RUBRIKA: Uši pišu

Tapan meets Generation Taragalte : Atlas

Soundway, 2019

Repeticija kao metod, a fuzija kao princip

Autor: Dejan Vujinović

tapan

Album „Atlas”

Iako Nebojša Bogdanović i Goran Simonoski, pod nazivom Tapan objavljuju muziku od 2015, zaljubljenici u elektronsku muziku i andergraund publika ih dobro poznaje od ranije. Naime, više decenija su aktivni učesnici beogradske klupske scene, na kojoj su ostavili značajan trag.

Nije redak slučaj u svetu, pa čak ni kod nas u regionu, da se producenti elektronske muzike okreću korenima u potrazi za novim muzičkim horizontima. Pritom, stvaraju odlične fuzije. Znate, svakako, Kirila Džajkovskog

I u slučaju Tapana govorimo o spajanju muzičkih različitosti, no, koje imaju svoja različita uporišta, čak i producentske metode. Projekat Tapan je po pitanju upotrebe elemenata tradicionalne muzike krenuo prilično stidljivo, možda i preoprezno, uzimajući verovatno u obzir njihovu standardnu ciljnu publiku i njena očekivanja. Značajne obrise onoga što, možda, nemušto koristimo kao „world music” ne donosi Tarantella iz 2017, album koji bi nazivom ukazivao na veći uticaj muzike sa Apeninskog poluostrva, nego tek Europa LP iz 2018. godine.

Najrecentniji album Atlas, sveže objavljen LP dostupan i u digitalnim formatima, potpisuju u saradnji sa mladim marokanskim sastavom Génération Taragalte. Do njihovog susreta dolazi na festivalu „Atlas Electronic” u Marakešu, susreta koji će iznedriti, naročito za naše prilike, jednu smelu i svežu fuziju muzičkih žanrova.

luka knežević strika

Tapan (foto: Luka Knežević Strika)

Vinilno izdanje sadrži četiri kompozicije, prilagođene dužine trajanja za ovaj nosač zvuka. Ali, pokazaće se, i za stilske obrise muzike koju su kreirali, u kojima dominira repeticija kao metod, a fuzija kao princip koji uvezuje Atlas. Narečeno se očitava i u slučaju prisutne elektronske muzike, obavijene u trajbal, tehno i industrijsko ruho, ali i prepoznatljivog saharskog bluza koji, sa druge strane, donose marokanski muzičari.

Da, Sahara je ogromna, i zvuk električne gitare je pre svega vezan za muziku malijskih i nigerskih plemena Tuarega, ali preko nepreglednog užarenog peska duvaju snažni vetrovi, koji su decenijama širili zarazni upliv gitarske muzike u tradicionalnu sve-afričku muziku.

Album otvara kompozicija „Jbit Aala Khiam”, u uvodnim taktovima ambijentalno i harmonijski bliska zvuku koji je gajila i Neočekivana sila u nekim svojim fazama. Ipak, vrlo brzo, slušni opseg biva obogaćen mnoštvom tradicionalnih instrumenata, repetitivnost biva sve naglašenija, a zvuk Sahare se podvlači pod kožu.

I fejd-aut, nakon više od 11 minuta vožnje, deluje kao dobra odluka, ne prekidajući muzički ciklus, samo ga stišavajući i ostavljajući ga negde na svom neprekidnom putovanju.

Međutim, odmah zatim, „Aha Yazine Kaymaltou” od samog početka donosi brže ritmove, muzičku tenziju i vokalna mantrička ponavljanja, u jednom trenutku i saksofonske citate, koji ovako objedinjeni usmeravaju album u svom razvoju ka zaista novim muzičkim poljima. Elektronske, tj. indastrijal podloge ovu numeru, i sa njom sastav Tapan, usmeravaju i u klupske andergraund vode.

tapan logo

Logo sastava Tapan

Sve navedeno za drugu, strukturno se prenosi i na treću numeru na albumu, lepo nadograđuje, i čak otvara u pravcu slobodnih improvizacija na saksofonu, koje su ovde sasvim primerene. I na kraju, poslednja kompozicija „Yogi Yamahssar”, vraća se dominaciji gitarskih melodijskih linija i vokala, zadržavajući nivo repetitivnosti i ambijent kojim je ceo materijal obeležen.

Dakle, ohrabrujuće. Srpski world music je dobio izdanje za koje ne samo da može da se zakači, već i stekne uvid u daleko šire mogućnosti žanrovskog razvoja, interpretacije i produkcije.

U globalnom muzičkom kontekstu, a bez namere upoređivanja, možda i neuporedivog, no više u smislu napomene i ukazivanja na aktuelne trendove, treba reći da se na globalno tržište probija jedan broj umetnika koji sobom nose slične muzičke energije. Sa više ili manje intenziteta, elektronike, prostora za slobodnu formu i sl, ali sa izrazitom repetitivnošću i fuzijom raznopolnih žanrova, iscrtavaju muzičku mapu aktuelne dekade: slovenački Širom, afričko-francusko-italijanski Ifriqiyya Electrique, južnoafrički BCUC, južnokorejski Jambinai…

Nadamo se i daljem istraživanju Tapana na polju ovakvih muzičkih eksperimenata. Do tada (ponovo) preslušavajmo njihov Atlas.