Magazin Etnoumlje / Rubrika: Profilisanje

Spoj etna i eksperimentalnog, ritmičnog nojza

Nagrada i koncert na festivalu „Todo Mundo” – dva su povoda za razgovor sa Vladimirom Lenhartom aka Lenhart Tapes! Na drugoj večeri festivala, u Jevrejskom kulturnom centru, 21. septembra, počev od 19:30, najpre će nastupiti slovačka umetnica Julija Kozakova sa svojim bendom Manuša, zatim će Vladimiru Lenhartu biti dodeljena nagrada „Draškoci”, nakon čega će umetnik održati koncert zajedno sa vokalistkinjom Tijanom Stanković.

16. 09. 2024.

Autor: Marija Vitas

Lenhart Tapes, 2023 (foto: Aleksa Savulov)

Tokom života, čovek svesno i nesvesno sakuplja utiske i informacije iz svih proživljenih iskustava i sve se slaže prirodno, vodeći kroz konstantnu (nad)gradnju ličnosti. Kod čoveka-umetnika, svi su ti procesi još izraženiji i intenzivniji, kako zbog veće senzibilnosti, tako i kreativnosti, talenta i imaginacije…

Dosadašnja putanja Vladimira Lenharta ili umetnika Lenharta Tapes-a u skorije vreme je dostigla divne trenutke, kao što je, pre svega, objavljivanje albuma Dens za prestižnu etiketu Glitterbeat, a zatim i nagrada „Draškoci”, koja će ti biti zvanično uručena na festivalu „Todo Mundo”.

A šta li je sve Lenhart do sada sakupljao idući svojim putem? Jeste sakupljao audio-kasete po buvljacima (po tome je čuven), ali je od malena upijao, pored ostalog, kulturu okruženja, te tradiciju i svakodnevni život slovačke manjine u Srbiji (pre svega naselju Kovačici), kojoj pripada. S obzirom na to da je 1978. godište, jasno je da je Lenhartovo tinejdžersko doba proteklo u onim specifičnim devedesetim, koje su se takođe ugradile u njegovu podsvest i svest.

I ne samo devedesete – Lenhart kao umetnik crpi inspiraciju iz raznih dekada muzičke industrije bivše Jugoslavije, pa tako i iz svega onog, muzičkog i vanmuzičkog što je obeležilo poslednju deceniju 20. veka u Srbiji.

Lenhart Tapes, 2023 (foto: Aleksa Savulov)

Konačno, Lenhart je došao do sopstvenog zvuka koji, bez obzira na nijanse, ima svoju konstantnu, organski uvezujući albume Dueti (2021) i Dens (2023). Njegova umetnost je na savremenoj sceni Srbije jedinstvena, unikatna. Deluje da je bez uzora, što je suštinski nemoguće, makar na nesvesnom nivou, baš zbog gorepomenutog u vezi sa životnim putanjama i upijanjima raznih iskustava.

· Kakve su tvoje uspomene na dedu Jana i scenu slovačke narodne muzike u Srbiji?

Pomešane, rekao bih. U detinjstvu sam se gnušao bilo kakve narodne muzike, pa tako i slovačke, koja mi je bila asocijacija na svadbe pod šatorima i emisiju „Želje, čestitke i pozdravi”, nedeljom u podne, na lokalnoj Radio Kovačici. Ipak, sve to je bio deo porodičnih vrednosti i bilo je nemoguće izbeći taj folklor. Deda Jano, kako su ga zvali, umro je 2000. godine, a ja sam tek posle njegove smrti počeo da vrednujem muziku koju je izvodio. Sa rediteljem Markom Cvejićem sam 2008. snimio dokumentarni film Priča o Janu Lenhartu, i tokom istraživačkog rada za taj film sam zapravo počeo da prepoznajem one izvođače vojvođanske slovačke muzike koji, po mom mišljenju, imaju vanvremensku vrednost. Uticaj na mene je očigledan, s obzirom na to da se na mom repertoaru nalazi nekoliko slovačkih tradicionala.

· Iako smo se gnušali raznih aspekata odrastanja i sazrevanja u klimi devedesetih, ti kao umetnik prilaziš devedesetim i jugoslovenskoj estradi uopšte, kao još jednom izvoru nadahnuća, bez osude.

Hteli mi to ili ne, devedesete godine prošlog veka i svi njeni „kulturni” aspekti, zauvek će ostati utkani u našoj svesti. Kao ljubitelj treš estetike, na početku svoje karijere sam voleo da semplujem neke isečke iz turbo-folk muzike ili pravim odgovarajuće lupove, sa ciljem svođenja na apsurd ili kreiranja svojevrsnog kempa. U poslednje vreme retko biram muzičke elemente koje mi se ne dopadaju na čisto estetskom nivou, tako da sam taj ironijski pristup muzičkom stvaranju delimično prevazišao.

· Kako si u svom sazrevanju stigao do danas propoznatljivog načina obrade zvuka, pristupa materijalu, upotrebe vokmena i bazanja po buvljacima?

Rekao bih da su se u mojoj muzici izmešali uticaji različitih muzika, pristupa muzici, ali i promišljanja o istoj.

Sebe prvenstveno smatram slušaocem muzike, pa tek onda muzičarem.

Taj input mi je mnogo važniji nego autput. Nikada mi nije bio cilj da moja muzika liči na nešto što sam već čuo, nego da detektujem šta je to što čini originalnost svih onih muzičara koje najviše vrednujem. Najinspirativniji su mi tzv. eksperimentalni autori koji su probijali barijere poznatog i vec viđenog u žanrovskom i metodološkom smislu u muzici.

Lenhart Tapes, 2023 (foto: Aleksa Savulov)

· Deluješ mi kao neko koga je ovakav, relativno nagli uspeh na međunarodnoj sceni prilično iznenadio. Imam utisak kao da uopšte tako nešto nisi očekivao. Kako se ti osećaš u vezi sa svim ovim lepim novitetima i perspektivama: objavljivanje albuma za Glitterbeat, saradnja sa Rokom Koširom, množenje nastupa širom Evrope…

Moram da priznam da nisam imao prevelike ambicije u vezi sa muzikom koju radim, jer nisam smatrao da može da bude interesantna nekom velikom krugu ljudi. Takođe me nisu zanimali ni uspeh ni popularnost, već prvenstveno sam proces stvaranja muzike. Prvi album sam izdao sâm uz pomoć prijatelja iz artističkog kolektiva Matrijaršija, kao i uz pomoć Ivana Lončarevića i njegovog izdavaštva Pop depresija, koji je naslutio da se tu u muzičkom smislu dešava nešto neobično i interesantno. Saradnja sa profesionalcima u muzičkom biznisu kao što su Kris Ekman (Glitterbeat) i Rok Košir (ROK booking & management) svakako me je iznenadila, ali moram da naglasim da se tu radi takođe o velikim ljubiteljima i poznavaocima muzike, pa tek onda o biznismenima. Tako i naša saradnja ima lepu osnovu koja nije samo poslovnog karaktera, rekao bih. Zaista ne znam u kom pravcu će sve ovo da ide, ali ništa se ne forsira previše, što meni sasvim odgovara.

· Svaka vokalistkinja sa kojom radiš je umetnica za sebe i svaka je dala ili daje neponovljiv pečat radu, zvuku i nastupima Lenharta Tapes-a. Na koji način se tvoje snimanje materijala ili nastup na sceni pomera, varira i menja u odnosu na to da li sarađuješ sa Tijanom, Mirjanom, Svetlanom ili Zojom?

To što su pevačice tog kalibra pristale da sarađuju sa mnom je još jedno iznenađenje za mene. Ja sam imao neke ideje u smislu saradnje, a one su u tom mom predlogu očigledno našle nešto zanimljivo. Repertoar i nastupi sa Tijanom, Mirjanom i Svetlanom su relativno slični s obzirom na to da su sve tri pevačice etno muzike, dok je muzički pristup sa Zojom (iz grupe Lira Vega) malo drugačiji, jer ona dolazi iz različitog, gotovo njuvejverskog muzičkog podneblja.

· Koliko si povezan sa slovačkom scenom danas?

Ostvario sam lepe saradnje sa nekoliko promotera, klubova i festivala iz Slovačke i Češke, ali i dalje imam utisak da je mlađim ljudima iz tih zemalja koji dođu na moje koncerte dosta čudno što neko iz Srbije obrađuje stare tradicionalne slovačke pesme, koje su njima nepoznate. Kapiram da bi bilo slično kada bi neko iz Bugarske dolazio u Srbiju da svira neke arhaične srpske pesme. Dosta čudan i nepopularan pristup globalizmu, rekao bih. Ali, takva je moja situacija, to mu je što mu je…

Digitalna izdanja magazina „Etnoumlje” mogu se kupiti na sajtu „Novinarnica”

· Nagrada je čast. Nagrada je obaveza. Nagrade ne plaćaju račune… Razni su utisci i mišljenja ljudi u vezi sa nagradama. Koje je tvoje mišljenje u vezi sa dobijanjem nagrade „Draškoci” za svoj umetnički rad i kreativnost u spajanju tradicionalnih muzičkih elemenata sa originalnim i modernim idejama?

Ovo je prva nagrada koju ću dobiti za svoj muzički rad i bilo bi neiskreno da kažem da nisam srećan zbog toga. Pogotovo što se radi o nagradi koja nosi ime tako značajnog i revolucionarnog autora u oblasti fuzije tradicionalne muzike sa drugim žanrovima. Velika mi je čast, iako moram da naglasim da ja ne pripadam akademskoj muzičkoj zajednici, već sve što radim – radim na jednom intuitivnom nivou, koji se možda graniči sa naivnošću, s obzirom na metode koje koristim. Nagrada je za mene čast i drago mi je da je moj rad prepoznat u ovako značajnoj kategoriji.

· Pripremi nas za nastup na „Todo Mundu”. Kako si rešio da Tijanu odabereš za ovaj koncert? Šta možemo da očekujemo od programa i atmosfere?

S obzirom na to da će koncert na festivalu biti u sklopu turneje na kojoj promovišem album Dens na kome većinu pesama peva upravo Tijana, odluka je bila logična. Pa i sam festival neguje tu vrstu etno tradicije, tako da se pesme sa Tijanom po meni savršeno uklapaju u koncept. Spoj etna i eksperimentalnog, ritmičnog nojza – to je ono što obično volim da kažem kada je reč o tome šta publika od nas može da očekuje na koncertu.

. . .