Učešće Srbije na WOMEX-u 2017. godine

Tim „World Music asocijacije Srbije” učestvovao je na 23. WOMEX-u, uglednoj manifestaciji koja je ovoga puta okupila 2600 učesnika iz 90 zemalja. Bila je to treća organizovana promocija naše zemlje, ostvarena zahvaljujući podršci Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Autor: Marija Vitas

Kutak za odmor na WOMEX-u 2017. Foto: WMAS

Kada je tim projekta „Srbija na WOMEX-uˮ trebalo da prvi put ode na najveći sajam etno muzike (Budimpešta 2015), bila sam u poodmakloj trudnoći. Naredne godine (Santjago de Kompostela), beba je bila suviše mala da se povede na takvo putovanje i uklopi u vir aktivnosti, pa sam i ja ostala u Beogradu. E, treća jeste sreća. U utorak 24. oktobra spakovali smo se u dvoja kola i krenuli ka Katovicama, gradu na jugu Poljske. U timu su bili: Vomeks-džombe Bojan Đorđević i Dejan Vujinović, Svetlana Spajić i Ana Milosavljević, koje su prošle dvogodišnju Vomeks-obuku i Vomeks-gušter tj. ja, a pride i mala Mitra, potencijalna maskota štanda Srbije.

Ove aluzije na vojsku su potpuno neplanirane i jesu posledica krajnje spontanog uvodnog pisanja. Međutim, sad kad razmislim, sa iskustvom boravka, zujanja, slušanja i rada na „Vomeksuˮ, čini mi se da za ovu višednevnu kompleksnu manifestaciju stvarno treba biti vojničke kondicije i discipline. „Vomeksˮ je mesto gde skače adrenalin, a potom pada gvožđe.

Štand Srbije na WOMEX-u 2017. Foto: WMAS

Podsećamo da je ideja projekta „Srbija na WOMEX-u” nastala polovinom 2014. godine kada je objavljena vest da će se sajam održati u našem komšiluku. U početku bez sredstava, ali sa puno volje i želje, već tada smo otpočeli rad na servisnoj publikaciji „Guide to World Music in Serbia”. Za ovaj zamašan posao angažovano je više saradnika – autori tekstova su Maša Šekularac, Marija Vitas, Iva Nenić i Oliver Đorđević, prevodilac je Đorđe Tomić, najveći deo fotografija potpisao je Ivan Grlić, dok su Bojan Đorđević i Oliver Đorđević izvršili selekciju 37 reprezentativnih sastava/umetnika. Posebnu zahvalnost dugujemo Saši Ružičiću koji je dizajnirao pomenutu publikaciju i osmislio vizuelni identitet projekta „Srbija na WOMEX-u”, uključujući i dizajn panoa na našem štandu.

WOMEX je adresa za muzičare, promotere i novinare iz celog sveta. Foto: WMAS

Mnogo i razno

Biti na „Vomeksuˮ znači i propustiti ga. Kad sam nakon puna četiri dana provedena tamo iznova prelistala brošuru sa spiskom i rasporedom događanja, shvatila sam da tu dominira ono što sam propustila. Deluje deprimirajuće, međutim prisetivši se potom svega što jesam doživela, shvatila sam da je i taj proživljeni delić manifestacije zapravo ogroman. Komunikacija, razmena iskustava, intervjui, nekoliko radionica i konferencija, i naravno obilje koncerata. Poljska muzika je, prirodno, bila dobro zastupljena, jer ipak je ovo bio prvi put da se Poljska pokaže u ulozi domaćina. Mogli smo da je čujemo u raznim prilikama, formalnim i neformalnim, na radionicama, svečanom otvaranju, plesno-muzičkoj zabavi za delegate, a naravno i na koncertnim večerima. Tu je bio najzanimljiviji projekat pevačice Manjuhe (Maniucha) i kontrabasiste Ksaverija (Ksawery), baziran na Manjuhinom terenskom radu u jednom selu, te učenju pesama i vokalne tehnike od seoskih pevačica. Izvrsno pevanje Manjuhe inventivno je obojio i nadogradio ga fri džez kontrabasista Ksaveri.

Bez obzira na ugled „Vomeksaˮ, nisu svi koncerti visokog kvaliteta. Žiri koji bira umetnike i grupe, trudi se da programom ponudi raznovrsnost. A raznovrsnost onda podrazumeva aktivne muzičare iz raznih krajeva sveta, što je parametar koji nekad ide nauštrb kvaliteta. Tako sam doživela nekoliko razočarenja, poput benda Qwanqwa iz Etiopije, koji nije ponudio ni deo sjaja zavodljive i tople etiopske muzike kakvu znamo kroz rad nekih drugih bendova. Ali, od crnog ima crnje, pa se tako na vrhu moje crne liste našla izraelska zvezda Viktorija Hana (Victoria Hanna). Bio je to nazovimo ga – „nju ejdž-stari zavet-kičˮ spektakl. Pevačica je sa puno usiljenog patosa i teatralnosti pokušavala da stvori atmosferu mistike i transcendentalnosti, govoreći o i pevajući isečke iz biblijske Pesme nad Pesmama. Prazno, šuplje, neukusno i iritantno. Nažalost, bio je ovo ujedno poslednji koncert koji sam odslušala na „Vomeksuˮ (subota 28. oktobar), tako da nije bilo potonjeg muzičkog sadržaja koji bi mi promenio raspoloženje.

Naši delegati su uvek bili na usluzi i srdačni da pruže informacije o srpskoj sceni. Foto: WMAS

To smo mi

„Vomeksˮ je dobra prilika da se, bez obzira na rodoljublje, suočimo sa mestom koje Srbija zauzima u svesti, znanju i iskustvu evropskih stručnjaka, organizatora i publike. Ako pogledamo statistiku shvatićemo da su na dosadašnja 23 izdanja nastupila samo četiri sastava i umetnika: Boris Kovač, Kal, Pjevačka družina Svetlane Spajić, Lajko Feliks i Orkestar Bobana i Marka Markovića. O našoj muzici se još uvek ne zna mnogo, jer se i sam projekat „Srbija na WOMEX-uˮ ostvario tek treći put, tako da uz dobar kontinuitet, možemo da računamo na sve bolje i dugoročnije rezultate u tom pravcu. Za našim, dobro posećenim štandom je, inače, bilo uglavnom dinamično i veselo. Svratili su do nas i bubnjar Goran Milošević i basista Branislav Radojković iz beogradskog Naked-a, čija međunarodna karijera ide uzlaznom putanjom, a treba istaći da je „Vomeksˮ već nekoliko godina mesto na kojem oni promovišu rad grupe. Jednog dana nas je posetila i umetnica, naša i bečka, Jelena Popržan, tako da smo prisustvovali ad hok kursu narodnog pevanja, na kojem je Svetlana Spajić upućivala Jelenu u finese pesme na bas. Bojan, Dejan, Svetlana, Ana i ja smo se stalno smenjivali za štandom, kombinujući i potrebe za obilascima drugih štandova, razgovorima, intervjuima, koncertima… Uostalom, „Srbija na WOMEX-uˮ nije bila samo za našim štandom, već je svako iz tima pronosio taj projekat, ideju i informacije svuda po sajamskom, pa i koncertnim prostorima. Svojevrsnu ulogu atraktivne vizitkarte igralo je posebno pripremljeno kompilacijsko audio izdanje The First Ten Years of WMAS RECORDS: Roots & World Music from Serbia, selected recordings 2007 – 2017. Mnogi evropski (pa i svetski) radio voditelji i di-džejevi su hvalili album i naglašavali da će ga sigurno predstavljati u svojim emisijama.

Balkan jedva da se našao na koncertnom programu. Grčki muzičar Vasilis Kostas nastupio je u međunarodnom triju, a slušali smo i njegovog zemljaka Dimitrisa Mistakidisa (Mystakidis), koji je predstavio svoj izuzetan projekat Amerika. Već sam album mi je pružio veliko uživanje, a koncert, na kojem je Dimitris prikazao divan glas prateći sebe na gitari, pružio je još snažniji doživljaj. Jer, ovaj konceptualni album, sa pesmama o grčkim izbeglicama i njihovom putu ka Americi i uhodavanju u novi život u prvoj polovini 20. veka, snažno je dramatizovan arhivskim video zapisima.

Delegacija Srbije na WOMEX-u 2017: Dejan Vujinović, Bojan Đorđević, Marija Vitas, Svetlana Spajić, Ana Milosavljević i mala Mitra Đorđević. Foto: WMAS

Ipak – raj

Biti na „Vomeksuˮ ne znači i upoznati grad u kojem se sajam održava. Zbog gustog rasporeda ništa u Katovicama nismo obišli, a jedini trenutak kada smo mogli makar da vidimo panoramu grada bila je koktel proslava dvadesetpetogodišnjice rada slavnog poljskog ansambla Kroke na 27. spratu jedne zgrade u blizini kvarta gde se odvijao „Vomeksˮ. Ovaj mini koncert, na kojem smo čuli vrhunsko, sraslo muziciranje trojice iskusnih svirača, koji su krenuli od klezmera, da bi ga vremenom znatno nadogradili, pa i prevazišli, nije prošao bez srpskog hita. Kroke je pesmu „Ajde Janoˮ obradio krajem devedesetih i ubrzo su tu njihovu verziju počeli drugi poljski sastavi da kopiraju, da bi numera prerasla u globalno poznatu kompoziciju, za koju danas čak i neki world music stručnjaci misle da je poljski tradicional.

U subotu je zvanično zatvoren sajam, a zaokružena je i koncertna ponuda, da bi u nedelju, pored radnog doručka bila održana još i dodela „Vomeksovihˮ nagrada za 2017. godinu. Malijska pevačica Umu Sangare (Oumou Sangaré) je dobila nagradu za umetnika godine, nemačka etiketa „Glitterbeatˮ za najboljeg izdavača, a češki world music novinar i kritičar Petr Doruška poneo je nagradu za profesionalnu izuzetnost.

Koliko god da se u vezi sa „Vomeksomˮ naglašava karakter muzičkog biznisa, posebno ako u glavi imamo lik Kristofa Borkovskog (Borkowski), jednog od osnivača, i autora slogana Kako plivati među ajkulama, ipak mi se nakon Katovica iskristalisao utisak o velikom entuzijazmu, znatiželji i ljubavi prema muzici, koju emituju i najveća menadžerska imena. I za mene lično „Vomeksˮ (sa 2600 učesnika iz 90 zemalja.) je bio raj u kojem sam umesto u sočnim voćkama, uživala u muzičkom izobilju, sa puno divnih koncerata: francusko-holandski duo Valenten Klastrije (Valentin Clastrier) i Stejfen Kamperman (Steven), indijska violinistkinja Jocna Šrikant (Jyotsna Srikanth), harmonikaš i kompozitor Bitori sa Zelenortskih ostrva, koji je sedamdesetih i osamdesetih svirao stil funana, u to vreme zabranjen od strane portugalskih vlasti…