Magazin Etnoumlje / Rubrika: Bez paradajza, molim!

Kafanski susret surfa i psihodelije

Beogradski Dorćol platz bio je 9. aprila 2022. godine domaćin instrumentalnog spektakla koji su priredili beogradska Moussaka i gosti iz Čakovca (Hrvatska), Daliborovo granje.

Autor: Danko Strahinić

Moussaka, Koncert u Beogradu, 2022 (foto: Danko Strahinić)

Odavno su fanovi priželjkivali zajednički koncert ova dva instrumentalna benda. Sve je počelo pre godinu dana komentarom na Fejsbuku jednog velikog fana oba sastava i kolege iz redakcije Balkanrock-a. Bendovi su zdušno prihvatili ideju i, zahvaljujući agenciji Panteon promotions, konačno uspeli da za 9. april zakažu koncert.

Iako različitih senzibiliteta, ova dva benda imaju mnogo čega zajedničkog. Nije reč o tome što oba benda izvode samo instrumentalnu muziku i što im je surf muzika manje ili više nadahnuće. Kafana je svakako ono što prvo pada na pamet.

Za Musaku su inspiracija mahom hitovi novokomponovane narodne muzike (tzv. narodnjaci), koji su dominirali kafanama i birtijama cele Jugoslavije, a ne samo onim na prokaženoj Ibarskoj magistrali.

Za Daliborovo granje, bend koji u osnovi svog muziciranja ima psihodelični i eksperimentalni rok, inspiracija su, čini se, senovite, zaboravljene i mistikom prošlih vremena obavijene nestale mehane. O tome najbolje svedoči i pominjanje te reči u naslovima dve kompozicije sa još uvek aktuelnog albuma Hainin.

Sa koncerta sastava Daliborovo granje i Moussaka, Beograd, Dorćol platz, 2022 (foto: Danko Strahinić)

Daliborovo granje ne treba svoditi samo na balkansko-levantsku orijentalnost, koja bi nekome na Zapadu mogla biti samo egzotična dok je ovde itekako domaća, ukoliko se narodno muzičko nasleđe prihvata bez predrasuda, kao što to uostalom oba benda čine. Njima nisu zajednički samo dim i miris alkoholnih i inih isparenja kafana i mehana, već njihovo umeće da se kod publike oslobodi dobra energija karakteristična za te „najvažnijeˮ društvene ustanove Balkana.

Kao i uvek dobro raspoloženi i razigrani momci iz bendа Moussaka su, kao domaća podrška, pošteno otprašili od prvog do poslednjeg takta i tako bez prestanka prisutne stalno „teraliˮ na đuskanje. Izvedeno je devetnaest instrumentala u maniru surf-roka inspirisanih hitovima Lepe Brene, Usnije Redžepove, Šabana Šaulića, nezaobilaznog Južnog vetra i ostalih zvezda novokomponovane narodne muzike.

Verni fanovi benda su bili tu da nadomeste nepostojanje pevača, onako horski, i kako to biva – pomalo raštimovano, ali poletno i veselo. Srećom pa nije bilo staklenih čaša jer bi srče u prvim redovima zasigurno bilo.

Mada se niko nije odazvao na izazov benda da otpeva na bini hit „Sanjamˮ Lepe Brene, publika je na vrhuncu raspoloženja bila tokom izvođenja Dugmetove „Ako možeš, zaboraviˮ. Članovi Moussake su, gotovo bez greške, do kraja svirali energično, podstaknuvši publiku da sa euforijom dočeka goste iz Međimurja.

Zapljusnut pozitivnom energijom, bend Daliborovo granje je odlično započeo svoj nastup, kompozicijom „Haininˮ, da bi zvuci trube u „Ak-maknadiˮ dodatno podigli raspoloženje publike.

Truba se, bar na koncertu, pokazala kao bolje rešenje u odnosu na flautu sa prvog albuma. Trubač Tomica Oskorušak se dobro uklopio u grupu, pa je čak imao i ulogu frontmena.

Daliborovo granje, Koncert u Beogradu, 2022 (foto: Danko Strahinić)

Motivi iz narodnih pesama su dodatno razgaljivali prisutne i nailazili na zdušno odobravanje. Granje је publiku vodilo ne samo u zadimljene mehane, već kao kakvog jingerovskog Odmetnika i kroz zabačene vrleti i šume. Bend vas distorziranim rifovima poput granja drveća doslovce šiba po licu i celom telu. To se najbolje da osetiti tokom izvođenja kompozicije „Kačaˮ. Nema tu agresije, već talasa pozitivne energije, što je još jedna veza koja spaja ova dva sastava.

Umešno odsviranim zvukovima, Daliborovo granje stvara psihodelične vrtloge, poput onog u završnici obrade tradicionalne makedonske pesme „Ne si go prodavaj Koljo ćiflikotˮ.

Ipak, negde oko sredine koncerta kao da su pali. Nije reč o tome da nisu dobro odsvirali sve što su zamislili, već je reč više o izboru i redosledu kompozicija, ali i ograničenjima psihodeličnog roka kao žanra. To publici u prvim redovima nije smetalo, pa su pojedini u zanosu mahali rukama i padali u sevdah.

Pred kraj koncerta, Čakovčani su uspeli da podignu atmosferu i navedu većinu prisutnih da ih gromoglasno pozdravi. Za brz povratak na bis bio je zaslužan i basista Moussake, Davor, koji istrčao na binu i glasno podstrekivao publiku da pozove bend nazad. Po povratku na binu izveli su još „Ćiškapuˮ (naziv po pastirskoj igri) i za kraj, verovatno zahvaljujući Darku Rundeku, najpoznatiju međimursku pesmu „Ljubav se ne tržiˮ, specifičnu posvetu rodnom kraju.

Digitalna izdanja magazina „Etnoumlje” mogu se kupiti na sajtu „Novinarnica”

Za neku drugu priliku ostaje želja da Moussaka i Daliborovo granje izvedu zajedno poneku od kompozicija, u kojoj bi eksplozivna melodičnost beogradskih surfera razigrala psihodelične rifove i balkansko-levantske melodije mladih Međimuraca.

Čakovčani su pokazali da svakako imaju dara i veštine, te bi bilo dobro da ih još nekom prilikom ugostimo, kako u Beogradu, tako i u drugim mestima, a što da ne, i na nekom od world music festivala u Srbiji.

Ovaj koncert je preporuka i odvažnim promoterima da pokušaju da organizuju bar mini zajedničku turneju ova dva benda, ne samo na prostoru bivše Jugoslavije, već i u drugim državama bližeg okruženja.

. . .