Nebojša i Bojana Brdarić – Nasleđe (2018)

WMAS cd 285
ISBN 978-86-89607-26-0

Nebojša, koji je pre svega frulaš, na albumu svira kaval i jermenski duduk, koji se čuje u jednoj pesmi, objavljenog zahvaljujući materijalnoj podršci SOKOJ-a, na redovnom konkursu za finansiranje u oblasti izvođenja i muzičkog stvaralaštva. Bojana, kao i njen brat Nebojša, od rane mladosti svojim pevanjem neguje tradicionalni zvuk. Konačno je došlo vreme da nam se brat i sestra predstave svojim albumom, koji čini devet izvornih melodija u njihovom aražmanu, te da daju doprinos razvoju tradicionalne muzike u Srbiji. Album otvara sevdalinka iz Crne Gore „Ilʼ je vedro, ilʼ oblačnoˮ. Glas Bojane prati gitarista Nenad Gajin sa primetnim uticajem genijalnog Đanga Rajnharta (Django Reinhardt) i njegove škole, što ne čudi budući da Nenad godinama živi u Francuskoj i radi sa velikim zvezdama, od kojih treba pomenuti Indilu, Bojana Zulfikarpašića… Kompozicija se završava upravo molskom šesticom, kao što to obično rade francuski gitaristi pomenute Đangove škole. Kada su u pitanju pesme sa juga Srbije, „Marijo ćeroˮ, „Poranila Kumrijaˮ (Kosovo i Metohija), rešenja vrlo sliče onome što se može čuti na davno izdatim albumima na vinilu – Misterija bugarskih glasova i Trio Bulgarka. Pesma iz Makedonije „Mnogu merak imam, baboˮ, tipičan melos solunskih Jevreja uz odličnu, osavremenjenu pratnju, pokazuje da Bojani jako leži jevrejska baština koja je stvarana u Grčkoj, a kako vidimo, nešto od toga je nastalo i u Makedoniji. Ovde Nebojša svira duduk, a pojavljuju se i par čudnih Bojaninih tonova, koji iskaču iz harmonije, što se ponekad dešava u tradicionalnoj muzici Jevreja. Ne mogu, a da ne budem ličan, i priznam da me ova pesma opsesivno tera da je stalno iznova puštam, kao i mnoge jevrejske pesme, najčešće ladino tradicije.
„Promiče momče kroz seloˮ iz Šumadije je sledeća numera na albumu, koja pravi ravnotežu u ovoj zbirci divnih pesama. I ovde na sekund zamiriše harmonski pristup bugarske škole, iako dominira glasovna podloga srpske tradicionalne pesme. Bojana uspeva da se, posle uloga Jevrejke i Vranjanke, preobrazi u Šumadinku. „Ne lomi mi lojzeˮ, takođe iz Šumadije, uverava me da su Bojana i Nebojša vrlo usmereni na harmonsku razradu kako bi otišli korak dalje od tradicije. Pesmu „Lep je božur, naneˮ treba izdvojiti kao posebnu, zbog „ulaskaˮ prateće deonice harmonike, i ona me vraća u vreme provedeno u kafanama Srbije, u ovom slučaju južne. „Seja brata na večeru zvalaˮ nas ponovo vodi na Kosovo uz pratnju kavala. Album se završava pesmom iz Knina „Srce moje od kamenaˮ, u potpuno tradicionalnom izvođenju Bojane Brdarić.
Aražmane su radili Brdarići, kao i Bojan Petković i Nenad Gajin sa po jednim učešćem. Ovaj radni tim obećava i sa nestrpljenjem, kao njihov kolega i ljubitelj ovako iskrene muzike, očekujem da čujem kako će se njihova priča dalje odvijati. Hvala Bojani i Nebojši što brinu o nacionalnoj kulturi naše zemlje.

Dragomir Milenković