Magazin Etnoumlje / Rubrika: Uši pišu

Poklade : Balkántransz

Fonó Budai Zeneház, 2020

Šetnja Balkanom, puna radosti

Autor: Milica Lerić

Izdavanjem trećeg albuma Balkántransz, orkestar Poklade iz Mohača (Mađarska) krunisao je prvu deceniju rada. Članovi orkestra su sedmorica momaka: Balog Tamás Cérna (prim I), Róka Roland (prim II), Andrics Attila (basprim, tapan, vokal), Pávkovics István (basprim, vokal), Cselinácz Marko Markan (harmonika, vokal), Bóka Balázs Andor (kontra) i Bischof Dávid (begeš), s tim da su realizaciji ovog projekta doprineli i gosti: Bence Babcsán (saksofon, klarinet) i Gráf Vivien (vokal).

Poklade (foto: Tóth Sándor)

Otvorivši novi album Balkántransz, te pustivši prvu pesmu, nisam ni slutila šta me sve čeka. Album predstavlja konglomerat vokalno-instrumentalnih („Domakine”, „Prođoh Bosnom”, „Moj dilbere”, „Kćeri moja”, „Plava lampa treperi”, „Još ne sviće rujna zora”, „Čororo”, „Tutti Frutti”), te instrumentalnih melodija („Saxi kolo”, „Cicka”, „Cigansko kolo”). Odabirom melodija, Poklade vas vode u šetnju kroz različite krajeve Balkana. U spoju pomenutih instrumenata i emocijama protkanog izvođenja, te melodije mogu da očaraju svakog slušaoca.

Digitalna izdanja Magazina „Etnoumlje” mogu se kupiti na sajtu „Novinarnica”

Znate li onaj osećaj kada krenete da đuskate čim čujete neku pesmu? Započevši slušanje obrade makedonske pesme „Domakine”, koja se na albumu našla na prvom mestu, već od drugog takta uvoda – u kojem se harmonika pojavljuje kao „tepih”, a kontra otkriva harmonsko-ritmičku komponentu numere – noge su same krenule da cupkaju u ritmu 7/8. Gradacija muzičkog aranžmana, te dinamička nijansiranja izvođača, toliko su snažna da su mi u potpunosti okupirala pažnju.

U pesmama koje za boeme predstavljaju sinonim za kafanu – „Prođoh Bosnom” i čuveni, višestruko prepevani hit „Moj dilbere” – uočila sam da izvođačkoj agilnosti u velikoj meri doprinosi deonica begeša (basa). U svetu muzičara su česte šale na račun basista, tipa: Šta je teško u tome da se sviraju dva tona (G – D – G – D)? Međutim, basisti upravo imaju najteži zadatak, jer u ovom slučaju moraju da putem samo ta dva tona dočaraju karakter određene melodije. Stoga, veoma je važna artikulacija, kako bi se prilikom slušanja deonice basa stekao isti utisak kao i u vezi sa određenim melodijskim instrumentom, koji svira melodiju od znatno više tonova, i to, obično, kroz nekoliko oktava.

Iako je begešar orkestra Poklade pravi virtuoz na svom instrumentu, i u pesmama laganijeg tempa se njegovo izvođenje veoma ističe, primenom različitih artikulacionih rešenja, koja svirku dodatno obogaćuju.

U kreiranju aranžmana i biranju instrumenata za određene melodije, ogleda se zrelost i sklad orkestra Poklade.

Uočljiva je njihova jasna podela muzičkog plana prema deonicama. U delovima kada tambure sviraju glavnu melodiju, harmonika se javlja u pozadini, i obrnuto. Kontra i begeš, s druge strane, predstavljaju čvrst stub orkestra, koji u pojedinim trenucima biva obogaćen tapanom.

Dodajući pesmama improvizacije, koje se javljaju najčešće u okviru foršpila, orkestar Poklade je uspeo da personalizuje svaku obradu. Njihovo izvođenje u velikoj meri odaje utisak sviranja kvalitetnih romskih bandi. Stoga, može se reći da je „Cigansko kolo” lična karta grupe. Ime navedene numere se ispostavlja kao kišobran termin za različite melodije, koje su impresivno odsvirane na svakom instrumentu, pri čemu naročito do izražaja dolazi virtuozna deonica prima.

Balkántransz je veoma dopadljivo izdanje. Prenosi radost, živahnost, razigranost, ali i lirske emocije, koje je najslikovitije prikazala deonica harmonike. Prepustimo se, zato, muzici ovog albuma i napravimo sebi dobru zabavu u kućnom ambijentu.

. . .