Magazin Etnoumlje / Rubrika: Bez paradajza, molim!
Muzika i ples u pokretu
Utisci sa jednog specifičnog koncerta, naslovljenog „Muzika i ples u pokretu”, održanog u Beogradu, u okviru „Afro festivala”, 23. juna 2023. godine.
Autor: Katarina Nikolić
Uzavrelog 23. juna, Senjakom su odjekivali zvuci iz zemalja daleke Istočne Afrike. Nizale su se šarolike numere dve grupe pevača, svirača i plesača: Sounds of East Africa i NG Kids. Grupe čine stanovnici Beograda – izbeglice iz Burundija i Etiopije. Naime, tog dana je održan koncert Muzika i ples u pokretu u Muzeju afričke umetnosti u Beogradu. Koncert je prethodio otvaranju izložbe Umetnost, uprkos svemu – savremena afrička umetnost iz zbirke Ilije Gubića, kao jednog od segmenata ovogodišnjeg „Afro festivala”.
Inicijativa za održavanje ovog koncerta je ponikla iz projekta „Primenjena muzikologija i etnomuzikologija u Srbiji” Muzikološkog instituta SANU i tekućih istraživanja muzičkog i plesnog nasleđa izbeglica smeštenih u Centru za azil u Krnjači. Pomenuta istraživanja predvodi etnomuzikološkinja dr Marija Dumnić Vilotijević sa timom saradnika koji su zajednički pomogli umetnicima iz amaterskih grupa pevača, svirača i plesača da pripreme svoje koncertno predstavljanje beogradskoj publici.
Iza maski stalne postavke muzeja izvirivala su nasmejana lica i objektivi telefona mnogih posmatrača koji nisu uspeli da pronađu mesto za sedenje. Koncert je otvoren umirujućim tonovima dveju vokalnih solistikinja koje su a cappella izvodile uspavanke iz svojih država. Najpre je nastupila solistkinja iz Burundija i otpevala uspavanku „Hora nkwinginge”, a potom i vokalna solistkinja iz Etiopije sa uspavankom „Eshururu”.
Posle emotivnog i sirovog zvuka, usledilo je izvođenje muške tužne ljubavne pesme „Sinzokwibagira” iz Burundija. Pevaču su se potom pridružili sunarodnici koji su zajedno izveli instrumental „Burundian drumming” – ritualni ples uz kraljevsko bubnjanje (Umurisho w’íngoma) koji se nalazi na listi Uneskove svetskog nematerijalnog kulturnog nasleđa.
Publika je potom ponovo imala priliku da čuje pevačicu iz Burundija i uživa u izvođenju tradicionalne svadbene pesme „Ngoma ya Ruhinda”. Štaviše, publika se pridružila ritmičkoj pratnji grupe Sounds of East Africa i dlanovima podržavala inspirisanu pevačicu koja je svoje izvođenje upotpunila spontatnim plesnim pokretima.
Vokalni repertoar je na sredini koncerta ponovo nijansiran instrumentalnom improvizacijom na različitim tipovima udaraljki. Uključeni su bili skoro svi izvođači na sceni koji su nadahnuto i poletno predstavljali različite ritmove svojih kultura. Potom su se nizali solo i duetski nastupi mladih izvođača, sa numerama iz žanra gospel i popularne muzike („Inkingi negamiye”, „Ume tukuka”, „Turajana”).
Vrhunac koncerta se desio na samom kraju, kada su trojica mladića grupe NG Kids iz Burundija izvela splet koreografija savremenog afrobit-plesa pod nazivom Love for Africa.
Talentovani mladići su izvodili sinhronizovane pokrete uz brzu smenu savremenih muzičkih numera, dok su se u pojedinim trenucima, karakteristično za ovaj plesni žanr, međusobno nadmetali svojim plesnim umećima. Energetski naboj, lakoća pokreta i osmesi plesača efektno su zaokružili bogato koncertno predstavljanje svojih sunarodnika i novih beogradskih komšija.
Umetnost, uprkos svemu – velikim slovima ispisan natpis na panou – bio je, rekla bih, najprigodniji dizajn scenografije koncerta koji smo imali priliku da iskusimo. Jer beše ovaj koncert primer kakvu moć muzika i ples imaju. Kao što reče dr Marija Dumnić Vilotijević u svom uvodnom govoru „(…) migracijom i putevima izbeglica putuju i muzika i ples, te (…) se ovim kreativnim izrazima prevazilaze različite društvene granice i nastaju nova kulturna bogaćenja.”
Digitalna izdanja magazina „Etnoumlje” mogu se kupiti na sajtu „Novinarnica”
Upravo je koncert Muzika i ples u pokretu to i učinio. Oplemenio je sve one koji su tog letnjeg predvečerja upijali tonove i pokrete Burundija i Etiopije u Beogradu, a istovremeno obogatio boravak izvođača u njihovom novonastalom okruženju. Naposletku, ovaj koncert nas je na kreativan način podsetio na lepotu empatije prema svima onima kojima smo iznenada baš mi postali tuđina.
. . .