Magazin Etnoumlje / Rubrika: Profilisanje

Naked: Svojevoljno neprilagođeni

Beogradski bend Naked nastupio je sa mađarskim Trijom Monike Lakatoš u Novom Sadu, u SKCNS „Fabrika”, 29. januara 2026, u okviru događaja „Pocket Globe veče” i „Mađarsko-srpske kulturne sezone 2025/26”. Ovu retku priliku iskoristili smo za dva intervjua – jedan sa Monikom Lakatoš (prvi objavljen), kao i intervju u kojem je naš sagovornik Branislav Radojković, a koji upravo donosimo pred čitaoce…

20. 02. 2026.

Autor: Anja Pejinović

Naked u bekstejdžu u SKCNS „Fabrika”, Novi Sad, 2026 (foto: Tatjana Glendža)

Bend Naked od samog početka svoje karijere odudara od uobičajenog, oslobođen potrebe da se uklopi u žanrovske kalupe i dopadne svima. Njihova muzika ukorenjena je u balkanskoj tradiciji, a istovremeno otvorena prema različitim svetskim uticajima. Zvuk koji stvaraju je sirov, emotivan i slobodan.

Dvadeset godina kasnije, Naked ostaje jedan od najintrigantnijih beogradskih sastava – bend koji ima hrabrosti da rizikuje, da „presvuče kožu” kada oseti da je prerastao staru i da u svakom novom ciklusu iznova preispituje svoj muzički izraz.

Na koncertu Naked-a i Trija Monike Lakatoš, Novi Sad, SKCNS Fabrika, 2026 (foto: Tatjana Glendža)

Najsvežiji ciklus tog traganja odveo ih je ka Mađarskoj i saradnji sa pevačicom vlaško-romske muzike Monikom Lakatoš i njenim trijom. Iz te saradnje izrodio se album Neked koji izlazi na proleće, a tim povodom nastupili su krajem januara u „Fabrici”, prvi put zajedno pred novosadskom publikom.

Intervju sa Monikom Lakatoš: „Muzika je način da romski jezik i kultura opstanu” (2026)

Nakon koncerta ispraćenog ovacijama, razgovarali smo sa basistom i jednim od osnivača benda Naked, Branislavom Radojkovićem, čovekom čiji autorski i izvođački pečat već dve decenije oblikuje identitet ovog sastava i koji svedoči o tome kako se jedan bend menja, a ostaje svoj.

Branislav Radojković, Novi Sad, 2026 (foto: Vladimir Holodkov)

(Etnoumlje) ► Na proleće obeležavate 20 godina karijere benda. Vaša muzika je od samog početka spajala različite tradicije i žanrove, ali je uvek bila prepoznatljiva po iskrenosti i nekoj vrsti unutrašnje slobode. Kada se osvrneš unazad, šta je jedna stvar u vašem zvuku ili načinu razmišljanja o muzici koju nikada niste hteli da žrtvujete, a šta je moralo da se promeni da biste opstali?

BRANISLAV RADOJKOVIĆ: Upravo tako, ova godina će biti u znaku proslave jubileja i lep povod da se osvrnemo na dosadašnji rad. Istinoljubivost i težnja ka slobodi nas vode kroz život, a to je utkano i u muziku sastava i tako će ostati do poslednjeg daha. Dve dekade su iza nas i vreme je pokazalo da smo bili dovoljno hrabri da živimo svoje snove. Promene su nužna potreba, mi se kao ljudi menjamo, kao i teme koje nas inspirišu, a iskoraci sa utabane staze nam daju smisao.

Branislav Radojković, Novi Sad, 2026 (foto: Vladimir Holodkov)

► Kako bi opisao trenutni identitet benda Naked?

BRANISLAV: Svojevoljno neprilagođeni i na svetskoj margini – tu se osećamo živim. Pobunjenički duh, kao odgovor vremenu u kome živimo i stvaramo, prisutniji je nego ikada. Ovih dana ulazimo u studio i kao svaki put pred snimanje novog materijala, skidamo sa sebe „staru kožu”, odbacujemo „oklop” koji smo prerasli u nadi da se rodi nešto drugačije, nešto veće od nas samih.

Koncert Naked & Monika Lakatos Trio, Novi Sad, SKCNS Fabrika, 2026 (foto: Tatjana Glendža)

► Želja za saradnjom sa Monikom Lakatoš tinja još od 2011, sretali ste se na muzičkim događajima, imali zajedničke nastupe i čak na jednoj probi stvorili dve pesme, „Csabitos” i „Ti, trebaš mi”, koje će se naći na albumu. Ipak, intenzivna saradnja kreće pretprošle godine. Šta je bio okidač da se to desi baš tad? Da li je tokom rada bilo jezičkih i kulturnih barijera, i, ako jeste, kako ste ih prevazilazili?

BRANISLAV: Nije bilo lako, s obzirom na to da smo iz dve različite države (Srbija i Mađarska) i da su oba sastava koncertno veoma aktivna, ali kako volimo da nam se stvari dešavaju prirodno, bili smo strpljivi. Ova dugo sanjana saradnja je dekadu kasnije dobila svoje obličje, dočekali smo trenutak da se nađemo u studiju na jedan dan i snimimo materijal. Na prvoj probi je „u vazduhu” bilo nerazumevanja i sumnjičavosti, što je i normalno stanje u trenutku sudara dva različita sveta. Kasnije, upoznavanjem, sve je došlo na ljudski nivo. Dobrota, koja isijava iz te sitne žene sa velikom dušom, očarala nas je, a kada zapeva, sve nedoumice oko „izgubljenog u prevodu” padaju u vodu.

► Zajednički album sa Monikom i njenim trijom, koji izlazi na proleće i zove se Neked, što na mađarskom znači tebi, posvećen je svakom slušaocu ponaosob, ali i svima onima koji više nisu sa nama. Kako je izgledao sam kreativni proces? Šta je išlo glatko i da li je bilo nekih stvari oko kojih ste morali da tražite kompromis?

BRANISLAV: U studiju se ponekad izgubi osećaj vremena, što se i nama desilo. Iako smo imali isplanirana četiri dana snimanja, po intuiciji smo proveli prvog dana 15 sati u studiju, probali i radili na pesmama i uspeli da snimimo sve planirane kompozicije. Već sutradan, gitarista iz Monikinog trija je iznenada morao da se vrati u Budimpeštu zbog bolesti svoje majke, što je ujedno bio i kraj snimanja. Usled nemogućnosti da malo ozbiljnije pristupimo aranžmanima, jedini kompromis je zapravo izbor tih prvih snimaka pesama.

Koncert Naked-a i Trija Monike Lakatoš, Novi Sad, SKCNS Fabrika, 2026 (foto: Tatjana Glendža)

► Postoji li neka pesma na albumu koja ti je posebno draga?

BRANISLAV: Pesma „Vrati se” nosi nostalgičnu atmosferu i podseća nas na neminovnost životnog ciklusa. Za nju je upravo završen video-spot i ona će biti sledeći singl koji najavljuje izlazak našeg zajedničkog albuma na proleće.

Naked: Intervju (2018)

► Kroz svoj rad lično, ali i kroz rad Naked-a i ovu saradnju sa Monikom i njenim trijom, pokazuješ koliko je važno istraživati različite muzičke tradicije i sarađivati sa umetnicima iz drugih zemalja i kultura. Koji bi savet dao kolegama koje su na početku karijere? Zašto je važno izlaziti iz okvira i biti radoznao i kako takva iskustva oblikuju muzički identitet?

BRANISLAV: Danas smo zatrpani savetima za instant sreću i uspeh, a ja se ne osećam kao neko ko može da daje savete drugima, samo mogu da prenesem moje skromno iskustvo. Uvek sam jurio damar života koji dolazi iz ljubavi prema putovanju. Jedan od načina da se otvori srce je da se često menja perspektiva života, da se duh oplemenjuje kroz upoznavanje različitosti, a tu jesu prava blagodat putovanja i saradnje sa umetnicima iz drugačijeg kulturnog miljea.

Na koncertu Naked-a i Trija Monike Lakatoš, Novi Sad, SKCNS Fabrika, 2026 (foto: Tatjana Glendža)

► Koji si utisak poneo sa sobom sa koncerta u Novom Sadu?

BRANISLAV: Odlično organizovan koncert Pocket Globe-ekipe bio je uvertira da se napravi sjajna atmosfera i pre početka nastupa, ali reakcije u toku, ovacije posle nastupa i poziv na bis od strane publike koja nas prvi put čuje zajedno, nikako me ne mogu ostaviti ravnodušnim.