RUBRIKA: Uši pišu

Lajkó Félix & Band : Start

Fonó Budai Zeneház, 2020

A u vatri – kolo

Autor: Marija Vitas

Početak prethodnog Feliksovog albuma, Lajko Felix & VOŁOSI (2019), zvučao mi je kao kadenca kompleksne kompozicije na međi klasične i narodne muzike. Na svežem izdanju Start, prve sekunde, pak, donose oštre brejkove, koji kao da pripadaju kulminaciji super moćne rok bravure.

Feliksova tendencija kretanja od „sredine”, od manjeg ili većeg vrhunca, odraz je njegove prirode – najpre ljudske, ali koja se preslikava i na umetničku narav. Feliks (Lajkó Félix) se retko uhodava, on baš ne ljubi uvode, ne priprema se. Odmah u vatru uskače. U stvari, on iz vatre ni ne izlazi. Feliks je u vatri, razume je i diše sa njom, raste, jača, primiruje se, razbuktava. Ne trudi se da vlada vatrom i da njenu prirodu kontroliše kao kobru indijski ulični zabavljač. On ceni slobodu – svoju, svačiju, pa i vatrinu.

Album Start je prilično rokerski nastrojen. Pritom, Feliks je opet svoj, prepoznatljiv. Njegov stil je takav da uvek deluje isto i drugačije. Ko ga površno odsluša, pomisliće da se ovaj srpsko-mađarski umetnik samo ponavlja ili da sam sebe reciklira. Ko li se udubi u njegovu muziku, ostaće zatečen beskrajnim, raznolikim predelima duha, improvizacije, strasti, genijalnosti i inovacije. Dolazim do pretpostavke da je Feliks bar dva puta reinkarnirao, te da su u njegovoj duši zapisane veštine prosedog baroknog majstora tokata, invencija i preludijuma, kao i muzički krici i afekti rano preminulog rok muzičara.

Novi album je veoma energičan, žestok, oštar, katkad i ekstremno brz. Njegov osnovni gradivni element otkrivam u kratkim potezima Feliksovog gudala – odsečnim, zasebnim ili, još češće, umršenim u spletove i nizove tremola, kratkih motiva i pasaža, naročito onih što se kreću „nizbrdo”. Osim početne, naslovne numere „Start”, u stihije se daju ubrojiti još i „Practice”, „Pyramide”, „Kolo” i „Pirate”.

„Practice” bi mogla da se uvede u nastavu u srednje muzičke škole (pa i fakultete), da odmeni neku od prečesto vežbanih i sviranih etida u okviru časova i ispita iz violine. Furiozna „vežba prstiju i gudala” je, pritom, dala puno prostora raznim muzičkim elementima da se izraze, kao što je npr. tuba i njen lep doprinos aranžmanskoj celini.

Tuba (Mazura Joáns) se pokazala kao ubedljivi rok saigrač na albumu Start. Daje energičnost, ali i prozračnu poletnost, umanjujući sirovost zvuka, a pojačavajući dozu mekote i topline. Uopšte, rokerski štimung čitavog izdanja Feliksa i njegovog akustičnog benda možemo uparaleliti sa atmosferom i zvukom koji krase onaj, fanovima mili format anplagd nastupa rok zvezda.

Here is the album review in English

Jedina numera na albumu Start, u kojoj ne osećam pravu ideju i nadahnuće, je „Pyramide”. Pa, ipak, i u ovoj kompoziciji – koja tokom svog oštrog toka zvuči kao jedna velika, neprekidna solaža – fascinira Feliksovo kretanje po žicama i podsticanje naizmeničnih utisaka o tipično violinskoj virtuoznosti odnosno karakterističnom solu gitarskog rok heroja.

Novogodišnji koncert Lajka Feliksa i Benda, Budimpešta/Müpa, januar 2020 (foto: Juhász Éva)

I „Pirate” puca od snage i hitrine. Vozi i nosi kao hitovi poput „Passenger” Igija Popa. Odlepite uz pesmu od četiri akorda prirodnog mola! Bubnjar Tomaš Cirjak (Tamás Czirják) ovde ima odličan solo, slojevit, sa puno raznolikih udaraca, sitnijih i krupnijih „kišnih kapi”.

Zapravo, dobar deo rok izraza na albumu i potiče od deonice bubnjeva. Njenu snažnu i čvrstu ritmiku – koju tuba u „Who Are You” fantastično podupire svojom motorikom – ponekad zamene fina bubnjarska pulsiranja, kao u „Sentence”. U ovoj pretežno nežnoj numeri, u kojoj Feliks čak mirno raspreda svoju misao, javlja se, ni retko ni prečesto, jedno divno aranžmansko rešenje: nad suptilnim bubnjevima, deo benda izvodi čulni motiv naniže, baziran na tonovima c-h-b-a. Ovo je jedan od najsočnijih detalja albuma Start, njegova zadivljujuća vinjeta.

Nežnost i mir kod Feliksa nikad ne traju dugo. Feliks mora da bukne i da se rasplamsa, jednom, dva puta, više puta… Tako je i u „Sentence” i u drugim „oazama”…

Lajko Felix & Band, Novogodišnji koncert, Budimpešta/Müpa, januar 2020 (foto: Juhász Éva)

Smiraj u već pomenutoj „Who Are You” krase razlivene, otmene harmonije, nalik onima u slavnom romantičnom valceru „Fascination”, te još jedan upečatljiv silazni motiv albuma – slatkasti g-fis-f-e-dis. Sve to prekidaju Feliksova prekost i napadi ludila.

Svečani karakter u „Horizon”, podržan dugim tonovima violončela (Endre Kertész), prelazi u burnu rok epizodu, prožetu, međutim, i lepim, podužim solom na kontrabasu (Barcza Horváth József), sa naslućenim osobinama meditativne improvizacije na baglami ili udu, pomalo bluz obojene.

U melodičnoj, svetloj, elegantnoj, uznosećoj „Ocean Liner”, Feliksov brod se kreće ka tzv. egzotičnim krajevima. Čujemo i latino ritmiku u deonici bubnjeva, kao i prigodna stilska obeležja u solu na gitari (Sidoo Attila), a što nas sve na trenutak odvlači od Feliksa kakvog poznajemo. Pa, ipak, i ovde progovaraju frontmenova nesputanost i zapaljivost. Srećući se na brodu sa Robijem Lakatošem, Feliks želi da mu objasni kako bi iz njegovog ugla trebalo da zvuči delikatna brodsko-restoranska muzika. A to znači: nikad previše sentimentalna!

Završnica albuma, „Zero”, takođe donosi smirenje – ali i nalete bure! Violina je poglavito tihi, svedeni pripovedač, koji izusti po koju picikato-reč. A onda, kao posve drugačiji, energičan refren u rok baladi, izleti protest na tren, pa se sve ipak stiša, obuzda…

U dinamičnoj vatri albuma „Start”, u tom stalnom dizanju i spuštanju energije i napetosti, nalazi se, za mene, jedan poseban trenutak. Zove se „Kolo” i rado bih ga proglasila remek-delom ili makar višnjom na šlagu album-torte.

Vrcava, raspojasana, zove na ples. Zvuči sasvim „ovdašnje”, ali, kada sam pokušala da uz muziku zamislim plesanje određene grupacije stanovnika Srbije, sudarale su mi se slike romskog pocupkivanja u mestu, drmusajućeg savremenog svadbarskog igranja Srba, njihanja Vlaha… Svašta je ovde Feliks smestio. A bend ga savršeno razume.

. . .