Magazin Etnoumlje / Rubrika: Bez paradajza, molim!

Planuo je DIM: Todo Mundo (1)

Ovo su utisci sa prve večeri devetog izdanja festivala Todo Mundo. Čitava manifestacija je započela međunarodnom konferencijom „Žene u world music svetu: umetnice, menadžerke, novinarke…” (Galerijski prostor Radio Beograda, 25.09), nakon koje je otvorena izložba fotografija „Monika i Maži” slovenačkog autora Janeza Marolta (Galerija Kula, 25.09), da bi ubrzo potom, u susednom klubu DIM, 25. septembra, započeo glavni, muzički deo festivalskog programa, sa koncertima domaćeg a cappella trija Rođenice odnosno mađarskog Monika Lakatoš Folk Trija.

Autor: Ivana Ljubinković

Monika Lakatoš Folk Trio, festival Todo Mundo, Beograd, DIM, 2021 (foto: el gvojos)

Da li je došlo vreme da world music scenu u 21. veku osvoje žene, u meri u kojoj to odavno zaslužuju, aktuelna je tema ovogodišnjeg festivala Todo Mundo.

Deveto izdanje, koje u svom fokusu prvi put ima ženske izvođače, počelo je konferencijom o položaju žena u world i tradicionalnoj (roots) muzici, na kojoj su govorili gosti iz sveta muzike, nauke i novinarstva. Iako i dalje suočene sa brojnim stereotipima, žene sigurnim koracima osvajaju world music scenu ne samo kao vokalne interpretatorke već i kao sviračice. Jedan od blistavih primera – Sofija Labropulu (Sofia Labropoulou), izuzetna muzičarka iz Grčke koja svira kanun – iznenadni interes za ovaj instrument obrazložila je potrebom da se vrati korenima, kodovima predaka, na početak, tamo gde su stvari počele.

Sličnu težnju će u subotu uveče, u alternativnom prostoru kluba DIM, upečatljivim interpretacijama vokalnog balkanskog nasleđa predstaviti Rođenice, a potom, na malo žustriji način i trio Monike Lakatoš iz Mađarske.

OŽIVLJENA MUZIKA, OŽIVLJENE SKULPTURE

Trio Rođenice, festival Todo Mundo, Beograd, DIM, 2021 (foto: el gvojos)

Sastav Rođenice ili Rođe od milja, čine Mirjana Raić Tepić, Кatarina Petrić i Irena Đorđević. Pre nego što će ukrstiti  glasove (i učiniti da čak i strune na ogromnom ukrasnom abažuru zatrepere), ove tri mlade žene privući će pažnju svojom pojavnošću – bez slojevitih i živopisnih narodnih nošnji, bez jake scenske šminke, u modernim i svedenim krojevima haljina. Sasvim u skladu sa onim kako se i njihovo pevanje doživljava – „neobrađeno” i prirodno.

Kako su same izjavile, one tu sirovost pažljivo bruse (iako ovaj spoj reči može zazvučati paradoksalno) čuvajući arhaični zvuk, a opet čineći ga svojim.

I dovele su ga do savršenstva – bilo da je u pitanju pevanje novije seoske tradicije („na bas”) ili pesme starijeg sloja (prošarane monumentalnim sekundnim sazvučjima). Shodno tome i njihov novi album koji će se uskoro pojaviti nosi vispreni naziv Rаwdjenice, a nastup na festivalu Todo Mundo ga je dobrim delom predstavio.

Osvrt na drugo veče devetog „Todo Mundaˮ (26.09) u „Etnoumljuˮ

Za početak koncerta, odabrale su „Neven” (Aoj, moja dva nevena plava), stavljajući nam do znanja da nastavljaju sa dekonstrukcijom ideje o muškim pesmama (započetom na poslednjem EP izdanju Male voices, 2020). Na nju se u istom (rodno ravnopravnom) duhu nadovezuje pesma „Mi smo braća” (sa pomenutog EP-ja), a uslediće ljubavna „Oj, Moravo, mutna vodo” šireći neku neobičnu pomirenost s melanholijom. Nju će zameniti prodorni glasovi koji pevaju o Josipu Brozu Titu (Da sam ptica pa da imam krila). Mirjana je ovaj izbor objasnila oduševljenjem koje je usledilo nakon slušanja terenskog snimka s kraja osamdesetih i činjenice da se takve pesme godinama ne izvode.

Rođenice, Todo Mundo, Beograd, DIM, 2021 (foto: el gvojos)

Inače, čitav nastup, na istrošenim zidovima DIM-a, pratila je video projekcija spota snimljenog u parku Muzeja Jugoslavije – svojevrsnom simbolu kulturnog prostora na kom su nastajale pesme koje izvode.

Rođenice se u videu na zanimljiv način stapaju sa skulpturama, ali ih, ulaskom u njihov prostor, i revitalizuju. Upravo to rade i sa muzikom.

Nismo ostali ravnodušni ni na pripovest o uzaludnom majčinskom čekanju sina Mladena, u vrlo sugestivnom Katarininom izvođenju, kao ni na makedonsku „Đorđiju” u kojoj prvi glas preuzima Mirjana. Uslediće potom famozna „Zora” (Pogledaj, de, mala moja, sa prozora je li zora nekada je pevala i Olivera Katarina) i svadbarska „Gorom jezde kićeni svatovi” (album #svadbenice, 2019).

Finiš koncerta činio je efektni triptih: „Medvjed” (na opšte oduševljenje publike), impresivno ojkanje u „Koni” (Oj, Kono moja) i raspevani „Baja” iz Zmijanja (EP Male voices). Za više nego zasluženi bis Rođenice su šeretski izvele još jednu pesmu „na bas” sa muškim tekstom „Oj, devojko devojčice” (ukrašću te od majčice).

SITNA ŽENA GOLEMOG GLASA

Nakon tri gracije (kako ih je neko lepo okarakterisao), usledila je sasvim drugačija trojka. Monika Lakatoš (Lakatos Mónika), praćena dinamičnim ritmovima perkusija i gitare pokazala je zašto je danas smatraju jednom od zvezda mađarske romske muzike (o čemu svedoči i to što je dobitnica nagrade WOMEX za 2020. godinu).

Sitna, ali golemog glasa, ova pevačica pripada grupi Vlaških Roma, s ponosom ističući i svoj mađarski kulturni identitet. Romske pesme učila je na maternjem jeziku u porodičnom okruženju, upijajući ih tokom odrastanja. Zato i kaže da su na sceni baš onakvi kakvi su kod kuće, a to je publika i osetila tokom koncerta koji je trajao oko sat vremena (ne računajući dva bisa). Zapravo, dobili smo upravo ono što se očekuje kada se kaže romska mađarska muzika – puno ritma, brzog tempa, ples, muzičare koji se poigravaju sa instrumentima (kahon, ćup, kašike, triangl) i naravno, liderku čiji je moćni glas stub oko kog se sve odvija.

Monika Lakatoš na festivalu Todo Mundo, Beograd, DIM, 2021 (foto: Sotiris Bekas)

Iako se romska muzika ne može zamisliti bez strasti i vatrenosti, najupečatljiviji deo koncerta bila je gotovo desetominutna balada – mada „na prvu loptu” gitarska pratnja asocira na „lajt” verziju flamenko muzike (poput Gipsy Kings, recimo), Monikin hrapavi vibrato je van svake komparacije. Slobodan da se kreće u neočekivanim pravcima, stvarajući emociju kojoj nijedna jezička barijera ne stoji na putu. Ne znamo o čemu peva (izuzev informacije da je reč o dva brata u nevolji), ali to nije ni bitno. Pesma nas ostavlja bez daha i publika aplaudira tri minuta.

Digitalna izdanja magazina „Etnoumlje mogu se kupiti na sajtu „Novinarnicaˮ

Monika je inače pre par godina snimila izuzetno popularan solo album vlaško-romskih balada Romanimo, međutim na koncertu su dominirale raskošnije melodije i ritmovi. Efektna „Jóska bácsi” (Ujak Joška), a potom i vrtoglava „Pálinka” (Rakija) sa prošlogodišnjeg albuma Cigány Hangok (Ciganski zvuci) bili su konačni okidač koji doveo do toga da DIM u potpunosti plane.

. . .