Magazin Etnoumlje / Rubrika: Bez paradajza, molim!

Skriveni dragulj: Todo Mundo 2022 (3)

Treće veče 10. festivala „Todo Mundo”, naslovljeno Skriveni dragulj, na pozornici Jevrejskog kulturnog centra, 23. septembra 2022, obeležili su nastupi koncertnih parova: Dunje Knebl, ovogodišnje dobitnice nagrade „Povelja sa statuetom Vojin Mališa Draškoci”, i Roka Margete iz Hrvatske i, u drugom delu, Julijane Laherstorfer i Simona Cehbauera iz Austrije, poznatijih kao duo Ramsch & Rosen.

Autor: Ivana Ljubinković

Dunja Knebl i Roko Margeta, Beograd, JKC, Festival ”Todo Mundo”, veče Skriveni dragulj, 2022 (foto: Danica Trajković)

Idejna poruka festivala glasila je Budimo radoznali. To je ujedno i nit koja spaja muzičare na čijim smo koncertima bili 23. septembra, na večeri koja se kretala od međimurskog šapata do austrijskog jodlovanja – radoznalost u potrazi za novim zvukovima, inspiracija tradicijom i, naravno, kreativnost koja sve to objedinjuje – kao i poziv publici da otkrije sazvučja i priče nekih novih muzičkih kultura.

ZVUČNE I DINAMIČKE METAMORFOZE

Za Dunju Knebl se može reći da je preko četrdeset godina čuvala u sebi skriveni muzički dragulj budući da je zvanično počela da se bavi muzikom sa 47 godina. Mada, pesma jeste oduvek bila deo njenog života i to na vrlo specifičan način – od najmlađih dana zaranjala je u razne stare pesmarice, otkrivala melodije koje se kriju iza zapisanih nota da bi im godinama kasnije udahnula novi, scenski život. Do danas je objavila 21 album, a poslednja dva, Svilarica svilu prede i Songbook songs, snimila je sa mladim multiinstrumentalistom Rokom Margetom. Izbor pesama sa ova dva albuma predstavili su premijerno u Beogradu, na koncertnoj večeri koja je baš tako i nazvana – Skriveni dragulj.

Dunja Knebl, Dodela nagrade ”Draškoci”, Beograd, JKC, Festival ”Todo Mundo”, 2022 (foto: Danica Trajković)

I Dunja i Roko sviraju razne instrumente, kako kažu – netipične za tradicionalnu muziku ovih naših, ali i evropskih prostora. Tako su i pesme iz Hrvatske, Belorusije i Irske uz gitaru i ukulele, bile zaodenute u prozračne zvukove sansule, melodike, dečijeg klavirčića, praporaca, tapana i svirala iz Indije, Turske, Indonezije i sa Balkana. Ne treba zaboraviti ni indijski harmonijum kojim Dunja „upravlja” kada ne svira gitaru.

Ovakav šarenoliki spoj instrumenata pruža interpretaciji širok spektar zvučnih i dinamičkih metamorfoza.

Od pesama koje šapatom podsećaju na uspavanke („Primem pero”) do ekstatičnog plesa („Pasem konja kraj mjeseca”); od dečje igre (slovačka „Hrej suňiečko, hrej”) do jeze koju izaziva slutnja rata („Moj se dragi u boj sprema”).

Ipak, uz svu improvizaciju, sama pesma, odnosno melodija ne gubi svoju suštinu. Dunjina precizna intonacija, kao i jasan izgovor teksta bez obzira na kom jeziku pevala (hrvatski, ruski, engleski…) značajno tome doprinose.

Koncert je otvorila popularna engleska pesma „The Wraggle Taggle Gypsies” – prva koju je naučila iz nota otkrivenih u knjizi Fireside Book of Folk Songs, kada je imala samo 13 godina. Usledile su tri pesme sa prostora Hrvatske, „Slavuj tico mala”, „Primem pero” i „Po Zagrebu tramvaj leti” – pesma iz Podravine stara oko stotinu godina, sada u misterioznom aranžmanu koji prati ove pomalo fantastične prizore sa zagrebačkih ulica.

Dunja Knebl na koncertu u duu sa Rokom Margetom, Beograd, JKC, Festival ”Todo Mundo”, 2022 (foto: Danica Trajković)

„Moj se dragi u boj sprema” prelila se u „Oj, sončece, sončece”, dok se „razvučeni” ritam rusinske „Ked som ishol” nadovezala na gust zvuk beloruske „A na vozery”. Negde između našla se i američka pesma iz 19. veka, „Over there”, kojoj je melodika donela džezi harmonije u pomalo grotesknom okruženju.

Osvrt na prvo veče (Rootsology) 10. festivala Todo Mundo

„Pasem konja kraj mjeseca” je sa avangardnim prelazom budila asocijacije na onaj haotični momenat u pesmi  „A day in life” kada su Bitlsi inspirisani Štokhauzenom snimili svoje orkestarsko ludilo. Za sam kraj ostala je nežna „Poveč golub”, sa divno usklađenim bojama gitare, vokala i indijske svirale. Srce boli za tebe, grlim te, ljubim te, nikoga drugoga samo tebe jednoga stihovi su koji su vratili romantiku u tradicionalnu muziku na suptilan način, bez trunke patetike.

Ramsch & Rosen, Beograd, JKC, Festival ”Todo Mundo”, veče Skriveni dragulj, 2022 (foto: Dušan Pavlović)

SUNCE, MAGLA I ČIST VAZDUH

Posle kraće pauze nastupili su gosti iz malo daljeg inostranstva prenevši nam svežinu austrijskog podneblja. Simon (truba, citra, vokal) i Julija (violina, vokal, šruti kutija) svoju posvećenost tradicionalnoj muzici iskazuju i kao interpretatori i kao autori koji stvaraju inspirisani folklorom svoje zemlje. „Ako bismo bili primorani da ih smestimo u neku fioku, onda bi to moglo da glasi: savremena umetnička folksi muzika”, piše sajt Austrian music export. Ipak, šta sve u taj opis staje – otkriva se tek kad muzika krene.

Osvrt na drugo veče (Partyard) 10. festivala Todo Mundo

Program su činile kompozicije sa albuma Bellver (2014) i Bergen (2016), a tokom nepunih 50 minuta koliko su nastupali, duo Ramš i Rozen su nas zaista preselili u austrijsko planinsko selo, sa čistim vazduhom, ispresecanim njihovim nežnim i kristalnim glasovima – bilo da jodluju, pevaju u duetu ili soliraju.

Od samog starta uvukli su nas u svoj svet intenzivnim uvodom violine i citre, da bi potom savršeno ukrštali vokale. Svaka numera praćena je iskrenim aplauzom, a publici su značila i mala pojašnjenja pre svake kompozicije.

Simon Zöchbauer na koncertu dua Ramsch & Rosen, Beograd, JKC, Festival ”Todo Mundo”, 2022 (foto: Danica Trajković)

Iz Simonove najave „ljubavne priče koja se loše završila”, ostajemo pomalo zatečeni pesmom koju ispunjava neobična vedrina. Međutim, ako imamo u vidu da naslov „Sei ma guat” u prevodu znači „budi dobro” onda ta vedrina ima smisla. Usledila je Julijina autorska numera „Magla” (Fog) koja je, uz očaravajuću uvodnu temu, verno opisala momenat probijanja sunca kroz gustu austrijsku maglu. Julija violinu nastavlja da svira kao tamburicu, a pesma dobija nov karakter sa pevanjem u dva glasa. Na repertoaru se našla i stara pesma o devojci koja odlazi do fontane da čeka svog dragog za kog ne zna da li je još živ („Geh I Zum Brünndelein”), a suptilni vokal uz citru i violinu stavlja nam pred oči sliku devojke koja posmatra svetlucave kapljice.

Osvrt na četvrto veče (Na istoku mašte) 10. festivala Todo Mundo

Barokni stil donela je „Idea pa svenska”, a našla se tu i Bartokova bitonalna Uspavanka. Ipak, bez daha nas je ostavila tradicionalna uspavanka iz Gornje Austrije koja je završena impresivnim dvoglasom – jodlovanje je zaista jedan od najboljih austrijskih izvoznih muzičkih proizvoda, kako reče Julija.

Ramsch & Rosen, Beograd, JKC, Festival ”Todo Mundo”, 2022 (foto: Dušan Pavlović)

Usledila je inspirativna „Memento mori” u kojoj je truba gotovo jecajem zaokružila temu, što je ujedno bio i uvod za novi nežni dvoglas i jodlovanje. Poslednja numera je uz sve veće zahuktavanje violine i trube i uz plesni ritam praporaca sa Julijine čizme, donela konačni, više nego efektni kraj i ponovno oduševljenje publike.

Digitalna izdanja magazina „Etnoumlje” mogu se kupiti na sajtu „Novinarnica”

Todo mundo u izdanju 2022. nas je još jednom podsetio koliko brzo prođe vreme između dva festivala. Toliko brzo da i ne primetimo koliko nam je od prošlog septembra nedostajala ova posebna festivalska atmosfera i novi muzički putokazi, usmereni na sve strane sveta. Sasvim lepa putovanja za početak hladne jeseni.

. . .