Rubrika: Profilisanje

Neda Nikolić: Težim da idem još dalje

Neda Nikolić, mlado, a dokazano ime muzičke scene u Srbiji, u saradnji sa muzičarem Aleksandrom Sofronijevićem je objavila spot za melodiju „Vlaški obrtˮ, na svom kanalu na Jutjubu, 10. aprila 2020. godine. Novi spot je podstakao razgovor sa Nedom za magazin „Etnoumljeˮ, o njenim idejama, stremljenjima, željama, planovima, razmišljanjima u vezi sa muzikom…

Autor: Bojan Đorđević

Ako se govori o budućnosti izvorne muzike, kao i world music-a u Srbiji, ime Nede Nikolić ne može, niti treba da se zaobiđe. Sa svoje nepune 22 godine, Neda ima već dva objavljena albuma, ali i veliki broj uspešnih saradnji i gostovanja, u širokom spektru od izvorne muzike do džeza. Frula i džez – to je nešto što je ranije zvučalo kao nemoguća misija, ali je Neda pokazala da je sve moguće. Prvi album, na kojem je odsvirala deset kola, objavljen je 2011. godine pod jednostavnim naslovom Neda, a pet godina kasnije je izašao i zajednički album sa kompozitorom i pijanistom Veljkom Nikolićem, Igra za frulu i klavir (ponosni izdavač je WMAS Records). Neposredni povod za ovaj razgovor (preko „bareˮ, pošto je Neda još uvek u SAD, gde ju je tokom koncertne turneje u ovoj zemlji zadesila pandemija korone) je novi spot, koji je snimila sa Orkestrom Aleksandra Sofronijevića, poznatog harmonikaša. Aranžerski, Sofronijević je uspeo da napravi pitku numeru, u kojoj se prepliću etno i džez, i gde su i zvukom i slikom zastupljeni važni instrumenti u vlaškoj muzici danas – saksofon, harmonika i frula. Kad je reč o instrumentima koje Neda ovde koristi (frula, saksofona, duduk), reklo bi se da je spoj sa džezom najbolje ostvaren u trenucima kada svira duduk.

Neda Nikolić (foto: Stefan Preradović)

Spot koji si snimila sa Orkestrom Aleksandra Sofronijevića donosi obradu vlaške pesme „Kolo in valje la izvorˮ, u kraćoj varijanti „La izvorˮ, koju si ti preimenovala u „Vlaški obrtˮ. Aleksandar Sofronijević je ime poznato na estradi, u svetu svadbi i drugih proslava, ali on razvija karijeru i kao aranžer, koji pokušava da narodne melodije modernizuje. Kako je došlo do ove saradnje?

Pre malo više od godinu dana započela sam saradnju sa Aleksandrom. Nekoliko puta sam sa njim svirala u emisiji Nikad nije kasno. Takođe, oboje smo nastupili na koncertu Snežane Đurišić u Sava centru, a povremeno, kada je potrebno, radimo i snimanja. Drago mi je što imam takvog prijatelja i kolegu, izuzetno vrednog i talentovanog. Mi imamo slične poglede ne neke stvari u vezi sa muzikom i mislim da nas je to najviše i spojilo. „Vlaški obrtˮ je njegov aranžman, i zaista sadrži sve što sam ja želela da bude ostvareno u vidu spoja frule, duduka i saksofona, dakle, narodne muzike i etno-džeza.

Narodna ili, možda bolje, izvorna muzika ti je u krvi. Uskoro će deset godina od kad si objavila svoj prvi CD. Kako uspevaš da pokriješ ceo taj raspon (koji se može opisati i kao world music) – od sviranja tradicionalnih melodija, solo ili sa orkestrima i pevačima izvorne muzike, preko kvarteta Sandra/Neda/Jelena/Danijela, zatim saradnji sa Ljubišom Pavkovićem, do gostovanja na koncertu Slobodana Trkulje i, naravno, saradnje sa jednim kompozitorom kakav je Veljko Nenadić? Kako tu Neda uvek bude Neda?

Vreme brzo prolazi… Kada sam „izbacilaˮ prvi album, nisam mogla ni da zamislim da ću biti ovde gde sada jesam. Iskustvo, putovanja i saradnja sa drugim ljudima su zapravo stvari koje utiču na izgradnju jednog muzičara. Mislim da su svi ti uticaji zajedno mene navodili na razne projekte, u različitim žanrovima. Shvatila sam da me učestvovanje u potpuno različitim projektima ispunjava i da će mi to i biti opredeljenje u životu. Ali, izvornu muziku ću, svakako, uvek da čuvam i volim.

U ovom spotu sviraš frulu, ali i duduk i saksofon. Koji je sledeći instrument koji ćeš „osvojitiˮ? Šta je razlog tvojoj želji da se oprobaš i sa drugim instrumentima?

Ne mogu još uvek ništa da obećam na tom planu, ali klarinet je instrument koji me izuzetno interesuje. Mali problem je vreme. Ne stižem da vežbam druge instrumente, onoliko koliko bih želela. Kaval i gajde, takođe, volim, ali, svaki put kada treba da otpočnu pripreme na projektu vezanom za frulu, onda je, naravno, opet ona u prvom planu. I, tako, iznova i iznova. Nadam se da ću se posvetiti malo više i drugim instrumentima. A takva želja se javlja iz više razloga. Postoje stvari koje bi, jednostavno, na drugim instrumentima zvučale bolje, zanimljivije, što mi je onda, na neki način, i izazov. A, osim toga, često mi drugi ljudi predlože da probam neki instrument, duvački, koji je manje ili više sličan fruli. I tako ja odlučim da probam…

Neda Nikolić i Orkestar Aleksandra Sofronijevića (foto: Black Falcon Film’s)

Kojim putem sada imaš želju da ideš, kao neko ko svira i ko obogaćuje tradiciju? Za kakvu muziku želiš da dominira u tvom sviranju? Da li osećaš potrebu da imaš bend, koji ćeš ti voditi?

Osnivanje sopstvenog sastava mi je velika želja. Tome težim i nadam se da će se uskoro obistiniti. Do sada sam uvek bila solista i uglavnom, na neki način, sama u projektima, nastupima, putovanjima…

Volela bih da vodim svoj stalni sastav, sa kojim ću da nastupam i stvaram nešto novo. Divno je kada imate svoje ljude pored sebe, na sceni i u svim lepim trenutcima tokom karijere.

Na taj način, okrenula bih se više etno-džezu i novim muzičkim izazovima. Svakako – na osnovi izvorne muzike.

Frulašica – to zvuči egzotično, čak i u Srbiji, gde žena koje sviraju frulu, ipak, ima više nego onih usmerenih na druge tradicionalne narodne instrumete. S druge strane, pažnja koju izazivaš dovodi te i na naslovne strane magazine. Kako ti gledaš na tu vrstu popularnosti? Može li se biti popularan, a svirati ono što se voli, makar to bila i čisto frulaška svirka?

Radujem se činjenici da je moja opredeljenost za frulu dovelo do situacije u kojoj je frula postala još poznatija kao instrument. Neka sam u tom pravcu pomerila stvar i za samo jedan procenat, ali, znam da sam, bar, napravila taj korak. Veliki trud i rad – svim muzičarima poznate reči – dovele su me do ovde. A težim da idem još dalje. Pretpostavljam da ne bih bila tu gde jesam da sam se oslonila samo na narodnu muziku. Ipak živimo u 21. veku, i world music je aktuealan pravac na muzičkoj sceni. Ali, i čista frulaška svirka me ispunjava i drago mi je što ispunjava i ljude koji me slušaju.

Neda Nikolić (foto: Stefan Preradović)

Studiraš na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu – Etnomuzikologija i etnokoreologija je tvoje usmerenje. Kako je tamo prihvaćen neko ko je već imao delom izgrađenu karijeru i objavljene diskove, i ko je danas sve popularniji, a da, pritom, ne svira samo čistu, izvornu narodnu muziku?

Profesori me podržavaju i prate moj rad, što mi zaista znači. Izađu mi u susret kada je neophodno. Iako su većinom etnomuzikolozi, pa su više okrenuti izvornoj strani muzike, uvek mi daju pozitivne kritike na moj rad i projekte. Nekoliko njih me je znalo i pre mog dolaska na fakultet, ali to je, svakako, bila pozitivna stavka.

Ova godina ti je odlično počela. Najpre si gostovala u Indiji sa kvartetom Sandra/Neda/Jelena/Danijela, pa si onda krenula na američku turneju, gde te je zadesila pandemija. Šta su ti planovi kada se sve ovo završi? Kuda ćeš dalje putovati, kada ćeš objaviti svoj naredni album?

Da, ova godina je počela neočekivano turbulentno, ali, ja zaista uživam u putovanjima i konstantnim dešavanjima. Nadam se da ću se u Srbiju vratiti što pre, a onda – punom parom u nove projekte! Već imam na umu nekoliko stvari, ali objavljivanje diska se neće desiti ove godine. Planiram da se potpuno tome posvetim. Možda ću snimanje i započeti ove godine, kada se sve smiri i kada se završe neke druge, ranije planirane obaveze. Nikad se ne zna.