Magazin Etnoumlje / Rubrika: Bez paradajza, molim!

Muzički dani u „čeličnom srcuˮ

U Češkoj je organizovan još jedan više nego uspešan šoukejs-festival Czech Music Crossroads. Kao pozvani delegati – u mnogostrukoj ulozi promotera, novinara, kritičara, organizatora festivala Todo Mundo, te predstavnika World Music asocijacije Srbije i Udruženja Ring Ring – mi smo proveli nekoliko divnih dana, od 15 – 17. jula, prevashodno u Ostravi, u kompleksu Donje Vitkovice, ali i okolini, na koncertima, u profesionalnim susretima, korisnim razgovorima, druženjima… O svemu tome, u kompresovanom obliku, slede redovi…

Autori: Marija Vitas i Bojan Đorđević

Tomaš Kočko & Orchestr, šoukejs, Czech Music Crossroads, Ostrava, 2021 (izvor: Czech Music Crossroads)

Sve je počelo nevericom. Godinu i po dana nakon WOMEX-a u Finskoj, što je bilo naše poslednje napuštanje Srbije, pozvala nas je Petra Hradilova (Hradilová) iz organizacionog tima festivala Colours of Ostrava i Czech Music Crossroads, da se priključimo međunarodnom skupu ljudi iz nemalog broja evropskih zemalja.

Poziv se desio početkom maja, tako da smo sve do 14. jula i konačnog polaska na put ka Ostravi pratili talase doživljaja pandemije, prihvatanja i neprihvatanja ove ili one vakcine, zahtevanja ili neobaziranja na antigenski test, PCR test itd.

Na naše iznenađenje, bez ikakvih problema smo prošli kroz Mađarsku i Slovačku, te stigli do cilja, do trećeg po veličini grada u Češkoj, smeštenog na severoistoku zemlje, nadomak granice sa Poljskom. Sve to pripada oblasti čije istorijsko ime glasi: Moravska. A ta oblast ima i reku, čije je ime Srbima vrlo blisko – Moravu.

Pustevni, 2021 (izvor: Czech Music Crossroads)

Današnji Moravskošleski kraj krasi, pored ostalog, planinski prevoj Pustevni (Pustevny), na Beskidima, do kog smo došli žičarom. Uživali smo u vožnji, a posle i u prelepim vidikovcima, da bismo sve zaokružili ručkom u restoranu, uz pivo Radagast. To je bila prva tura koju su nam češki domaćini organizovali.

Druga tura je Radagast imala u fokusu. Obišli smo istoimenu pivaru, nazvanu po staroslovenskom bogu za kog, priznajemo, do tad nismo čuli. Jedan tamošnji baja je svojevremeno ovom pivu pojačao gorčinu, što je, verovatno, podstaklo nastajanje lucidnog slogana pivare: Život je gorak: Bogu hvala (Život je hořký: Bohudík).

Pivara „Radagastˮ, Nošovice, 2021 (izvor: Czech Music Crossroads)

Naš treći obilazak se odigrao na samom prostoru gde se, inače, odvija Czech Music Crossroads, ali i datumski i organizaciono nadovezujući Colours of Ostrava – koji je i ove godine zbog pandemije bio otkazan, budući da je reč o ogromnoj manifestaciji, u stilu našeg Egzita. Bili smo, dakle, u kompleksu zvanom Donje Vitkovice (Dolní oblast Vítkovice). Veličanstvena mreža starih građevina od zarđalog gvožđa, koje svedoče o specifičnoj vrsti kulturnog nasleđa – industrijskog. Jer, to je Ostrava – „čelično srce češke državeˮ, koje je odavnina kucalo u ritmu teške industrije i rudarstva, crpeći energiju iz uglja i čelika

Donje Vitkovice, Ostrava, 2021 (izvor: Czech Music Crossroads)

Danas se ovde često čuju muzički ritmovi, budući da je pomenuti industrijski gigant otišao u istoriju, pa su se mnogo kasnije neki kreativni ljudi dosetili da bi Donje Vitkovice mogle da postanu interesantan prostor za razne vrste aktivnosti, pa tako i muzičke.

A za radoznale ljude, raspoložene da onjuše minulo vreme, nekadašnje procese rada i svakodnevicu radnika, ponuđene su ture razledanja. Predvođeni živopisnim vodičem, starijom ženom koja se savršeno uklapala u sliku radnika/radnice u oblasti teške industrije, popeli smo se na kulu Bolt, visoku preko 80 metara. Naučili smo ponešto o istoriji ovog mesta i rada, divili se okruženju, zamišljali koliko je snage bilo u ljudima koji su nekada ovde radili, a telefoni sa ulogom foto-aparata su nam se ukrštali u kadrovima. Kao deci nam je bilo zabavno da nosimo zaštitne kacige…

SUSRETI LJUDI IZ WORLD MUSIC SVETA

Sav pomenuti zabavni sadržaj istovremeno je i vrlo koristan za ljude iz sveta muzike. Mi se svi tu manje ili više zbližimo, započnemo ili učvrstimo kontakte, razmenimo mišljenja, možda i dogovorimo neki posao. Svojevrsni team building. Vremenom se pokazuje da sve više tzv. world music eksperata (novinari, direktori i organizatori festivala, promoteri, menadžeri itd), koji se radi posla kreću belim svetom, naglašava lepote i prednosti ovakvih vrsta manjih okupljanja u odnosu na megalomanske događaje, kakav je WOMEX.

Digitalna izdanja magazina „Etnoumlje mogu se kupiti na sajtu „Novinarnicaˮ

Na ovogodišnjem CMC-u bilo je puno prilika za razgovore, manje ili više formalne. Male pauze između šoukejs-nastupa (bilo ih je ukupno 13 u tri večeri) služile su za predah, presabiranje i razmenu utisaka i mišljenja o čutim ili predstojećim nastupima. Jer, tu i jeste srž CMC-a: predstavljanje (world) muzičkih scena zemalja Višegradske grupe (Češka, Slovačka, Poljska, Mađarska – sa izostankom mađarskih umetnika ovoga puta) ekspertima iz raznih kutaka sveta. Onima koji o muzičarima pomenutih zemalja mogu nešto da napišu, ili da im muziku emituju u radio-emisijama, odnosno da ih pozovu na neki festival itd.

Panel-diskusija, Czech Music Crossroads, 2021 (foto: Barka Fabianova)

Formalnije prilike za susret i spoj ljudi na CMC-u bile su panel-diskusije u konferencijskom delu programa. Pa i one su protekle u opuštenoj, prijateljskoj atmosferi. Jedna konferencija je bila na češkom, namenjena Česima, a druge dve, međunarodne, bile su posvećene uspešnim pričama o aktivnostima pojedinaca, grupa ili udruženja tokom pandemije. Na jednom od tih panela učestovali smo i nas dvoje. Dotakli smo se aktuelnog rada Udruženja Ring Ring i World Music asocijacije Srbije, naših ostvarenih, tekućih i predstojećih projekata, festivala itd.

ZATVARANJE PRVE I TREĆE VEČERI

I za posao i za uživanje, glavni su bili šoukejs-događaji u okviru programa CMC-a. Od ukupno trinaest nastupa, jedanaest je imalo pravi šoukejs-format, u smislu koncepta i ograničenog trajanja (pola sata), dok je suština dva uljeza zapravo bila da obogate čitav festivalski sadržaj nastupima čeških umetnika i ansambala iza kojih već stoje ostvarene zapažene karijere. Tako su se u Gonjoj sali, prve večeri (15. jul) predstavili Radek Baborak (Baborák) i njegov ansambl Orquestrina. Radek je hornista i dirigent svetskog glasa, a Orkestrinu čine vrhunski solisti i kamerni muzičari. Umetnici su nam predočili projekat kojim se bave u poslednje vreme, sa fokusom na delu slavnog Pjacole i šarm argentinskog tanga. Program, ovekovečen na svežem izdanju Cuatrocientas Estaciones de Ástor Piazzolla, obuhvatio je originalne aranžmane najpoznatijih Pjacolinih kompozicija. Reč je o Radekovom prvom izletu u svet aranžiranja, za šta zaslužuje poseban aplauz. Sočnost i koloritnost aranžmana je povremeno, ipak, bila razvodnjena i bezrazložno opterećena pomalo džezi deonicom klavira.

Drugi uljez je zatvorio festival u subotu, 17. jula, takođe u Gornjoj sali. Izborom numera, bend Bratři Orffové nas je proveo kroz karijeru dugu preko dvadeset godina. Smatraju ih za neo-folk grupu. Hm. Ono što smo tada čuli bilo je prilično mejnstrim. Nedovoljno zanimljivo za inostranu publiku, bez pravog potencijala za svirke napolju. Ali, to ne umanjuje njihov kvalitet i uspeh koji neguju u Češkoj i Slovačkoj.

Ostali šoukejsovi iliti nastupi za pokaz predočili su nam aktuelne muzičke vibracije sa češke (5), slovačke (3) i poljske scene (3). Ukratko – bilo je raznovrsno, kako u pogledu samih muzičkih jezika, stilova i podžanrova, tako i u smislu kvaliteta, a naročito zrelosti i svesti o tome kojim se putem tačno želi ići. Kako god, bila je ovo još jedna divna, uzbudljiva prilika za dublje prodiranje u savremeni world music milje tri zemlje Srednje Evrope…

Resina, šoukejs, Czech Music Crossroads, Ostrava, 2021 (izvor: Czech Music Crossroads)

ISKUSNI FOLK-ROKERI

Zanimljivost šoukejs-festivala je i u tome što uvek iznova shvatite da su ovakvi nastupi nekad potrebni čak i veteranima, te bendovima za koje mislite da su dovoljno poznati u svetu. Eklatantan je primer legendarnog jermenskog svirača duduka Đivana Gasparjana (Djivan Gasparyan), koji je na WOMEX-u u Marseju, 1997, održao specijalno organizovan kratki nastup pred četrdeset delegata, u jednoj maloj prostoriji. Ali, to se ispostavilo kao pun pogodak – više od polovine prisutnih je u narednim godinama pozvalo majstora da nastupi na nekom od svetskih festivala.

Stoga, nije bilo veliko iznenađenje što je Czech Music Crossroads otvorio poljski sastav Orkiestra św. Mikołaja, koji postoji više od 30 godina. Reč je o umetnicima i entuzijastima koji su, nakon osnivanja grupe, u roku od nekoliko godina napravili i svoj festival, ali i world music magazin. Ovi iskusni muzičari (jedna žena i četiri muškarca; dve violine, gitara, bubanj, bas-gitara, višeglasno pevanje) svakako dolaze iz folk-roka, te znaju kako da vode publiku kroz koncertni set, sastavljen od delom autorskih, delom izvornih, a lepo aranžiranih pesama. Zanimljivo je, baš kao i njihovi albumi. Ali, nešto tu ipak nedostaje. Možda je baš taj folk-rok momenat razlog…

Orkiestra św. Mikołaja, šoukejs, Czech Music Crossroads, Ostrava, 2021 (izvor: Czech Music Crossroads)

NARODNA MUZIKA IMA MOĆ

Slušajući novopristigle albume, stiče se utisak da je češka world music scena u ozbiljnom uzletu u poslednje vreme. Za proveru tog utiska je CMC bio odlična prilika. Hrubá Hudba je naziv projekta kompozitora i klavijaturiste Jiržija Hradila (Jiří). Njihov prošlogodišnji dvostruki album je bio otkrovenje – dugo nije bilo izdanja koje tako dobro spaja izvornu muziku sa elektronskim zvucima, efektima i električnom svirkom. Zbog toga je njihov nastup trebalo da bude jedan od potencijalnih vrhunaca festivala.

Hrubá hudba, šoukejs, Czech Music Crossroads, Ostrava, 2021 (foto: Barka Fabianova)

Dok „savremeni” deo sastava čine klavijature, efekti, truba i bubnjevi, „narodni” deo orkestra, uz sjajno pevanje, podržavaju dve violine, kontrabas i klarinet. Kad im uspe da kliknu zajedno, tada zvuče moćno, ali je često bilo i momenata kada deluje kao da nema vezivnog tkiva. Kada bubanj i truba udare iz sve snage (trubač povremeno zvuči kao da svira himnu), oni zvukom prekriju ostatak orkestra, a čiji rezak zvuk, sa onom finom narodnjačkom patinom, žudi za prostorom.

Međutim, čim zapevaju – zaboravite na sve primedbe. Pritom, šou je preuzela gospođa od preko 80 leta, svilenkastog glasa, koja je izašla na binu radi dve pesme. Ruke i telo joj drhte, ali ne i glas – za nju, naravno, slede ovacije.

Dodatni pozitivni utisak daje vođa projekta, koji je u nekoliko navrata ustao sa klavirske stolice i pevao narodne pesme iz sveg glasa, u zanosu. Narodna muzika ima moć!

ČEŠKI ROKERSKI IZBOR

Czech Music Crossroads postoji već sedam godina i do sada je predstavio veliki broj sastava iz Češke, Poljske i Slovačke. No, obično su mađarski bendovi imali najviše uspeha. Kad su domaći umetnici u pitanju, vidljiva je tendencija u izboru da se ide mnogo šire od, inače, vrlo širokog world music poližanra. Tako je pre nekoliko godina za najbolji koncert proglašen nastup Lenke Dusilove (Dusilová), solo nastup na granici performansa, avangarde, džeza, sa minimalnim uplivom world music-a.

Ove godine je češki izbor bio vrlo rokerski. Beata Hlavenková a Kapela Snů, koji su otvorili drugo veče (16. jul), tipičan je primer. Beata je poznata u okvirima lokalne scene, a instrumentarijum njenog benda čine gitara sa hiljadu pedala, klavijatura, bas-gitara i bubnjevi (bubnjar svira i različite duvaljke i trubu, i tada bend zvuči bolje). Beata ima dobar glas, ali je muzika kvazi-atmosferična, pa je i utisak prilično bled.

Beata Hlavenková a Kapela Snů, šoukejs, Czech Music Crossroads, Ostrava, 2021 (foto: Barka Fabianova)

POKOŠOVCI VAN SVOG PRIRODNOG OKRUŽENJA

Od kako se slovačka scena otvorila ka svetu (u smislu promocije i širenja informacija), te zahvaljujući platformi WOMUSK (The World Music from Slovakia), sve više otkrivamo bogatsvo muzike ove zemlje, koja je po broju stanovnika manja od Srbije. CMC jeste mesto koje je dalo dodatni impuls slovačkim sastavima. Ove godine smo mnogo očekivali od romskog sastava Ľudová hudba Pokošovci, čiji je dvostruki album iz 2019. bio vrlo prijatno iznenađenje.

Ľudová hudba Pokošovci, šoukejs, Czech Music Crossroads, Ostrava, 2021 (foto: Barka Fabianova)

No, za romske muzičare je ovako kratak nastup hendikep – naviknuti na višesatne nastupe ne mogu ni da se zagreju. Povrh svega, sa njima nije došao cimbalista, čiji je instrument u romskoj muzici Slovačke i Mađarske izuzetno važan u kreiranju zvučne slike. Na bini su bili violinista, violista, kontrabasista i harmonikaš. Svi su pevali, a povremeno su na binu izlazile dve mlade pevačice.

Dok devojkama treba još sigurnosti, muški deo ekipe je manje stegnut. Ali, njihovo mesto su žurke, svirke u kafanama i na proslavama, tu se najbolje snalaze.

ČEŠKI HAJLAJT

Tomaš Kočko & Orchestr, šoukejs, Czech Music Crossroads, Ostrava, 2021 (foto: Barka Fabianova)

Ubedljivo najsnažniji utisak je ostavio Tomaš Kočko (Tomáš), češki gitarista i kompletan autor pesama. Prati ga Orchestr, čiji je autfit prožet narodnim duhom, dok on sam izgleda kao roker iz sedamdesetih (recimo, kao Isus u kožnim pantalonama), sa brižljivo sređenom dugom kovrdžavom kosom, kojom tako efektno mlati tokom furioznih delova.

Kočko jeste poznato ime na češkoj, donekle i evropskoj sceni, peva odlično, a bend koji ga prati diše sa njim i sa pesmama. Odličan šoukejs, sve je na mestu i sve je odlično izvedeno.

Muzika je spoj rok-energije, etno-elemenata, ali i renesansne muzike. Kočko je na koncert privukao i veliki broj ljudi izvan kruga pozvanih delegata. Ostaje samo pitanje kakve su mogućnosti da se ovakav bend izbori za svoje mesto na evropskom tržištu, bez obzira na visok kvalitet. Potencijal se naslućuje.

Clarinet Factory, šoukejs, Czech Music Crossroads, Ostrava, 2021 (izvor: Czech Music Crossroads)

Treći očekivani češki hajlajt je trebalo da bude Clarinet Factory, kvartet klarinetista sa zavidnom reputacijom i diskografijom, još jedan od onih za koje se pitate da li im je šoukejs uopšte bio neophodan. No, uticaj i privlačna moć Colours-a i Czech Music Crossroads-a je ogromna, pa se i veliki prijavljuju. Međutim, iako je to bend koji traje u istom sastavu već dvadeset godina i koji u svom opusu gaji sjajne sopstvene kompozicije, kao i aranžmane tuđih, čini se da, kao i na prošlogodišnjem albumu Pipers, njihova potraga za novim izrazom nije dala željeni rezultat. Osim, ako to nije želja za većom popularnošću, većim honorarima i novoj publici.

Iako jedan od četvorice vrhunskih klarinetista Vojćeh Nidl (Vojtěch Nýdl) ima i divan glas, ipak spoj njihove muzike i previše pevanih numera uvodi nepotrebnu komercijalizaciju. U tom pravcu ide i gostovanje perkusioniste i inženjera zvuka Milana Cimfe (gostovao je sa Dirt Music u Beogradu). Iako je on svirao na pomenutom albumu, uživo deluje kao strani element u zvučnoj strukturi. No, ne treba brinuti za Clarinet Factory, pred njima je nastavak uspešne karijere, ali verovatno na nekim drugačijim, radije pop-scenama.

SLOVAČKI ROK I FJUŽN

Hrdza, šoukejs, Czech Music Crossroads, Ostrava, 2021 (foto: KHfoto.cz)

Hrdza, sastav iz Slovačke, još jedan je zdrav primerak malo drugačijeg rok-zvuka. Vođa benda, pevač i gitarista, i samim stajlingom pokazuje da je u rok muzici, ali sa željom da unese world music elemente u svoj rad. No, za to nisu dovoljni violina i harmonika.

Pevačica je potpuno u world music svetu, ali rok deo ekipe je taj koji dominira zvukom i bukom.

Sve je dobro skockano, ipak je to rok, ili možda pre ska, koji nas „ne radi”. Imaju i imaće publiku, učestvovali su i na Evroviziji pre deset godina, ali prolaze pored nas da bi ubrzo bili zaboravljeni i smešteni u folder Čujmo i sledeći album, bez velikih očekivanja. I oni su, kao i Pokošovci, stigli u Ostravu bez cimbaliste – očito je u pitanju neka zaraza vezana za ovaj čarobni instrument.

Jedna od većih mladih nada iz Slovačke je Barbora Botošova (Botošová), violinistkinja sa izuzetnim romskim porodičnim muzičkim pedigreom, koja je pre dve godine objavila svoj solo-debi. Njena tehnika je zavidna, ima sjajnih ideja, ali je zaglavljena u fjužn. Bubnjar je u ovom bendu nepotreban, pritom je preglasan, a violini treba dati prostora da diše, kao i samoj Barbori – da bi mogla da se odmakne od šaranja po džezu i klasici. Slovačka romska muzika je dovoljno uzbudljiva i to bi trebalo da koristi kao osnovu, bez obzira na visoke škole koje je završila.

Barbora Botošova, šoukejs, Czech Music Crossroads, Ostrava, 2021 (foto: Barka Fabianova)

POLJSKA ALTERNATIVA

Poljska world music scena je u Evropi priznata kao raznovrsna i bogata, ali ove godine je izbor pao na autore sa alternativnijim pristupom.

Dok je čelistkinja Resina, treće večeri (17. jul), na zanimljiv način spajala svoj instrument sa efektima (pedale, luper, kompjuter), kvartet Ciśnienie je, prethodnog dana u Donjoj sali, izgledao kao potpuno zalutao na CMC-u. Njihov spoj alternativnog roka sa metalom, ali pre svega ekstremno bučan nastup, poterali su publiku da deo prijatne julske večeri provede na dovoljnoj udaljenosti, izvan sale, ali tako da se sa bezbedne udaljenosti može bend ipak čuti.

Tu dolazimo i do jedine „zamerke” ili podsetnika organizatorima – pre nekoliko godina je jedna od dve bine bila napolju, što je omogućavalo prijatnu, laganu šetnju između bina, pivo na otvorenom, uz ćaskanje o koncertima. Ali, očito je da je ovo „pandemijsko” izdanje bilo lakše organizovati u dve sale, sa svakako odličnim zvukom.

KOLOPLET UTISAKA

Domaće iznenađenje, ostavljeno za pred sam kraj je Omnion – solo-projekat Tomaša Raindla (Tomáš Reindl), perkusioniste i zaljubljenika u muziku sveta. Njegov primarni instrument je tabla, koju je učio da svira kod indijskih majstora. No, bogatstvo efekata i drugih instrumenata, kao i zanimljiva priča o kompozicijama, učinili su da njegov nastup ostavi lep utisak, a kako se približavao svom kraju, tako je bivao sve bolji i uzbudljiviji. Iako ne možete reći da je Tomaš virtuoz na instrumentima koje koristi, njegov kompozitorski rad je izuzetno zanimljiv. Mogli bismo ga zamisliti u klubovima Dim ili Drugstore u Beogradu, ili na festivalu Karusel u Čačku.

Omnion, šoukejs, Czech Music Crossroads, Ostrava, 2021 (foto: Barka Fabianova)

Poslednjeg dana, između konferencije i završnih šoukejsova, u istom prostoru je organizovan još jedan vanmuzički hedonistički događaj, upotpunivši sadržaj trodnevnog boravka, nakon kog smo se vratili bogatiji za još jedno češko, srednjoevropsko, višegradsko iskustvo. Bila je to degustacija pretežno čeških vina, koje distribuira firma Navínko. U nizu pozitivnih utisaka, izdvojilo se belo vino Pálava (vinarija Baláž), pa je jedna flaša sa nama doputovala u Srbiju. A podrazumeva se da je, čak i u kućnim uslovima, uživanje u češkom vinu pratila prigodna muzika. Baš kao što je pisanje ovog članka pratilo odlično raspoloženje i koloplet jakih utisaka.

Možda ovaj tekst pomogne čitaocima u širenju vidika o muzičkoj sceni Srednje Evrope, a naročito onima koji razmišljaju da nekoga odatle dovedu na svoj festival ili u koncertni prostor. U to ime: Na zdraví!

. . .