Magazin Etnoumlje / Rubrika: Bez paradajza, molim!
Na istoku mašte: Todo Mundo 2022 (4)
Ciklus prikaza koncertnih večeri 10. World Music festivala Todo Mundo zaokružujemo osvrtom na nastupe sastava Meybahar iz Mađarske i Perija iz Severne Makedonije. Ovo četvrto, završno veče, pod nazivom Na istoku mašte, održano je u Beogradu, u Jevrejskom kulturnom centru, 24. septembra 2022. godine.
Autor: Dejan Vujinović
Volim, ponekad, da se u kasno leto ili ranu jesen provozam do Beograda. Grad se tada, nakon letnjih vrelina, već vratio u svoju standardnu septembarsku radnu šemu. Prigrlio je nove studente koji su došli iz unutrašnjosti, pa delimično i sa periferije. Klupske svirke u zatvorenim prostorima su sve češće, a na sreću, ima u ponudi i nešto kvalitetnijeg muzičkog programa. Sve više džeza, što svakako raduje. U tragovima još ima kulturnih događaja na otvorenom prostoru, a najavljuju se i prvi jesenji muzički festivali.
A onaj zbog kojeg se ja zaputim ka prestonici u ovom periodu godine je festival koji nas počasti šarenilom zvukova sa različitih meridijana, baš koliko je i šarenilo jesenjeg lišća na granama dorćolskog drveća u trenutku njegovog održavanja. To muzičko bogatstvo se meri mnoštvom ukusa i mirisa jesenjih plodova koji se šire sa tezgi nekih od beogradskih pijaca. Ime tog festivala zbog kojeg sam ponovo bio na putu je Todo Mundo.
U najkraćem opisu njegovog sadržaja je poližanrovska odrednica world music, a ovogodišnji festivalski slogan nas poziva i apeluje na radoznalost, otvorenost za drugačiji zvučni doživljaj.
Program sam znao unapred. Ne samo da su mi Mara i Boki prijatelji i da cele godine razgovaramo o programima u pripremi, već je festival mnogo radio na komunikacijama i njegovo oglašavanje je značajno prošireno u odnosu na prethodne godine. Malo-malo, eto neke objave na društvenim mrežama, malo-malo, pa eto najave na Radio Beogradu…
Dakle, imena umetnika koja su najavljena nisu bila iznenađenje, neka čak i vrlo bliska, a sve je mirisalo na dobar muzički doživljaj. Propustio sam prve festivalske dane; jednostavno, radne obaveze mi dozvoljavaju da uglavnom pratim samo vikend-programe. U petak me je tako na Todo Mundu dočekao i ponovo dirnuo ambijent Dunjinih muzičkih putovanja po pesmaricama iz raznih krajeva sveta. I sreća je što o tome ne moram ovde da pišem, jer me nekako emocije preplave i vraćaju na trenutke kada sam pisao recenziju za njene 33 balade.
Osvrt na treće veče (Skriveni dragulj) 10. festivala Todo Mundo
Posvećujem se poslednjoj večeri ovogodišnjeg festivala, koje je održano pod svodovima Jevrejskog kulturnog centra (bivši REX). I ovaj put double bill, ili po naški – dva koncerta za iste pare: mađarsko-grčki Meybahar, a zatim i sastav Perija koji nam dolazi iz, pazi sad – nama južne, Severne Makedonije.
Urednici festivalskih programa, barem oni kojima je stalo do sadržine i suštine, često se čitavu godinu igraju sa tom programskom slagalicom, koga sa kime spojiti na sceni, ko će nastupiti prvi, po kojim aršinima zvučno vreteno lepo uvezati. I onda se dešavaju male majstorije, poput ove todomundovske, i mi kao publika uživamo u celini večernjeg muzičkog doživljaja…
PUTOVANJE GRČKIM OSTRVIMA
Sastav Meybahar dobro poznajem. Ili sam mislio da ih poznajem. Od njihovog nastupa na palićkom Etnofestu, 2019. godine do danas, dogodile su se neke promene u sastavu, koje su u smislu orkestracije unekoliko promenile njihov raniji, pomalo mistični zvuk: osovinu benda i dalje čine Marilia Pilti na santuru i Marton Kopčik na violini, dok im se u novoj postavi pridružuju Janoš Gerson na udu i Afroditi Radis kao vokal, u nekim numerama i kao perkusionista. Da, Meybahar je to u novom ruhu.
Tokom prvih numera pokušavam da upoređujem trenutni slušni doživljaj sa ranije pohranjenim sećanjima, i emocijama naravno, no vrlo brzo se opuštam i prepuštam. Ipak volim promene u muzici, volim da vidim potragu za novim i boljim.
Možda ne u tolikoj meri kao ranije, ali skrivene mistike i dalje ima u njihovoj muzici, čemu svakako doprinosi značajno reverbirana Kopčikova violina. Ipak, preovladava tradicionalni zvuk, a Marilia nam lepo pojašnjava kako su prve tri numere sa Rodosa, zatim numera sa Krita…
Dakle, Meybahar nas je poveo na putovanje grčkim ostrvima, dok nas boje zvuka žičanih santura i uda negde u podsvesti vode i ka Arabijskom poluostrvu i drevnoj Persiji. Jedan lep i skoro neprimetan mezalijans na muzičkom raskršću Evrope i Azije, koji Meybahar svesno i umešno uvezuje.
Kako nije za očekivati da će neko od beogradske publike razumeti tekstove pesama, povremeno dobijamo objašnjenja, te saznajemo ponešto i o tragičnim sudbinama junaka i neprežaljenim ljubavima, ali svakako najviše uživamo u instrumentalnim izvedbama mađarsko-grčkog kvarteta. Na pojedine momente maestralno, a naročito u trenucima kada svi žičani instrumenti sviraju istu temu ili deonicu, time je posebno naglašavajući, dajući joj izrazito snažan korpus.
Osvrt na drugo veče (Partyard) 10. festivala Todo Mundo
U jednočasovnom programu sastava Meybahar se našla i jedna vrlo emotivna duo-minijatura, posle koje se osećalo da se približavamo kraju njihovog nastupa. Osim jedne numere koja je u ovom delu koncerta ostala možda delimično ritmički nedorečena, usledilo je finale sa dve dinamične i perfektno odsvirane numere. Za sam kraj jedan dvoglas, ali i solo na udu kojim nas je počastio Janoš Gerson, poslužili su kao šlag na torti prvog beogradskog nastupa grupe Meybahar.
UVEZIVANJE BALKANA
Nakon kraće pauze vraćamo se u koncertnu salu, koja je kao i tokom prvog koncerta – dupke puna! Raduje me to, raduje me što world music ima publiku! I dok očekujemo Periju na sceni, gledam okolo i ipak uočavam da je sastav gledališta delimično promenjen i rekao bih osvežen novim, nešto mlađim licima.
Izgleda da je Perija za ovo kratko vreme što postoji i nakon tek nekolicine prethodnih koncerata održanih u našem okruženju, već posejala nešto magije i zadobila svoju pravu, vernu publiku. Okrećem se ka bini. U tom već traje nešto opuštenije nameštanje umetnika na sceni, još se traže instrumenti, još se ide u bekstejdž po stvarčicu ili dve. Ali sledi i prvi zvuk, a njime u istom trenutku ezoterija zavladava prostorom. Ah, mladost i hrabrost, sloboda i snaga!
Periju sam letos slušao na bini Pachamama festivala Exit, tokom balkanskog šoukejsa organizovanog u okviru projekta MOST. Jedan kratak nastup, pomalo prilagođen potrebama prezentacije, ali koji je već tada u najavi imao elemente grandioznosti koju je Perija sposobna da iznese na scenu. A upravo se završni koncert na festivalu Todo Mundo pokazao kao idealno mesto za iskazivanje punih potencijala koje tri mlade Makedonke i jedan još mlađi Makedonac serviraju publici.
Osvrt na prvo veče (Rootsology) 10. festivala Todo Mundo
Strukturno, njihov koncert se sastojao od niza instrumentalizovanih poema regionalnih, za nas manje poznatih pesnika: prvo smo čuli jednu bugarsku poemu o samoubistvu, zatim poemu turskog pesnika koji je prvi progovorio o pravima/problemima LGBT populacije u Turskoj, zatim jednu romsku koju je Dea posvetila svom narodu, albansku o prostituciji, grčku o borbi protiv stega sistema i borbi za slobodu, među ostalima i jednu pesmu na stihove koje je napisao srpski pesnik Ivan Rastegorac, a na temu anksioznog konzumerizma…
Krajnje savremena tematika, a ogrnuta mističnim zvukom koji obiluje srednjovekovnim asocijacijama. Povezivanje krajnosti. Prevazilaženje barijera. Perija pre svega prevazilazi sve geografske granice, baveći se prizemnim, svakodnevnim temama, iskreno, bez uvijanja i nepotrebnog ulepšavanja stvarnosti.
Pažljivo prateći Perijin koncert i kako lepo tematski uvezuju ceo Balkan, desila mi se i čudna vizuelizacija: prisetio sam se jednog rada subotičko-kanjiške slikarke Laure Peić Sagmeister, koja je doslikavajući staru geografsku mapu Balkana, povezivala određene tačke na njoj, figurativno ne dajući šansu ni mapi ni Balkanu da se raspadnu… Perija to radi muzikom. A muzika Perije, pokazalo se to i ovaj put, ima snažan potencijal i vrsnu instrumentalnu gradaciju koja iz numere u numeru jača, jača i jača.
Pojedine kompozicije sadrže značajne ritmičke promene, igru dinamike na koju je publika snažno reagovala. Članovi Perije su rekao bih, izvanredni instrumentalisti. Često se menjaju na instrumentima, tj. menjaju instrumente međusobno. Uglavnom žičane. Čini se takođe, da je nedavni dolazak mladog Ognena Zlatanova u Periju otvorio neke nove dimenzije: njegove umešne i kompleksne solaže obogatile su mnoge numere, a glas koji je potpuno neočekivano pustio pevajući na turskom jeziku, prosto je zapalio publiku!
Ipak, kao najsnažniji utisak sa njihovog koncerta, rekao bih da nosim već pomenutu mladost i hrabrost, odnosno energiju koju su umešno gradili i izneli kroz sjajne kompozicije. Jer, Perija je odličan mladi kolektiv, izrazitih performansi i, verujem, sjajne muzičke budućnosti. Svaka preporuka, lovite ih na koncertima koji slede!
Digitalna izdanja magazina „Etnoumlje” mogu se kupiti na sajtu „Novinarnica”
Ono što ohrabruje nakon nekoliko provedenih dana na festivalu Todo Mundo je saznanje da publike ipak ne manjka. Da iskrenih energija među ljudima i dalje ima, te da u našem najužem okruženju stvaraju i stasavaju mladi umetnici kojima možemo bez ikakvog straha da prepustimo muzičku scenu. Zato što su odlični. Zato što su hrabri da stvaraju novu muziku, da baštine budućnost. A odlični su i oni koji se odvažavaju da nam upriliče događaje poput ovoga u bivšem REX-u. I hvala im!
. . .
Trackbacks/Pingbacks