikologa dr Jelenu Jovanović, predstavnicu Muzičkog instituta SANU, koja je bila prisutna u publici.
Olga je jednom rekla: „Pevaću dok sam živa!”. Tako je i bilo.
Njeno delo je jako, nastavlja da živi i ima svoju budućnost, jer mi, mlađi, idemo dalje putevima koje je utabala ova velika umetnica iz naroda. Olga može da bude spokojna i da nastavi da peva u nebeskoj Crnućanki, zajedno sa Lesom, Srbijankom, Dragom i drugima. Njima je pre nekoliko dana, tog 14. februara, verovatno zafalio prvi glas za neku od pesama koje je samo Olga umela majstorski da vodi, pa su je pozvali da im se pridruži…