Rubrika: Bez paradajza, molim!

Kanal Dunav-Temza-Dunav

Dobra stvar je skoknuti „preko graneˮ i doživeti nastup benda koji neguje balkanski zvuk. Jedna od takvih prilika desila se na 23. izdanju festivala „Glatt & Verkehrtˮ, na kom je, između ostalog, koncert imao i odličan britanski sastav SheʼKoyokh; Krems na Dunavu (Austrija)/Vinarija Krems, 25. jul 2019. godine.

Autor: Marija Vitas

Sa nastupa SheʼKoyokh na Festivalu „Glatt & Verkehrtˮ, 2019. Foto: Sascha Osaka

Festival „Glatt & Verkehrtˮ je kao događaj iz mašte. Svakog jula u Kremsu možemo da osetimo savršenstvo, svi mi koji volimo world music (nedavno su počela, po meni, bespotrebna preganjanja oko termina world music: videti ovaj članak), dobro osmišljene festivalske programe, prijatan ambijent i prateće sadržaje, kao što je dobro, lokalno vino. Festival se održava na različitim lokacijama u gradu Kremsu i dolini Vahau (Wachau). Između ostalog, odigrava se u Vinariji Krems. Tu su vinograd, šatre, puno prostora za sedenje na tlu, leškarenje, ali i prostrano natkriveno dvorište sa binom i mnoštvom stolicama za sedenje. Stolice su mi vratile sećanje na počivši Kulturni centar REX u Jevrejskoj ulici u Beogradu, gde smo, takođe, slušali izvanredne koncerte na izuzetno neudobnim sedištima.

Ono što je u vezi sa redovima stolica u Kremsu bilo super jeste činjenica da su bili odlično popunjeni.

Meni je ovo bilo drugo iskustvo prisustvovanja festivalu „Glatt & Verkehrtˮ i mogu da potvrdim da austrijska world music scena ima brojnu publiku.

Doduše, prosek godina je visok, ali odavno smo zaključili da world music nije nekakva muzika mladih, niti generacijski fenomen, već se sklonost ka world music izazovima po pravilu razvija sa godinama, kada zreliji um polako počinje da vapi za nečim višim, drugačijim, intelektualno podsticajnijim…

SheʼKoyokh na Festivalu „Glatt & Verkehrtˮ, 2019. Foto: Sascha Osaka

A sada da se vratim na suštinu ove priče. Londonski sastav SheʼKoyokh (čita se: Šekojoh) me dugo već raduje svojim pristupom muzici, sviračkim i pevačkim kvalitetom, kao i zavidnim nivoom interpretacije balkanskog (i klezmer) nasleđa. Sve to ne čudi previše, s obzirom na raznovrsno poreklo članova grupe, među kojima su, recimo, harmonikaš Živorad Žika Nikolić (rodom iz Srbije) i pevačica Čidem Aslan (Çiğdem Aslan; rodom iz Turske).

Da zvuk i autentičnost izraza grupe SheʼKoyokh vidno napreduju, do sada sam mogla da spoznam samo na osnovu preslušavanja njihovih albuma, počev od debija Sandanskiʼs Chicken (2007) do najsvežijeg First Dance on Second Avenue (2017). Zbog toga sam se jako radovala mogućnosti da ih konačno čujem uživo, i to van Srbije.

Jeste da je Austrija zemlja koju decenijama unazad bogato naseljavaju Srbi, Eksjugovići i Balkanci, ali festival „Glatt & Verkehrtˮ svakako nije mesto na kom bi odgovarajuća dijasporaška publika učitavala svoje eventualne nostalgične aspiracije.

Ovo je manifestacija koju prevashodno posećuju Austrijanci. Što se tiče pripadnika nekih drugih nacionalnosti, njih takođe ima, ali ih, svejedno, ne bih smestila u krug nostalgičara, koji dolaze na koncerte da bi osetili miris rodne grude.

SheʼKoyokh, sa svojim viđenjem kurdskih, turskih, romsko-srpskih, bosanskih i sefardskih tema, nastupili su nakon galicijske umetnice Ušie (Uxía), koja je dobro zagrejala publiku melodijama i ritmovima Galicije i drugih krajeva Pirinejskog poluostrva, upakovanim u mekan, gotovo pop izraz i prigodne aranžmane. Onda kada je Ušia sa svojim bendom ponudila izrazitiji roots zvuk, u jednoj numeri sa glasom, dairama i gitarom, tada je njihov nastup bio i uzbudljiviji. Do kraja koncerta za mene uglavnom nije bilo naročitih iznenađenja, pa mi je konačan utisak imao obrise tek prijatnog osećanja, kroz koje se pomaljalo nestrpljenje oko nastavka festivalske večeri.

Uxía na Festivalu „Glatt & Verkehrtˮ, 2019. Foto: Sascha Osaka

SheʼKoyokh je doneo više strasti i energije. Krenuli su lagano, sa naglaskom na deonici klarineta, kojim divno vlada Suzi Evans (Susi), priznata interpretatorka klezmera, pa i Balkana, sa prostora Velike Britanije. Instrumental je polako otkrivao i džezi crte, koje su tek diskretno prisutne u izrazu benda. Sledeća numera je bila naglašeno orijentalna, vodeći ka izlasku Čidem Aslan na scenu i njenim započinjanjem kurdske pesme. Čari Čideminog glasa će nam, nažalost, ostati neotkrivene još neko vreme, sve dok ton-majstor nije zaključio da joj je dao neodgovarajući mikrofon. Čim je mikrofon bio promenjen, shvatili smo zašto je Čidem jedna od prepoznatljviih elemenata grupe SheʼKoyokh.

Meni lično je jako krivo što mikrofon nije bio promenjen pre hita sa naših prostora, „Moj dilbereˮ, s obzirom na to koliko me je studijski snimak ove pesme sa albuma Wild Goats & Unmarried Women (2014) raspametio. A delovao je na mene tako upravo zbog Čideminog pevanja, kojim je sevdah-standard obogaćen naglašenije orijentalnim, turskim elementima, naročito četvrtstepenima.

Posle dve sefardske pesme na ladinu, čekao me je još jedan priželjkivani „susretˮ, ovoga puta sa violinom Meg Hamilton i njenim vrsnim tumačenjem „Romske igreˮ legendarnog Aleksandra Ace Šišića.

Meg je ostvarila briljantan snimak ove numere na albumu First Dance on Second Avenue, za kojim izvođenje uživo nije zaostajalo. Odlično praćena ostatkom benda, Meg je bila razigrana, virtuozna, lepršava, pobravši jedan od najburnijih aplauza.

SheʼKoyokh na Festivalu „Glatt & Verkehrtˮ, 2019. Foto: Sascha Osaka

Na svakom albumu, SheʼKoyokh prave dobru ravnotežu hitova i ređe interpretiranih balkanskih i klezmer bisera. Koncert u Kremsu je bio samo odraz te sklonosti. Kada su započeli „Đurđevdanˮ (ako ne grešim, te pesme nema u njihovoj dosadašnjoj diskografiji), pomislila sam da će, uz milionitu verziju koja mi se do tada u životu nudi, misli ubrzo da mi odlutaju negde daleko. Međutim, sled Žikinog kafanskog stila pevanja (na srpskom), Meginog lepog, masnog violinskog sola i posve drugačija vokalna interpretacija Čidem (na romskom) stvorili su fino zaokruženu i dovoljno zanimljivu celinu.

Nakon toga je odlično legla sočna, putena turska pesma „Teke Zortlatmasiˮ, u kojoj je bend bio vrhunski uigran, temperamentan i pozitivan na sceni. Ovacije publike su ih vratile na binu. Najavili su pesmu o prijateljstvu. Nanjušila sam da pod tim misle na „Ramu, Ramuˮ…

Pevala sam sa njima, kao verovatno jedina osoba u kremškoj publici koja zna reči, što ne znači da sam samo ja bila vesela i dotaknuta nastupom SheʼKoyokh. Daleko od toga. Balkan i klezmer su ostvarili magiju te večeri u jednom od dunavskih gradova.

Ako nastavimo nizvodno, stići ćemo do jednog drugog dunavskog grada u kom se vode pregovori oko mogućeg koncerta grupe SheʼKoyokh dogodine. Saznaćemo…