Magazin Etnoumlje / Rubrika: Uši pišu

Almir Mešković & Daniel Lazar : Family Beyond Blood

Alda Records, 2023

O korenima i muzici

Autor: Marija Vitas

31. 01. 2024.

Sećam se, od pre nekoliko godina, krepkog dede u parkiću, koji je ponosno posmatrao svog malenog unuka kako se spretno pentra i skače, što je glasno prokomentarisao, tako da svi čujemo: „Dedina krv, vidi ga kakav je dasa, to je dedina krv!”.

Baš tokom sastavljanja redova o albumu Family Beyond Blood, završavala sam čitanje knjige koja sa dotičnim albumom nema nikakve veze. Međutim, postoji u knjizi rečenica koja pravi zanimljivu sponu: „Srbi gene rado prizivaju, a filozofiju posebno ne cene” (Aleksandar Misojčić: Čovek po meri šinjela, 2023).

Mnogo je onih koji sve objašnjavaju genetikom, a poneko se seti da veliki uticaj imaju takođe okolina i socijalni život. Kroz slična odrastanja mogu se razviti srodne duše, a kada se tim dušama ukrste životne staze, one tada postaju moderne verzije posestrima i pobratima.

Daniel Lazar i Almir Mešković / Family Beyond Blood (foto: Elisa Bates)

KA NOVOM OGNJIŠTU

Harmonikaš Almir i violinista Daniel za sebe bi rekli da su muzička braća. Formirali su „rodbinski odnos”, za koji ne misle da je slabiji od krvnog srodstva. Naprotiv, verujući u njegovu snagu, svom drugom zajedničkom albumu dali su naslov Family Beyond Blood. I nije tu samo reč o povezanosti kroz muziku, već i kroz emocionalne i socijalne obrasce koje su usisali na Balkanu (Almir u BiH, Daniel u Srbiji), a potom preselili sa koferima na sever Evrope. Na hladni, melanholični, dobro organizovani, uslužni Sever, koji mladim, vrednim i talentovanim ljudima pruža mogućnost da se osećaju skoro kao kod kuće, čak dostojanstvenije nego kraj rodnog ognjišta.

To ne znači da je balkanska duša, boraveći na severu, raskrstila sa ćevapima, rakijom i Savom Radusinovićem. Almir i Daniel – kroz dosadašnja dva albuma, kao i javne nastupe – upravo pokazuju da su prikačeni na roots modem (prvi album, iz 2018, baš se tako i zove – Roots).

Recenzija albuma „Roots” u Etnoumlju

Mi ne znamo da li bi se Almir i Daniel jednako čvrsto uvezali da su odrastali u istom gradu ili je njihov spoj u zrelijoj dobi podržan naročitim emotivnim titrajima, koje je amplifikovao život izmešten iz dalekog Juga. Takođe, ne možemo da znamo da li su Almir i Daniel muzičari kakvi jesu zbog urođenih ili stečenih sklonosti, ukusa, potreba i sposobnosti. Da li je violinista Daniel „dedina krv” ili je violinista Daniel „dedina škola”? Da li je harmonikaš Almir nasledio muzički gen od nekog u porodici ili mu je svakodnevno, kao kroz levak, u uši ulazila sevdalinka, trešteći sa radija i TV-a?

TRI SKOKA UDALJ

Daniel Lazar i Almir Mešković (foto: Elisa Bates)

Kako god, porodicu Vankrvić na ovom albumu čine dvojica balkansko-norveških muzičara, dok su ostali, epizodni muzičari – njihovi gosti, to jest dalji muzički rođaci koji su došli u porodičnu posetu, donoseći na poklon elemente različitih kulturno-geografskih područja.

Za zvuk Malija i Zapadne Afrike zaslužni su Tumani Dijabate (Toumani Diabaté) i Bala Dijabate (Balla) na dve kore, kao i Sidiki Kamara (Camara) na instrumentu đembe i bubnju u obliku peščanog sata (tzv. talking drum, kalangu, dondo itd), u numerama „Kora bora” i „Eudoxa”. Praiskonski i istovremeno avangardni glas južnolaponske joik tradicije daruje Marja Mortenson (Mortensson) u numeri „Hindsight”, udruženo sa modernističkim i džez zvukom tube Norvežanina Daniela Herškedala (Herskedal), dok se u „Jore yar” – jedinoj numeri na albumu koja se može definisati kao pesma – ukrštamo sa iranskim svevremenim vokalom Vahida Tadža (Taj) i persijskim srednjovekovnim pesništvom Šejha Sadija Širazija, uz učešće norveškog perkusioniste Jakopa Jansona (Janssønn).

O šoukejsu Almira i Daniela u reportaži sa događaja „WOMBA” u Novom Sadu, 2022.

Gosti, čak u većem broju, krasili su i debi Roots, međutim novi gostujući lajn-ap je, ruku na srce, mnogo atraktivniji world music poklonicima. I to je prvi skok udalj u odnosu na jednako blistavi Roots. Drugi, suštinski skok udalj, odnosi se na prelaz sa promišljanja tradicionalnog materijala na snažno autorsko nadahnuće, koje je proizvelo čak 9 od ukupno 11 numera. Treći, meni posebno intrigantan skok udalj, jeste muzičko-semantički postotak Severa na albumu kao celini. Ako bih rešila da se slobodno poigravam sa odrednicama, označila bih Roots kao „balkanski”, a Family Beyond Blood kao „skandinavski album”.

Almir Mešković i Daniel Lazar (foto: Elisa Bates)

Dok je Roots isticao odakle su Almir i Daniel rodom i poreklom, Family Beyond Blood naglašava gde su i ko su oni sada. Dok je Roots potvrđivao identitet u prošlosti, FBB nam govori o sadašnjoj dimenziji dvojice umetnika. Nekada su bili novi na severnom tlu, u procesu lične tranzicije, a sada već uveliko puštaju novo, modifikovano korenje, uzemljuju se i razvijaju integritet, koji od nekog trenutka doslovno postaje balkansko-norveški.

VALCER I KAPRIČO

Album i počinje i završava se u Norveškoj, u Skandinaviji, na severu Evrope… Kao u uzbudljivom filmu, „Valse Norvégienne” nas izmešta u drugi svet, pun mistike, napetosti, pustolovine… Svet je arktički hladan, istovremeno neodoljiv u toj sinergiji ritma francuskog valcera i karakternih severnoevropskih crta. Pitko i jednostavno, čas ravno, čas ornamentisano, stalno u promenama i variranjima. Smenjuju se melodije i kratki motivi, odnos violine i harmonike. Ovako fluidna stvar, dinamična u svojoj nežnosti, mogla bi da nas „vozi” u beskraj.

Iz omamljujućeg imaginarnog pejzaža, Almir i Daniel nas naglo bude, uz neizgovorenu rečenicu o svom raznorodnom korenju: Mi smo školovani muzičari sa Balkana, što je jasno i iz naslova „Capriccio balkanico” i iz same muzike. Pojam kapričo nas podseća na umetničku muziku i violinističke bravure. Daniel „štrika” u uzornoj ritmičnosti, dok ga Almir savršeno podržava, mada se i harmonika oslobađa u jednom trenutku varirajući nekoliko krugova improvizacije, pre nego što violina zada glavnu, završnu reč. Ovo je eklektični kapričo, u kom se spajaju balkanska, pašonasta motivika i ritmika sa romantičarskom virtuoznošću u povremenim anahronim konjukcijama sa barokom. Živahni, hitri kapričo, koji vapi da bude uvršten u obavezni program u muzičkim školama

U PRAVCU ZLATNOG PRESEKA

Taman kada pomislimo da Balkan isijava i u narednoj, Almirovoj autorskoj kompoziciji „Kora bora”, koja počinje psihofolkdelično kao na singlicama Esme Redžepove iz 60-ih, ubrzo kreće da se širi dah sa severa da bi sa prvim zvucima zapadnoafričkih instrumenata potom otišao u neku sasvim drugu dimenziju. Psihodeliju zamenjuje melahnolija, koja do kraja postepeno ustupa mesto odlučnosti i neo-folk šmeku.

Almir Mešković na festivalu „Todo Mundo”, Beograd, SKC, 2019 (foto: Trčanje za kulturom)

Pomalo kontradiktorno, s obzirom na naziv numere, najavangardnija tačka albuma dostignuta je u „Hindsight”, pre svega zahvaljujući norveškim rođacima u poseti, mada se po istom severu suvereno kreću i violina (oktavna), harmonika i sintisajzer domaćina na albumu. Ledeni, oštri krajolik fantastično oslikava Herškedalovo ritmično dahtanje ili, pak, krhko pevanje na tubi, da bi na tom platnu Marja (koautorka uz Almira i Daniela) glasom docrtavala bajkovita, simpatična, sarkastična ili zastrašujuća bića.

O koncertu Almira i Daniela u prikazu jedne večeri na festivalu „Todo Mundo” u Beogradu, 2019.

Na zlatnom preseku albuma dešava se „Jore yar”, pravi world music biser. Pitoma je ovo, topla stvar, koju katkad pokrene odsečna harmonika u duhu Pjacole, a povremeno usirovljuje harmonika iz kafane na Balkanu, uz prepoznatljivo Danielovo fraziranje na violini i diskretnu, suvislu ulogu Jansona na udaraljkama. Vahid Tadž peva krotko i produhovljeno o nesrećnoj ljubavi, improvizujući melodiju na osnovu stihova Šejha Sadija Širazija, čija se pojedina dela, nastala u 13. veku u Iranu, mogu naći i u prevodu na srpski.

NOVI HIT NA POMOLU

Daniel Lazar & Almir Mešković / Family Beyond Blood (foto: Elisa Bates)

U poređenju sa numerom „Kora bora” koju krasi isti lajn-ap, u Danielovoj autorskoj „Eudoxa” primećujemo da je uloga trojice afričkih rođaka sada mnogo profilisanija. Neopterećujuća stvar, dobra za dugu vožnju po kiši, sa puno korske improvizacije i repeticija motiva, te stalnim promenama „svetla”, prilikom kojih su kore produkcijski čas u prvom planu, a čas u senci violine.

Za naredni Danielov autorski poduhvat, filmičnu „Yearn” punu slikovitih, upečatljivih „efekata”, očekujemo da će postati nova boemska hit-pesma bez reči. Na granici je romske pesme i rumunske doine, zvučeći vrcavo, senzualno, zavodljivo i čulno uz ironične basove tonove i upotrebu meha na harmonici, kao i picikato svirku, odnosno široko, toplo pevanje na violini, koja u jednom kraćem delu daje prostor harmonici da razveze svoju beskrajnu elegiju.

Daniel Lazar i Almir Mešković, WOMBA Showcase & Conference, Petrovaradinska tvrđava, 2022 (foto: Aleksandra Pešić)

Druga razuzdana divljakuša na albumu (nakon „Capriccio balkanico”) ujedno je i prvi tradicional, i to rumunjak. „Calusul oltenesc” uveliko na koncertima zabavlja evropsku publiku svih naraštaja, zbog razigranog karaktera i atraktivnog uzvika Op, ša-ša! koji bi i Bata Kandu učinio ljubomornim.

Numera ima dva dela. Prvi je tu da razonodi i učini ljude veselim i bezbrižnim. Nakon lažnog kraja, koji će se ispostaviti kao brejk (onaj koji izaziva preuranjeni aplauz publike), otpočinje najvirtuozniji deo albuma, u kom se potvrđuje Danielova izvanredna motorika i isti takvi Almirovi refleksi, koji bi šokirali i neurologa pred penzijom.

GDE SU SADA

Poslednje tri numere na albumu FBB iščitavam kao triptih. Redom su prikazani: nežno detinjstvo, zatim mladost obeležena zaljubljivanjem i razočaranjima i, na kraju, napuštanje rodnog kraja i početak novog života u inostranstvu.

U Danielovoj autorskoj „În grădina lu Ana”, divnom primeru „tužnog” dura,  čujemo najtananiju emociju, povezanu sa jako bliskom osobom iz detinjstva, ne sa devojkom, budući da je nostalgična, bez doze patnje i neostvarenih želja, noseći upravo emotivnu zaokruženost, koju je umetniku omogućila ta posebna osoba u životu, baka Ana.

Daniel Lazar (foto: Srđan Dunđerović)

Iz Anine bašte i durskog tonaliteta prelazimo u istoimeni mol i gorki „Sevdah” dvojice mladića, koji u još jednoj zajedničkoj kompoziciji ispovedaju svoje ljubavne jade i žudnju za nečim što je neostvareno i izjalovljeno.

Digitalna izdanja magazina „Etnoumlje” mogu se kupiti na sajtu „Novinarnica”

Treća scena triptiha je poslednja stvar na albumu i drugi njegov tradicional – i to norvežnjak. Kako nisam ranije slušala „Lugum Leik”, potražila sam potencijalne uzore, na osnovu čega mogu da primetim da su je Almir i Daniel balkanski ubrzali, zadržavajući zvuk Norveške uz sevanje praznih kvinti. Međutim, u jednom trenutku iznenađujuće naglo i spretno prelaze u romsko-balkansku poskočicu, u harmonsko-ritmičko-aranžerski sasvim drugačiju priču. Tek da nas pred kraj još jednom podsete na to odakle su, a da bi nas posle opet vratili na ono gde su sada.

Album „Family Beyond Blood” na 4. mestu TOP 20 liste 4/2023 Balkan World Music Chart

Godine života u Norveškoj čine svoje. Sever je sve prisutniji u umetničkom izrazu Almira i Daniela. To je novi root, koji se upliće u mrežu korenja sa još dva roots – balkanskim i visokoškolovanim. Sva tri glavna korena – Balkan, Škola i Sever – kao mogući produkti gena, okoline i društva definišu obojicu umetnika, sjedinjujući ih na tom nekom maglovitom terenu, na kom se susreću urođeno i stečeno.

. . .