RUBRIKA: CRTICE

ODLAZAK SRPSKOG BARDA

Napustio nas je Darko Macura, veliki trudbenik za srpsku kulturu, bard i vizionar.

Autor: Svetlana Spajić

Darko Macura (foto: Milinko Stefanović)

U petak, 21. avgusta 2020, upokojio se veliki srpski narodni umetnik, pesnik, multiinstrumentalista i pedagog Darko Macura. Juče, na groblju Orlovači, ispratili su ga njegova kćerka sa rodbinom, kolege, prijatelji i poklonici njegove umetnosti.

Značaj i delo Darka Macure tek će se meriti u decenijama koje predstoje.

Darko Macura i grupa „Moba”, 1994. (foto: Milinko Stefanović)

Darko Macura rodio se 2. septembra 1952. u Puli, a detinjstvo je proveo u okolini Obrovca, u dalmatinskom zaleđu, gde se odmalena interesovao za izgradnju i svirku na narodnim instrumentima. Porodica se potom preselila u Beograd, gde je Darko diplomirao u muzičkoj školi „Kornelije Stanković” na odseku za klarinet.

Darko Macura (foto: Milinko Stefanović)

Bio je majstor na preko trideset srpskih narodnih instrumenata – svirao je erske, svrljiške, banatske gajde, sve vrste duvačkih instrumenata, žičanih narodnih instrumenata, i jedini je u svojoj generaciji tradicionalnih umetnika koji je guslio na guslama sa dvije strune, starinskom zaboravljenom instrumentu nekada veoma rasprostrnjenom u Kninskoj Krajini iz koje je potekao. Uz njih i ličku tamburu samicu ispevao je na desetine svojih pesama, koje po originalnosti i jedinstvu u duhu sa narodnom poezijom nemaju pandana u novijoj istoriji tradicionalnog stvaralaštva.

Slavu srpske narodne svirke pronosio je širom sveta, ali ozbiljniju međunarodnu karijeru pretpostavio je pedagoškom radu i nadljudskim naporima da se ovde, u Srbiji otvore vrata za narodnu predanjsku kulturu. Tokom osamdesetih i devedestih godina prošloga veka, u teškoj i neprijateljskoj atmosferi koja je vladala, delovali su upravo Darko Macura, Svetlana Stević, Pavle Aksentijević – velikani umetnici koji su tada nama omogućili da se jednom odškrinuta vrata srpske tradicije više nikad ne zatvore.

Kompletnu diskografiju Darka Macure i iscrpnije podatke o njegovom pedagoškom delovanju i stvaralačkom opusu možete naći na Vikipediji.