RUBRIKA: Uši pišu

Božo Vrećo & Edin Karamazov : Lachrimae

Croatia Records, 2020

Dirljiva muzika, svima razumljiva

Autor: Mirjana Raić Tepić

Album objavljen u septembru ove godine, nazvan Lachrimae, donosi jedanaest pesama u izvođenju Bože Vreće i Edina Karamazova. Prvi put u ovoj duo formaciji, Karamazov i Vrećo predstavili su se na način koji možda nije toliko nov, ali svakako jeste uzbudljiv za slušaoce koji prate, kako world music scenu, tako i ovu dvojicu izvođača.

Sniman u vreme kad se svi prilagođavamo stilu života u vrlom novom svetu, podstaknutom virusom Kovid-19, ovaj album podseća na zbrku i udar emocija. Te emocije su, čini se, ostale pohranjene ne u prošlosti, nego u džepu lanjskog kaputa koji nam se više nije nosio.

Uzdržanost i elegancija albuma Lachrimae, koje ga čine veoma slušljivim i primamljivim, gotovo da podseća na renesansnu muziku. Dopadljiva virtuoznost Karamazova i dirljivi kontratenor Bože Vreće, stvaraju idealan spoj dvojice muzičara, u kom se, dakle, ne remeti osobenost onog drugog.

Božo Vrećo možda nikada kao sada nije isklesao i iskristalisao svoje pevačke sposobnosti, stižući do najsitnijih, najfinijih detalja. S druge strane, Edin Karamazov je ostao veran svojoj blistavoj sviračkoj interpretaciji, kojoj se sevdalinka organski pripaja.

Album Lachrimae počinje numerom „Eminaˮ. Da nije ova pesma toliko puta do sada ispevana i odslušana, moguće je da ne bih imala potrebu da naglasim kako baš „Eminaˮ otvara album. Tom numerom je čak i najavljivan izlazak albuma, a povodom čega je Božo Vrećo u jednom intervjuu („Vijestiˮ) istakao kako „Eminuˮ ne izvodi često, i da je, s obzirom na to da za sve postoji pravo vreme, „Eminaˮ čekala upravo trenutak da bude izvedena u ovom dvojcu. Opisujući je kao gotovo tragičnu elegiju, Vrećo navodi da je za njega bilo od izuzetne važnosti da se pesma izvede u potpunosti, bez seciranja ili remećenja pesnikove (Aleksa Šantić) prvobitne ideje.

Međutim, važno je reći da se album Lachrimae ne zasniva samo na repertoaru sevdalinki. Pored „Emineˮ, nailazimo i na druge pesme iz regiona, a među njima i na pesme Sefarda i one iz turske zaostavštine.

Iako to nije prva stvar koja slušaoca okupira, činjenica je da su svojim zajedničkim debi albumom Božo i Edin prošetali raznim krajevima, ostavljajući poprilično jasnu zvučnu poruku i ideju o jedinstvenosti muzike sveta.

Vrlo je određen i jasan muzički pristup Bože i Edina. Taj pristup ne samo da nema veze sa nekakvim pretpostavljenim ili zamišljenim granicama, nego iscrtava upravo zajedničke osobine svih nas – one iz džepa lanjskog kaputa.

U već pomenutom intervjuu, Božo Vrećo kaže da je saradnja sa Edinom bila vrlo neobična, intimna i prepuna narativa sa željom da glorifikuju već poznate pesme.

Nema se tu šta posebno dodati. Projekat je uspešan i sigurno ostavlja neizbrisiv trag na muzičkoj sceni prostora nekadašnje Jugoslavije, ali i šire. Ova muzika je razumljiva svima.