PROJEKAT: PORTRETI ŽIVIH LJUDSKIH RIZNICA, 2021 (5)

Slobodan Jovanović – Cobi : To je duša, to je lepota!

U ciklusu magazina „Etnoumlje” o živim ljudskim riznicama, stigli smo do Vranja i vranjske gradske pesme. Naš sagovornik je Slobodan Jovanović – Cobi, pevač, harmonikaš i predstavnik duha nekadašnjeg Vranja.  Priča o čika Cobiju, petoj temi u okviru projekta Portreti živih ljudskih riznica, finansiranog sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, objavljena je najpre u 34. štampanom izdanju „Etnoumlja”, krajem septembra 2021 .

Autor: Marija Vitas

slobodan jovanović

Slobodan Jovanović – Cobi u razgovoru sa Marijom Vitas, Vranje, 2021 (foto: Ivana Ljubinković)

Svakoga dana čika Cobi odlazi u duge šetnje. Pešačenje je korisno za telo, ali i za dušu, koju on često i rado pominje. Šetnje oslobađaju i obogaćuju. Zgodne su i za prizivanje uspomena, minulih emocija, anegdota…

Možda tokom šetnje – koja kreće od Gornje čaršije, budući da u tom delu Vranja živi – čika Cobi razmišlja o svojim druženjima sa Stanišom Stošićem ili se priseća majčinog pevanja. A možda preispituje samu vranjsku gradsku pesmu. Gde li je? Šta se sa njom dešava? Hoće li opstati? Možda ga, usput, iz tih misli neko prene sa: Zdravo, legendo! Jer, tako ga mnogi zovu i opisuju, kao legendu Vranja, legendu vranjske pesme

Slobodan Jovanović – Cobi nije rođen u Vranju. Rodio se, štaviše, u Šumadiji, u Kragujevcu, 2. septembra 1947. Kada je imao oko dve godine, njegovi su prešli u Lapovo, odakle mu je majka. Sa četiri i po se sa roditeljima preselio u očevo Vranje. Mada, ni „očevo Vranje” nije očevina koja podrazumeva višegeneracijsko vranjsko gradsko poreklo. Doduše, za takvo poreklo se inače naglašava da je u malom procentu prisutno među današnjim stanovnicima Vranja. A Cobijevi Jovanovići su iz obližnjeg sela Mečkovca. Deda se preselio u Vranje, ali sa već formiranom porodicom, tako da je i Cobijev otac bio rođen u Mečkovcu, 1912. godine.

Životni put je, međutim, od rođenog Šumadinca i Vranjanca ruralnog porekla načinio cenjenog i uzornog predstavnika ne samo vranjskog muzičkog nasleđa, nego i gradskog duha. Onog, koji se ispostavlja kao željeni, pravi, katkad i izmaštani duh jednog specifičnog grada na jugu Srbije. Posebnost Vranja i leži u spletu fikcije, realnosti, čežnje, istorije, sećanja, zaboravljanja, verodostojnosti, reinterpretacije, ponosa, muzike, radosti, sete, boemstva… Sa takvim se emotivno-kulturno-socijalno-geografskim prostorom svojevremeno stopio jedan mladić tanane osećajnosti i izvanredne muzikalnosti. Stopio, srodio i postao legenda – koja hoda…

Preuzmite ceo članak „To je duša, to je lepota!” (Portret: Slobodan Jovanović – Cobi) u PDF formatu

. . .