RUBRIKA: Uši pišu

Sofia Labropoulou / Vassilis Ketentzoglou : Butterfly

Odradek Records, 2019

Blagotvorno i opuštajuće

Autor: Dragomir Milenković

na albumu butterfly

Naslovnica albuma „Butterfly”

Kanun, žičani instrument, tradicionalno se koristi u Grčkoj, Turskoj, kao i nekim zemljama Bliskog istoka, od kojih treba pomenuti Izrael. Od pre izvesnog vremena kanun koristi i beogradski muzičar Stefan Sablić, vođa sastava Shira u´tfila.

U zapadnjačkom uhu i glavi, zvuk ovog instrumenta odmah budi egzotičnu atmosferu i stvara fantazije orijentalnog sveta. Kod nas je malo poznato da se kanun odavno koristi u grčkoj klasičnoj muzici. Mi bismo često tu muziku nazvali tradicionalnom, sa čim se moje kolege iz Grčke, sa kojima sam svirao 2004. i 2005. na Santoriniju, svakako ne bi složile. Jer, oni zastupaju stav da ne postoji samo klasična muzika Evrope, već i Grčke, Turske, Irana, Indije, Kine, arapskog i ostalog sveta Istoka.

Muzika na albumu Butterfly ide u prilog ovoj tvrdnji, jer se radi o izrazito gradskim kompozicijama, uglavnom autorskim, koje se izvode za posebne koncertne svrhe i probranu publiku, kako u Grčkoj, tako i u Turskoj, gde su Grci ostavili jak uticaj.

Kanun spada u instrumente sa mikrotonalnom podelom skale i to je upravo ono što daje zvučnu drevnost melodijama koje se na njemu sviraju. Veoma je važno razumeti potrebu muzičara Starog sveta za manjim intervalima od polustepena, koji, zapravo, izražavaju vibracioni jezik, prisutan u kosmičkom prostoru, ili možda u auri naše planete Zemlje, ali koje mi doživljavamo kao „raštim”, odnosno disonantne tonove. Ostaje misterija odakle to do našeg mozga stiže, ali nije teško filosofski objasniti da, kao što postoji harmonija, priroda sadrži i disharmoniju, koja ima svoju ulogu i tako čini celinu.

Neurološka istraživanja pokazuju dejstvo tonalne i atonalne muzike na jednu i drugu moždanu hemisferu, pri čemu prva stimuliše levu, a druga dominantno desnu. Da li to onda znači da su drevni svirači Starog sveta radili ono što su tek „skoro” počeli evropski avangardisti putem klaster blokova i atonalnih melodija? Mislim da je u pitanju upravo prastara potreba za estetikom, prikazivanjem potpune stvarnosti putem muzike.

Na albumu Butterfly nam se prvi put na CD nosaču zvuka predstavlja dvoje grčkih umetnika – gitarista Vasilis Ketentzoglu (Vassilis Ketentzoglou) koji je, verovatno (na osnovu prezimena), turskog porekla, i kanunistkinja Sofija Labropulu (Sofia Labropoulou).

Album sadrži deset kraćih kompozicija: „Epistrophe”, „Kanun improvisation”, „Bolero”, „Mavra poulia”, „Korakan”, „Guitar improvisation” (improvizacija je po meni, takođe, kompozicija, ali sa trenutnom, neponovljivom formom), „Arlin”, „Tsakitzis”,  „Neveser medley”, i „Prologos”.

Vrlo ukusno izvedene meditacije koje oplemenjuju prostor. Ovakve melodije sam slušao u Turskoj, u izvođenju poznatog kanuniste Geksela Baktagira, a i na raznim albumima koje sam odatle doneo.

Izvesno je da se radi o nasleđu Grka, koji su živeli u Maloj Aziji pre nego je došlo do masovnog iseljavanja.

U čitavu zvučnu strukturu se upliće i prepliće gitarista Ketentzoglu. Iako su sve osim tradicionalne „Tsakitzis”, autorske kompozicije oboje učesnika, tu nema odstupanja od tipične ornamentike i forme, kojoj se gitara prilagođava svojom temperovanom skalom.

Na Albumu Butterfly kanunistkinja, inače, gotovo da ne koristi mikro intervale (primetio sam samo jednom), jer Grci to ne žele u svojoj muzici, gledajući da se ograde od turskog načina i svega što ih na to podseća (nemojte nikada u Grčkoj da naručite „tursku kafu”). Stoga je ovaj album oličenje helenske atmosfere, koja na mene deluje blagotvorno i opuštajuće. Da se radi o veoma uspešnom ostvarenju, dovoljno je reći da nema ni jedne kompozicije koju treba preskočiti.