Rubrika: Knjigu pod mišku

Nick Wall : Around the World in 575 Songs – Traditional Music from all the Worldʼs Countries, Volume 1 – 4

Politically Correct Press, 2018

Muzičko bogatstvo planete Zemlje

Autor: Bojan Đorđević

Sva četiri toma knjige „Around the World in 575 Songsˮ Nika Vola

„Ovo sam i ja mogaoˮ – reći će svaki treći čovek, koji u ruke dohvati neki od četiri toma knjige britanskog entuzijaste i blogera Nika Vola (Nick Wall). Čovek nije ni novinar, ni etnomuzikolog, već ljubitelj world music-a i uporni istraživač na internetu. Napravio je koncept, odabrao pesme, pisao o zemljama, pesmama, muzičarima, tradiciji, i još koječemu. I, eto knjige. Doduše ne jedne, nego četiri. A za one zainteresovane za još više, tu je i njegov SAJT na kom je većina pesama navedenih u knjizi.

Čekajte, gde je tu ono: „I ja bih to mogaoˮ? Najpre, pročitajte tolliko strana, prođite kroz muziku 200 zemalja, pa se onda prijavite u dobrovoljce. Kad je već iščitavanje skoro 1600 strana u pitanju, prednost ove knjige/ovih knjiga je što se mogu čitati parcijalno i na preskok, a po mogućnosti sa otvorenim linkom na pomenuti sajt, gde možete po želji kliknuti na zvučni primer, koji vam u knjizi privuče pažnju (ovde smo mi iz Srbije u maloj nevolji jer je link na dobar deo pesama usmeren na Spotify).

Orkestar Bobana i Marka Markovića. Foto: Izedin Arnautović

Kao pravi lokalpatrioti skočićete vrlo verovatno najpre do stranica koje obrađuju Srbiju (ne brinite, nismo samo mi takvi, tako rade kolege novinari širom sveta). Slutim, nije ovde samo lokalpatriotizam u pitanju, već i želja da se vidi i proceni šta je neki stranac odabrao od „našeˮ muzike (čuj, naše, kao da muzika ne pripada najpre umetnicima, pa tek posle svima ostalima).

Tu padaju prve primedbe: „Što li je stavio ove?ˮ, „A gde mu je ona pevačica?ˮ, „Zašto nema ovog violiniste?ˮ… Svako od nas će staviti opravdane primedbe na izbor. No, odaberite vi pet pesama, koje će predstaviti raznovrsnu muzičku scenu i tradiciju Srbije, opišite realno postojeću situaciju, povežite scenu sa okolnim zemljama… Uvek će nešto nedostajati i teško ćete naći bar dve osobe, koje će se sa tim izborom složiti. Dakle, svaki izbor bi bio legitiman, ali Nik Vol je imao dovoljno vremena da se upozna sa muzikom svake od zemalja, da razmisli i odabere ono što on misli da je reprezentativno za njegovu priču. Pored toga, čovek svakako ima svoj ukus, merila, procene. I kod mnogih zemalja to dokazuje pažljivim odabirom.

Dodatni kvalitet knjige je da se Vol ne zadržava samo na tih nekoliko odabranih pesama i njihovim autorima/izvođačima, već priča priču o sceni, trenutnoj situaciji, povezuje aktere, ubacuje još neka važna imena. Cilj ove knjige nije samo da vas informiše, već da vam omogući da sami istražujete dalje. A puteva i raskrsnica ima napretek.

Otkrićete nešto i o pesmama u Vatikanu, Džibutiju, na ostrvima Tonga i Tuvalu… Naravno, zemlje sa jakim i poznatim scenama su detaljnije zastupljene. Kod njih je gotovo nemoguće odabrati pesme i autore koji su važniji od drugih. No, to su sve ograničenja kojih je Vol bio svestan, ukazavši na njih u uvodnom delu, koji se, inače, ponavlja u svakoj knjizi, tako da, i ako kupite samo jednu knjigu, možete saznati kako je autor birao pesme.

Odabir 200 zemalja zvuči atraktivnije nego 193, koliko je trenutno članica UN (plus dve zemlje koje su posmatrači). Vol je ubacio pet zemalja koje nisu svuda priznate, ali je dao svoje dobre razloge za to. S druge strane, Škotska i Vels nemaju svoje zasebne odeljke. Ove knjige ne treba posmatrati kao deo političke geografije, ali je neku osnovu autor morao da odabere. Način na koji (ni)je predstavio muziku manjina u većini zemalja je možda najproblematičniji, ali bi ovo verovatno dovelo do toga da knjige ne budu skoro objavljene i da bi jednog dana brojale bar pet puta višestranica. Ponekad se Vol zanese i previše unese u političku situaciju u nekim zemljama, ali njegov način pisanja omogućava lako čitanje, pa se i ovakvi „ispadiˮ lakše progutaju, ako vam čak tako nešto zasmeta.

Bora Dugić. Foto: Predrag Todorović

Muzički, on je hteo da predstavi kulturnu raznovrsnost, tradiciju i nasleđe, ali i puteve modernizacije – opet jedan ograničavajući faktor. To mu dobro uspeva, mada, ne, naravno, kod svake države u istoj meri. Moja primedba bi bila samo kod odabira nekih novijih pesama, ali i to je očekivano. Jasno je da na internetu nisu jednako zastupljene informacije o npr. muzici Malija i Malavija, pa je kao dodatni izvor informacija, uz internet, knjige i magazine, Nik Vol koristio i svoje razgovore i dopisivanja sa umetnicima, istraživačima, novinarima. Toga bi moglo biti više, ali su umetnici ponekad neobjektivni sagovornici, pa vas mogu zavesti na pogrešan trag.

Gledajući sa svih strana ovaj rad, uvek možete dati sijaset primedbi, ali ako realno sagledate, shvatićete da je Nik Vol napravio delo, vredno ne samo pažnje, već čitanja i priznanja. Ovako sveobuhvatni rad nije do sada objavljen. Pre dvadeset godina su objavljena dva toma Rough Guide to World Music, na kom je radilo više novinara, a Around the World in 575 Songs je delo jednog čoveka. Kapa dole!

P.S. Ako vas svrbi da pročitate koje su pesme odabrane iz Srbije, bacite pogled na odeljak Serbia na sajtu.