Rubrika: Petice i nule
FROOTS: Četrdeseti rođendan u neslavljeničkoj atmosferi
Za četiri decenije i sa 424 objavljena broja, magazin „fRoots” koji nudi „suštinsko iz sveta narodne i izvorne muzike”, kako stoji u podnazivu, značajno je uticao na razvoj globalne roots i world music scene. Zahvaljući nekomercijalnom i aktivističkom pristupu, ovo nezavisno štivo je uspelo da pridobije lojalnu čitalačku publiku. Za ovo je zaslužan neumorni entuzijasta, diskograf, promoter, muzički novinar i manje poznati folk gistarista Ian A. Anderson, koji je 1979. godine bio suosnivač magazina (do 1985. pod nazivom „Southern Rag”, zatim „Folk Roots”, a od 1998. nosi sadašnji naziv). Međutim, jubilej se ne proslavlja u slavljeničkoj atmosferi. Da li je izlaz iz problema na vidiku ili je još daleko, ostaje da se vidi.
Autor: Oliver Đorđević
Magazin „Etnoumlje” postoji „tek” 12 godina, a već smo se oznojili. A magazin „fRoots” 40 godina! Svi oni koji se bave muzičkim novinarstvom dobro znaju koja su iskušenja, problemi, uredničke faze i sve ostalo na jednom tako dugom putu. Jer, bavljenje jednim muzičkim magazinom, pored lepote koju ovaj posao pruža (eh, taj osećaj najvećeg zadovoljstva kada se rodi članak ili zamiriše štamparska hartija novog broja), jeste i nezahvalna rabota. Ovo drugo prevashodno zbog finansijskih problema, koji su, po svemu sudeći, prisutni svuda, a ne samo u zemljama Trećeg sveta.
Kao što je „Etnoumlje”, suočeno sa problemom nedostatka novca za objavljivanje dva štampana broja godišnje (ove godine objavićemo jedan print u septembru), od prošle godine prisutnije na netu nego na papiru, tako je i „fRoots”, od perioda Svetske ekonomske krize, 2007-2008. godine, počeo da se suočava sa finansijskim teškoćama, da bi 2017. godine „došao do krizne tačke, kao i mnogi štampani mediji u Velikoj Britaniji”.
Kao što je „Etnoumlje” ušlo u problem zbog izostanka podrške, nekoliko godina unazad, na konkursu Ministarstva kulture i informisanja, tako je i za „fRoots” izostala podrška Arts Council England, sa obrazloženjem da ne podržavaju komercijalne časopise, iako „fRoots” to, svakako, nije.
Ian A. Anderson (izvor: frootsmag.com)
Spiritus movens magazina „fRoots”, Ian A. Anderson je 2017. godine u svom uredničkom osvrtu najavio „povlačenje sa kormila”: „Došao sam u situaciju u kojoj mi nemilosrdni stres ne čini ništa dobro, moji resursi su nestali i znam da mi je potreban novi, mnogo bolji i prikladniji model za nastavak budućnosti. Potrebno je da razvijemo nov poslovni model sa novim timom”. On je tada najavio kampanju „Save fRoots” na „Kickstarter”-u, web platformi za finansiranje kreativnih projekata, gde ljudi ulažu u projekte ili, kao u slučaju sa „fRoots”-om, doniraju novac, a u znak zahvalnosti, dobijaju kompakt diskove, ulaznice za koncerte i dr. „Svaki novčić koji dobijemo značiće našu izvesniju budućnost”, napisao je Anderson u apelu koji je krajem 2017. bio objavljen na „Kickstarter”-u i istakao da bi 40.000 funti bila idealna suma da tim razvije novi poslovni model, a da pri tom ne brine o plaćanju računa.
U kampanji je prikupljeno 40.650 funti jednokratne pomoći, što je bilo dovoljno da „fRoots” bude skinut sa aparata za preživljavanje. Više od 700 čitalaca i poklonika magazina pružilo je šansu svom omiljenom štivu da se izvuče iz nevolja.
Trka sa vremenom: fRoots i u digitalnom obliku
Sada je na redu da 72-godišnji Ian A. Anderson sa svojim timom učini magazin vidljivijim i prilagođenim novim digitalnim vremenima. Ali, ima li jedan starovremenski entuzijasta, koji „želi da se više posveti svojoj divnoj partnerki, porodici i prijateljima”, snage i znanja za tako nešto? I koji bi to poslovni model bio, a da „fRoots” ne bude „osavremenjen” poput dvostruko čitanijeg (a dvostruko mlađeg) zemljaka „Songlines”, i da pri tom izgubi na svojoj originalnosti, spontanosti i priličnoj nezavisnosti, uspevajući prethodnih decenija da ne postane „glasilo” velikih diskografskih i menadžerskih kuća, mahom pišući o umetnicima koje oni zastupaju.
Da li bi nova uređivačka politika pridobila nove čitaoce, najpre one mlađe, naviknute na nove medijske forme i pristupe, a odbila one starije i lojalne, naviknute na jednostavnost, spontanost i nezavisnost?
Kolege, držimo vam palčeve u borbi sa vetrenjačama.
Emisija je otvorena za sve muzičke događaje i ličnosti koje afirmišu izvorno muzičko stvaralaštvo. Ona okuplja istraživače, melografe, etnologe, etnomuzikologe i izvođače. Zaviruje u arhive i „muzejske eksponate”, oživljava legende, običaje, rituale – deo muzičke prošlosti koja i danas u tragovima živi u muzičkoj praksi pojedinih sredina. Prati promene varijanti izvornih pesama i njihovo putovanje kroz vreme. 
Emisija je posvećena world music sceni, novitetima, trendovima, festivalima i novim albumima. U etru je od 2000. godine, a na Trećem programu Radio Beograda se emituje od 7. oktobra 2015. Emisiju uređuje i vodi poznavalac svetske muzike i organizator više festivala Bojan Đorđević. 
Put svile, kao jedinstveno “radijsko putovanje”, do marta 2023. godine nedeljom je odvodilo slušaoce u neku od zemalja povezanih sa tradicionalnim Putem svile, uz aktuelna ostvarenja iz žanra “World music” i raritetne zapise tradicionalne muzike. Arhiva svih epizoda 
Ian Anderson jeste legenda i kao svaki entuzijasta neće odustati. Ali, poslovni model, koji sprema “fRoots” mora ipak biti otvaranje. više prema globalnim world music temama ili odernije kako Oliver kaže. Opstati je ono što će stalno mučiti medije, naročito one muzičke. Ovako kako stoji, ispada da je baš “Songlines” taj koji je “glasilo” velikih diskografskih i menadžerskih kuća. To je ipak poprilično paušalno, world music čini samo maleni deo svetskog muzičkog tržišta, tu veliki ne zalaze tako često, a “Songlines” svakako nije magazin koji je glasilo velikih. Nikako. Ali, ovaj tekst je odlična osnova za ddebatu – domaći mkuzički mediji, kritičari, novinari – kako i kuda dalje? Entuzijazam je tu, ali svi znamo da se on kod većine potroši pre ili kasnije!