Magazin Etnoumlje / Rubrika: Uši pišu

Divanhana : Zavrzlama

Multimedia Music / CPL-music, 2022

Božanska muzika ušuškanih priča

Autor: Aleksandar Mitrović Acart

Divanhana već desetak godina preorava značajne festivalske i koncertne bine širom kontinen(a)ta. Ipak, značenje samog pojma nije ni ralo (u package-u sa volovima), niti sinonim za tour bus. Divanhana jeste specifični koncept dnevne sobe nastao kao plod orijentalnog pristupa gradnji. U takvoj prostoriji gostoljubivi domaćini, uz slatko i vodu, ugošćuju na divanluk mnogojaku regionalnu kulturu i naciju. Njihova predanja i muziku.

Ipak, može se primetiti da tople sevdaške priče, proizašle iz sudara osmanskog i lokalnog nasleđa, predstavljaju centralnu inspiracijsku osovinu ovog benda. Oko nje se u ringišpilskom šarenilu obrću šumadijske dvojke, romski tradicionali, kao i latentno erotizovane devetke.

Divanhana, 2021 (foto: Cat Norman Tahirović)

Na Divanhaninom albumu Zavrzlama se po prvi put sreću i autorske kompozicije nastale iz pera Nevena Tunjića – klavijaturiste i lidera sastava.  Konceptualno, bend koji svoj rad bazira na muzici nasleđa jeste ovim napravio iskorak u neorano. Stoga, ovo je razlog za pohvalu čak i kada bi prva kompozitorska ostvarenja na ovu temu bila mlaka ili nespretna. Ali, kompozicije koje su se dogodile, jesu lišene bilo kakve inferiornosti ili minusnog prefiksa u odnosu na one svima poznate.

Naime, originalne pesme: „Na Kušlatu se mahrama vihoriˮ, „Lolaˮ, „Voće rodiloˮ i „Zovaˮ, zavređuju mnogo više od puke pohvale. One muzički otelovljuju dubinsko poznavanje folklora kao konglomerata koji sa sobom nosi kulturnu i običajnu fenomenologiju i tematiku. Naposletku, reflektuju poznavanje muzičkih i tekstualnih aksioma iz konteksta nasleđenog.

U vezi sa ovim, posebno sam mišljenja da bi najdramatičnija od njih, „Na Kušlatu se mahrama vihoriˮ, verovatno na nekoj savremenoj Ilidži zaposela poziciju pobednika. Ili barem status sevdah-standarda. I bez obaziranja na savremeno tretiranu instrumentaciju koju kolorizuju pedalni tepih na melodici, hammond krešenda kao i orijentom začinjena sola na violončelu. Sam fakturno rupičast aranžman upravo ekstatizuje epičan tekst numere. Na trenutke, jedina muzička konstanta pesme jeste harmonika, tretirana u tragovima pjacolistično…

Divanhana, 2021 (foto: Cat Norman Tahirović)

Sa druge strane, nezaobilazno je dodirnuti činilac koji ovu zavrzlamastu muziku kandiduje za jedan od najkvalitetnijih sevdah albuma u tekućem veku. Mislim na pitak, lepo obojen i vispren vokal Šejle Grgić (koja je i koautor kompozicije „Lolaˮ). Dramatičnost ovakvog vokala (upravo u „Kušlatuˮ), silvaničnost u „Zarasle su staze oveˮ ili pop pristup u „Zoviˮ predstavljaju pevački masterpiece. Šejlino se šetanje po izložbi muzičkih stilova zaustavlja i u Bajramovićevoj pesmi „Penoˮ. Cigansko-orijentalna vokaliza sa završetkom na cis 3 dokazuje da je poslednji pevački odabir Divanhane više nego odličan potez. Kako u umetničkom, tako i u poslovnom kontekstu.

Nasuprot teškim notama sporog tempa svojstvenim za sevdahovanje, album Zavrzlama nosi i vrcave pesme za narod. Primer je „Voće rodiloˮ, jedna od devetki na albumu (pored tumačenja Radivojevićeve „Opa, opaˮ, koja nosi miksturne sinergične pozdrave Mičela Kamila i meksičkih marijača). U ovoj kompoziciji, kao i u vedrom dvojkaškom tradicionalu „Oj, curiceˮ, tekst duetski donose Šejla i Danica Krstić, čiji vokal gostuje na albumu.

Polje muzičkog delovanja Divanhane se prostire i do teritorije pop žanra. Doduše, da se primetiti da je popovanje trezveno sprovedeno i oslikava se pretežno u stilskom pristupu interpretaciji (vokalnoj i instrumentalnoj), kao i odabiru instrumenata. Tako će u baladama harmonika biti zamenjena fingerstyle gitarom, a frekventni prostor će značajno ispuniti klavir i (fretless) bas gitara koja je producirana karakteristično za ovaj muzički pravac. U isti žanrovski skup svrstaćemo „Stade se cvijeće rosom kititiˮ – jednu od najmilozvučnijih verzija ovog tradicionala. Ovde primećujemo nespecifično uvođenje interludijuma koji nosi privremenu promenu tempa…

I Tunjićeva „Zovaˮ pripada istoj stilskoj grupaciji. Štaviše, možemo je uvrstiti među emotivno najraskošnije balade etno-pop stila. Tako da, ako vas „Cvijećeˮ nije slomilo, džezolika truba u „Zoviˮ će vas raskraviti u atome. Nećete pronaći vakcinu protiv ovakvog sinhroniciteta emocija, ukusa i lepote…

Na presudni faktor u iznedravanju izdanja ovakvog kvaliteta se ponekad zaboravlja. Ili se on prećutno podrazumeva. Naime, pored božanstvenog glasa koji se nad vremenom vijori, i kompozicija koje je sevdah lično ispisivao, album Zavrzlama utemeljuje dobra svirka. Spakovana i uredna, po potrebi virtuozna ili rudimentarna. Svakako, majstorska!

Pitanja sam da li je i sam sastav bio zatečen materijalom koji je u Sloveniji snimljen u predvorju pandemije, a preslušavan i konačno smiksan tek posle godinu i po dana…

Digitalna izdanja Magazina „Etnoumlje” mogu se kupiti na sajtu „Novinarnica”

Ovo uzdužno-poprečno putovanje po Divanhaninoj Zavrzlami zaokružiću konstatacijom da smo u prilici da slušamo tonsko dekodiranje nečeg naškog i neotuđivo ljudskog. Tako, mahalski glib nadleću vilinska priviđenja sa glasom violončela. Kraj tarabe, na natruloj klupi, dreždi neumoljiva nana. Avlijom Esma u zagrljaj Đulanu hita. Vremešni se begovi, opijene lole, vrtirepne kone i zvorničke age džumle sunovraćuju natrag u istoriju. Natrag u predanja. I kako nam na škripavim taljigama svi oni izmiču u magli, pred nas iskrsava božanska muzika ušuškanih priča…

. . .