RUBRIKA: Uši pišu

Thrax Punks : Thrax Punks

Thrax Punks, 2019

Trakijska panađurska pankopsihodelija

Autor: Danko Strahinić

Među Grcima koji slušaju zapadnu popularnu muziku nije uobičajen, kao što je to kod nas, nadmeni odnos prema ljubiteljima narodne muzike, niti se na igranje u kolu gleda sa nipodaštavanjem i prezirom. Naprotiv, oni su pоnosni na svoje nasleđe.

Stoga ne iznenađuje da na brojnim panađurima, koji se tokom letnjeg perioda održavaju širom Grčke, u tradicionalnim plesovima ispred bine, sa muzičarima učestvuju, ili se, bolje rečeno, „u kolo hvataju” mladi u majicama sa slikama metal ili pank bendova, kao i oni sa frizurama tipičnim za poklonike te muzike. Ilustrativan primer je epirsko „kolo” koje na bini igra nekoliko desetina fanova uz pesmu „St. Triad” grčkog stoner benda Villagers of Ioannina City. Na istom koncertu se igra u kolu i uporedo pleše pogo, što deluje nespojivo – pogo je potpuno slobodna forma, kao odraz pankerske anarhističke ideje, dok je tradiconalna igra odraz povezanosti pojedinaca i poretka u zajednici. Da je tako nešto moguće potvrđuju i nastupi trija Thrax Punks (ΘΡΑΞ ΠΑΝΚC) iz grčkog dela Trakije.

Thrax Punks su u početku činili Vaitsis Harakopidis Mlađi (Βαϊτσης Χαρακοπίδης/glas, gajde, kaval, zurle) i Jorgos Stavridis (Γιώργος Σταυρίδης/glas, goč, tračka lira), koji su započeli zajedno da sviraju još 2006. godine. Oni su se kalili na svadbama, veseljima, panađurima, pa čak i na protestima prilikom blokada puteva. Dvojcu se od 2015. godine pridružio Panos Ginis (Πάνος Γκίνης) koji svira električnu gitaru. Za zvuk na albumu, kao i na koncertima, zaslužan je ton-majstor Markos Kutsianas (Μάρκος Κουτσιάνας), praktično četvrti član benda.

Vremenom je sviranje tradicionalnih pesama preraslo u psihodeličnu svirku sa pank energijom (otud i naziv za njihov prvi lajv EP Pankpanagiripsihodelia (ΠΑΝΚΟΠΑΝΗΓΥΡΟΨΥΧΕΔΕΛΕΙΑ). Taj spoj nastao je, kako sami članovi benda kažu, sviranjem muzike rodnog kraja i one koju su slušali, što je dalo i spontani naziv za bend.

Thrax Punks, uz pomenute Villagers of Ioannina City, pripadaju novom talasu muzičara u Grčkoj, koji koriste prednost obilja tradicionalnog muzičkog nasleđa Grčke sa formama poniklim u okrilju zapadne popularne kulture. Upravo je uspeh prvog albuma sastava Villagers of Ioannina City, na kome su oni spojili epirsku tradicionalnu muziku sa psihodeličnim i stoner elementima, ljubiteljima tvrđeg zvuka skrenuo pažnju na grčko folklorno nasleđe i pokazao manje upućenoj publici da gajde sviraju i drugi sem Škota i Iraca.

Thrax Punks do sada imaju dva izdanja. Prvi je pomenuti demo EP iz 2016. godine sa snimcima uživo iz studija. Njegovim preslušavanjem može se uvideti razvoj benda.

Prvi album ΘΡΑΞ ΠΑΝΚC, koji se pojavio krajem 2019. godine, obuhvata veći deo repertoara benda. Slušajući ga, može se „uhvatiti” filosofija benda. Za simboličan dizajn omota, na kome je zihernadla preko fotografije lutke obučene u trakijsku nošnju, zaslužan je Panagiotis Spoulos.

Na albumu se nalaze tradicionalne pesme i svirka koje su Thrax Punks obojili na sebi svojstven način. Taman kada vam se učini da bend može da zvuči odlično kao dvojac, Panos Ginis svojim deonicama na gitari daje pesmama specifične ukrase koji variraju od psihodeličnih do stoner.

Album sadrži četrnaest numera od kojih je nekoliko instrumentala tj. tradicionalnih svirki. Tako album otvara „Eisagogi” (Εισαγωγή), tipičan uvod na gajdama koji polako prerasta u ekperimentalno igranje sa zvukom i time se nagoveštava šta sa može očekivati u narednim pesmama.

Treća po redu, „Eleythero Sygkathisto” (Ελεύθερο συγκαθιστό), koja je frenetično odsvirana, takođe je tradicionalno trakijsko kolo ili, prosto, igra. Pesme su otpevane što u solo izvođenju, što u dvoglasu. One brže, poput „Koukounouda” (Κουκουνούδα), nabijene su energijom, što im dodatno daje pank šmek, dok one duže odlikuju psihodelični pasaži. Pesme u prvom delu albuma prelivaju se jedna u drugu kao na panađuru ili koncertu Ramonsa.

Na sredini albuma nalazi se uspešan eksperimentalni instrumental „Koniali (Part A)” (Κόνιαλι (Α’ μέρος)), u kome se odstupilo od tradicionalnog načina muziciranja deonice na kavalu. Ovaj instrumental je zapravo uvod u „Koniali (Part B)” (Κόνιαλι (B’ μέρος)). Drugu kompoziciju odlikuju ciklični gajdaški delovi uz pratnju na goču i gitari, što doprinosi psihodeličnoj atmosferi. Nije iznenađenje da se na albumu našla i „Margoudi” (Μαργούδι (κι ν’ Αλεξανδρής)) jer je to jedna od pesama uz koje se na panađurima obavezno igra.

Možda ne u tako prefinjenom obliku kao kada sviraju ansambli sa više muzičara, na albumu se našla „Bajduška” (Mpaintouska – Μπαϊντούσκα), omiljena ne samo među lokalnim baštinicima trakijske tradicije, već i šire. Podjednako je podeljena na tri dela, gde prvi deo čini uvod na trakijskoj liri, koji potom prelazi u središnji, odsviran u triju gajde-goč-gitara, a završava se kosmičko-psihodeličnom kodom dugom gotovo dva minuta.

Kraj albuma je u potpuno drugačijem maniru, sa mirno otpevanom, gotovo molitvenom „Pou ‘soun Epses” (Που ΄σουν εψές, poznate i kao „Τι καλά το λέει τ’ αηδόνι”), u kojoj se peva Hristu i Bogorodici o siromašnima, uglavnom otpraćenu uz zvuke akustične gitare, lupova i raznovrsnih zvučnih efekta.

Iako se kvalitetom sviranja i pevanja, naročito zbog odsustva pevačkih ukrasa, ne mogu porediti sa nekima od izvođača tradicionalne trakijske muzike, Thrax Punks definitvno imaju energiju i nespornu ljubav prema stvaralaštvu rodnog kraja. Oni uz to uspešno istražuju zvučna prostranstva i vešto koketiraju sa savremenim muzičkim rešenjima. Neke od pesama se mogu naći na internetu u različitim verzijama, kod raznih izvođača, pa se tako može uporediti koliko su sami Thrux Punks uspešno preneli duh tradicije ili koliki je njihov pečat kao izvođača.

Merč (promotivna fotografija)

Da li imaju „pravoverni” odnos sa tradicijom (jer, čini se, dovode u pitanje šta je to tradicija) ili ne, ovde nije od prevelike važnosti i to je na etnomuzikolozima da sude. Oni svakako imaju specifičan odnos prema tradiciji, što ne opravdava njihove pevačko-sviračke manjkavosti. Ipak, sigurno je da su uspeli da unesu svoju pankersku energičnost, ma šta ona značila danas. Neko je to nazvao i „dionizijskim pankom“, što nije bez osnova, jer kult Dionisa ima korena i u tračkom kulturnom krugu, a pesme odišu festivalskom atmosferom.

Album je za preporuku onima koji se inače ne bi „prevarili” da poslušaju trakijsku narodnu muziku, te ovim putem, kako-tako, mogu da se upuste u jedno drugačije zvučno putovanje.

Thrax Punks najavljuju novi album sa, nadamo se, autorskim pesmama. Biće to prilika da čujemo kako je ovaj, u tradiciji ukorenjeni bend, nastavio da grana svoje talente.