Magazin Etnoumlje / Rubrika: Profilisanje

Nadahnut arhaičnim

Nogaband iz Slovačke nastupiće na trećoj večeri drugog izdanja festivala „Pocket Globe” u Novom Sadu, u SKCNS Fabrika, 11. novembra. U susret ovom koncertu donosimo intervju sa vođom sastava, violinistom Mihalom Nogom (1987), mladim čovekom duboko posvećenim tradiciji. U saradnji sa festivalom, a kroz projekat „Sounds of Europe”, Mihal Noga i Nogaband imaće još jedan koncert u Srbiji, 10. novembra u banatskom selu Padini kod Kovačice.

Autor: Marija Vitas

Mihal Noga (foto: Boris Németh)

Pre tri godine sam prvi put došla u dodir sa muzikom Mihala Noge (Michal). Preslušavala sam njegov debi-album Stopy, samostalno izdanje iza kog stoji ansambl Michal Noga Band, kasnije preimenovan u Nogaband. S obzirom na to da sam vatrena obožavateljka tradicionalnog zvuka, od bajinobaštanskih sela do eskimskih igloa, nije mi bilo teško da se zagrejem za vrhunsku svirku, pevanje i stil izvođenja slovačke muzike i nasleđa srednje Evrope koju je ponudilo poveliko društvo okupljeno na albumu Stopy.

Ovaj čudesno veliki vokalno-instrumentalni ansambl nastupiće u znatno suženijem obliku na svojim premijernim koncertima u Srbiji, ali bez imalo negativnog uticaja na čudesnost samog zvuka. Jer, to je čest slučaj sa tradicionalnim sastavima – broj članova je promenljiv, pa i neuhvatljiv, preoblikujući se od prilike do prilike, pružajući tako tradicionalnoj muzici neophodnu, imanentnu osobinu spontanosti, prirodnosti i otvorenosti.

Album Stopy je 2021. godine dobio uglednu slovačku nagradu Radio_Head Awards za Album godine 2020, u kategoriji World Music/Folk, na osnovu glasanja međunarodnog žirija. Kako sam i ja bila članica žirija, nije teško pogoditi da se ovakav izbor poklopio sa mojim ličnim ukusom i mišljenjem.

Više o programu festivala „Pocket Globe 2023”

Predstojeći nastupi Nogabenda u Srbiji podstakli su moj prvi razgovor sa Mihalom Nogom i, ako ne grešim, prvi intervju objavljen na srpskom jeziku. Teme i pitanja bi mogla da se nižu u nedogled, ali sam ipak uspela da ukrotim svoju ljubopitljivost…

· Kako si se zbližio sa tradicionalnom muzikom? Da li je sve počelo u porodičnom okruženju?

Da. Oba moja roditelja vodila su folklorni ansambl. Bili su plesači, tako da sam od detinjstva išao sa njima na probe, nastupe, festivale i slične događaje. U okviru ansambla bio je i muzički sastav, koji mi je privlačio posebnu pažnju. Tako je i došlo do toga da počnem da sviram violinu, a kasnije i da upišem studije etnologije na univerzitetu.

· Ko su bili tvoji uzori među violinistima? Na koje si sve načine usavršavao interpretaciju i poznavanje stilova?

U tinejdžerskim godinama, uzor mi je bio violinista Ljuboslav Hudak (Ľuboslav Hudák) iz Košica, mog rodnog grada. On mi je prvi pokazao mnoštvo načina na koje se može svirati slovačka narodna muzika. Zatim sam našao nove uzore, i to u Mađarskoj, ili još preciznije, među mađarskim muzičarima koji su za mene još uvek velika inspiracija u načinima interpretacije, pa i eksperimentisanja sa narodnim nasleđem. Danas takođe mogu biti nadahnut muzičarima iz raznih zemalja i različitih žanrovskih opredeljenja, a osim toga i dalje koristim znanje sticano na studijama etnologije, kao i tokom sopstvenog istraživačkog rada.

Mogu reći da sam imao sreće, jer sam iskusio direktne kontakte sa poslednjim živim ljudskim riznicama, autentičnim slovačkim seoskim sviračima. Sada više nema takvih mogućnosti, budući da gotovo niko od njih više nije živ, a to iskustvo ličnog susreta ne može da zameni nikakav snimak.

· Kako si okupio istomišljenike u Nogaband? Iz kojih su sve priča ti muzičari, odakle se poznajete?

Zajedno sviramo tek šest godina, ali se mnogo duže poznajemo. Svako od nas je manje ili više povezan sa narodnom muzikom, pri čemu su u našim redovima i fotograf, prodavac muzičkih instrumenata, trgovac vinima, revizor… Pojedinci sviraju istovremeno u drugim sastavima, čak i u okviru nekih znatno komercijalnijih žanrova, ali to nema nikakve veze, jer smo u Nogabendu jasno odredili način interpretacije tradicionalne narodne muzike.

· Nogaband je do sada objavio jedan, ali veoma hvaljen album Stopy. Da li će to biti osnova vašeg programa na koncertima u Srbiji? Takođe, da li planirate da imate identičan program u Novom Sadu i Padini ili će biti nekih razlika?

Planiramo da sviramo muziku sa albuma Stopy, ali i nešto novo sa našeg repertoara. Na oba koncerta u Srbiji imaćemo specijalnog gosta, harmonikaša Miroslava Hadrika iz Stare Pazove u Vojvodini. Sa njim ćemo izvesti pesme iz Pazove u starom stilu, a koristićemo i tradicionalni instrument tamburicu. Na koncertima uvek imam potrebu da muziku koju sviramo, publici predstavim kroz neki kontekst, priču, pa i zabavne podatke. U Padini očekujemo više Slovaka u publici, tako da ću se potruditi da se njima nekako prilagodim i da im priđem na poseban način.

Nogaband (foto: Jakub Jančo)

· Sudeći po iskustvu koje sam kao član žirija sticala na godišnjim izborima za Radio_Head Awards, rekla bih da je scena tradicionalne muzike u Slovačkoj prilično jaka. Kakvo je tvoje mišljenje?

I jeste i nije jaka… To je svakako složena tema za razmišljanje i razgovor. Folklorni pokret je vrlo snažan i vitalan i istina je da ima puno muzičkih bendova, ali malo je njih koji sviraju istinsku tradicionalnu muziku i to na stari, autentični način. Scenski folklorizam u Slovačkoj u drugoj polovini prošlog veka ostavio je debele naslage stilizacije i deformisao izvornost interpretativnog izraza. Mislim da je to šteta, jer u arhaičnim interpretacijama možete pronaći više inspiracije za savremene fuzije i eksperimentisanje sa narodnom muzikom. Na sreću, scena se ipak donekle menja, pa imamo sve više muzičara zainteresovanih za stare stilove sviranja, i to zahvaljujući, između ostalog, muzičkim radionicama koje mi organizujemo tokom poslednjih deset godina.

Digitalna izdanja magazina „Etnoumlje” mogu se kupiti na sajtu „Novinarnica”

· Slovačku krase razne nacionalne zajednice. Koliko si, kao muzičar, blizak sa tim različitim tradicijama u Slovačkoj?

Muziku volim bez obzira na to od kog naroda potiče. Veoma mi je bliska romska muzika, što nije nimalo čudno, jer su romski bendovi u Slovačkoj uvek bili veoma aktivni. Otac mi je Rusin, tako da sam vrlo zainteresovan i za muziku ove nacionalne zajednice u Slovačkoj, ali tu postoji problem zbog manjka snimaka i drugog materijala vezanog za starinske muzičke grupe, a sadašnja rusinska muzička kultura je svakako mnogo drugačija. Ipak, trudim se da sakupim sve što mogu od te građe i imam želju da u budućnosti snimim album stare rusinske muzike Slovačke.

. . .