Rubrika: Profilisanje

„Sazvučja” : Emitovanje harmonije

Autor: Oliver Đorđević

Muzička emisija Sazvučja, čije su potkast epizode arhivirane na sajtu Radija „Beseda” Eparhije bačke, predstavlja tradicionalnu i world muziku nama bliskih, ali i dalekih kultura. Njen autor, prezviter Miodrag Andrić, između ostalog, za „Etnoumlje” govori o nameri da ovim programom „emituje harmoniju u etar, sa ciljem da rastera smog i maglu poput košave”.

Autor emisije „Sazvučja”, prezviter Miodrag Andrić. Foto: Martin Candir

Ko nije doznao za emisiju Sazvučja, koja je arhivirana na Internet portalu Radija Beseda Eparhije bačke, evo dojave da prelista potkast epizode i odabere sebi prijemčive za slušanje i uživanje. Od 2011. godine, kada je prezviter Miodrag Andrić otpočeo da uređuje ovaj muzički program, do 2018. godine, kada je emitovana poslednja (autor nas obaveštava da je prekid privremenog karaktera), postavljeno je više od sto epizoda, tematski i žanrovski šarenih, ali se većina može podvesti pod odrednicu poližanra world music. Tako, možemo čuti pedesetominutne muzičke kolaže najrazličitijih opusa, od Nore Džons (Norah Jones) do Jordana Nikolića, od meksičke pevačice Čavele Vargas (Chavela Vargas) do ruskog narodnog hora Pjatnicki.

Koji motivi su Vas vodili kada ste otpočeli da uređujete emisiju?

Bila je to u početku samo želja da na Radiju Beseda muziku koju volim podelim sa drugima. Vremenom se početna ideja razvila u cikluse tematskih emisija koje su vrlo brzo našle svoju publiku. Slušaoci su učinili da emisija dobije dugotrajnost. Pohvale i kontakti koje sam ostvarivao, kao i ovaj sa Vama, bili su dodatni  motiv.

Sazvučja su samo mali doprinos u borbi za kulturni prostor, za bolje društvo u kome živimo, posebno za omladinu koja lako usvaja modele ponašanja.

Maria Dolores Pradera – posvećena joj je trinaesta emisija šeste sezone „Sazvučja”

Jezik i muzika su najranjiviji segmenti kulture, nastavlja Andrić, lako se guše u smogu kontaminirane scene u kojoj dominiraju šund i disharmonija. Zato na promotivnom plakatu emisije Sazvučja stoji lajtmotiv: Udahni Sazvučja, emisija dobre muzike; emisija kao oslobađanje harmonije u etar, sa ciljem da rastera smog i maglu poput košave. Naravno, uvek je prisutna i želja da se promovišu umetnici za koje većina ljubitelja muzike nikada nije čula, samo zato što nije imala priliku. Imao sam, između ostalog, i nameru da kroz Sazvučja promovišem imena kao što su Ros Dejli (Ross Daly), Erkan Ogur (Erkan Oğur), Balake Sisoko (Ballaké Sissoko), Fejruz Rahbani ili Vasilis Skulas, da budu u ravni sa imenima popularnih muzičara koja se nalaze na top listama. To ne može bez promocije i emitovanja njihove muzike, a to upravo čini ova naša emisija na Radiju Beseda. Interesantno je da su članovi grupe Hainides sa Krita bili zatečeni činjenicom da neko u Srbiji pušta njihovu muziku. Nadam se da će ova grupa uskoro moći da se predstavi publici u Novom Sadu.

Ne vidimo da pominjete „world music” kao pojam koji je predmet Vašeg interesovanja, mada je izbor muzike koju šaljete u etar čist tradicional ili obojen folklornim motivima. Kakav je Vaš stav prema pomenutoj odrednici?

Nemam ništa protiv ove odrednice, ona je u međuvremenu postala prepoznatljiva, mada bih, priznajem, više voleo da je izvučena iz korena nekog drugog jezika, iz kultura i civilizacija sa mnogo bogatijim muzičkim nasleđem. Možda je najveći problem ovog termina svaštarenje, neka vrsta regrutacije za nove muzičke pravce. Svakako mislim da odrednica world music nije najbolje rešenje, ali je vremenom postala standardna tako da sam je i sam usvojio.

Osim tradicionala i njegovih fuzijskih oblika, koje su granice Vaših muzičkih apetita?

Daleko na horizontu. Ne volim diskriminaciju muzičkih žanrova ali svakako da imam, kako omiljene, tako i muzičke pravce koje ne uzimam za ozbiljno niti ih koristim.

Pre svega mislim da je a cappella, horska muzika bez instrumentalne pratnje, ona koja preobražava, smiruje i nadahnjuje. U njoj neprestano uživam i učestvujem, jer je ona neizostavni deo pravoslavnog bogosluženja.

Fairuz – posvećena joj je treća emisija sedme sezone „Sazvučja”

Pomalo je nezahvalno odrediti granice muzičkog ukusa, zato što se muzika neprestano stvara, ali i vraća izvorima, na nov način. Ona je ponekad kao vino, koje vremenom dobija na vrednosti. Ono što je nekada smatrano socijalno neprihvatljivim i politički nekorektnim, danas se prihvata kao deo nacionalne ili globalne zaostavštine. Primera radi, Metaksasov režim je tridesetih godina prošlog veka, negovao neki oblik društvenog i kulturnog čistunstva, pa je često progonio rebetise. Danas se rebetika sa pravom smatra biserom svetske kulturne baštine. Ima, naravno, još mnogo sličnih primera u istoriji muzike.

Pravoslavna Crkva, čijim učenjem se rukovodim i koje propovedam, ne gaji puritanski stav prema svetu ali, u isto vreme, ne naseda na česte i vešto postavljene zamke sekularizma. Kada se pojam sekularizma upotrebljava u teološkom kontekstu, on predstavlja ne samo oslabljeni uticaj Crkve ili religije na društvo, nego i želju dela Crkve da se prilagodi duhu vremena. Mišljenja sam da savremeni čovek mora da ima istančan ukus i osećaj za meru u svakom segmentu života, ali za tako nešto treba vaspitavati generacije. Naravno, autentičnost duha i stvaralaštva se ne može sakriti niti zaustaviti. Maternja melodija, kako misteriju zvuka i jezika imenuje pesnik Momčilo Nastasijević, mora da bude koren budućeg stvaralaštva koje je nadahnuto prepoznatim kodovima iz drugih kultura.

Čovek stvara iz arhetipa, iz potrebe da se izrazi. O ovome sam često razgovarao sa profesorom Vladetom Jerotićem, a slične misli sam našao i u jednom od poslednjih intervjua Sonje Savić.

Gledajući kroz vreme, mi kroz muziku izražavamo ljubav prema Bogu, otadžbini, naciji, ljudima… Izražavamo svoje emocije, stavove, tumačenja, ekspresije i impresije, čak i bunt, i u tom smislu muzika popularne kulture ne samo da je našla svoje mesto i publiku, već se ugradila u nove civilizacijske tokove.

Mnogi će reći da se duhovnost i tradicija dopunjuju. Osećate li tu spregu, uzajamnost, zavisnost kada govorimo o duhovnosti i tradicionalnoj muzici?

U tradiciji svakog naroda može se spoznati njegov duh, bilo kojim kuca biće naroda, dinamika i sila koja ga pokreće i hrani. Zato se i hrišćanska tradicija različito projavljuje među narodima koji su hrišćanstvo prigrlili. Duh Božiji diše gde hoće, kaže se u Svetom Pismu, a duh naroda kako hoće i može. Duhovnost je uzdizanje kulture na božansku ravan.

Tradicionalno nije samo ono „nekada”, nije samo starina, već predstavlja sve potencijalno što izvire iz narodne duše, a što je večno.

Ljudmila Zikina je predstavljena u osmoj emisiji sedme sezone „Sazvučja”

Dobar primer je srpsko narodno crkveno pojanje koje izvire iz postojeće tradicije narodnog melosa ali se temelji i na muzičkoj tradiciji kako Istoka tako i Zapada. Tradicionalna muzika je plod neprestanog oplemenjivanja nasleđa, pa je u tom smislu ova sprega i uzajamna zavisnost duhovnosti i tradicionalne muzike sasvim logična i kao što smo videli, iz navedenog primera, veoma primenljiva.

Emisija se od ove godine ne emituje na Radiju „Beseda”, ali ste aktivni na Deezer-u gde povremeno formirate i osvežavate plej liste. Tu je puno muzike, na stotine sati… Verujete li da je tako dostupnija novijim generacijama?

Dobro ste primetili da ove godine nije bilo novih emisija. Koristim priliku da obavestim javnost da je prekid privremenog karktera, ponajviše zbog promene koncepcije u kojoj neće više biti godišnjih sezona kao ranije, nego će se nove emisije emitovati periodično i postavljati na odloženo slušanje. Ovo je posebno važno za stariju populaciju, koja se ne snalazi najbolje sa novom tehnologijom, tako da postojanje muzičkih internet servisa neće neposredno uticati na gašenje emisije, čije nove epizode treba očekivati.

Plejliste na Dizeru, koji u velikoj konkurenciji muzičkih servisa najbolje pokriva world music, nastale su iz sličnih motiva kao i emisija Sazvučja. One su logičan nastavak priče, prilagođene su novim generacijama i po muzičkom sadržaju su prevazišle Sazvučja. Svakako, smatram da su muzički servisi ako ne sadašnjost, onda sigurno bliska budućnost u kulturi slušanja muzike.