Magazin Etnoumlje / Rubrika: Bez paradajza, molim!

Snažna impresija: Todo Mundo (2)

Slede redovi o drugoj večeri devetog izdanja beogradskog World Music festivala Todo Mundo. U klubu DIM, 26. septembra, nastupila je najpre grčka umetnica Sofija Labropulu, sa specijalnom gošćom Tijanom Stanković, a potom i italijanska pevačica Marija Macota, praćena harmonikaškom svirkom Antonina de Luke.

Autor: Dejan Vujinović

Marija Macota na festivalu Todo Mundo, Beograd, DIM, 2021 (foto: Sotiris Bekas)

Cele godine, pa skoro i dve, gotovo ništa. World music festivala i koncerata bilo je svega koliko i prstiju na obe ruke. A onda, kao grom iz vedra neba, dogodi se vrući festivalski septembar, donoseći sa sobom logistički izazov: gde i kako putovati? Šta slušati i videti, koga sresti?

Baš mi je žao što nisam prisustvovao prvoj festivalskoj večeri ovogodišnjeg Todo Munda. U ovako gustom rasporedu, desilo se poklapanje sa završnim događajem mađarskog festivala Mediawave, na koji smo putovali sa subotičkim mladim sastavom KurtaUtca. Uz kratku napomenu, i da ne davim sa time – biće prilike za njih u posebnom tekstu, jer ovi subotičani su zaista odlični.

Osvrt na prvo veče devetog „Todo Mundaˮ (25.09) u „Etnoumljuˮ

A onda, jedno lepo nedeljno jutro i još lepši pogled na brežuljkaste predele južno od Đera, daju mi dodatnu snagu za put od 500 kilometara, koji me preko Budimpešte i rodnog Palića vode do Cetinjske u Beogradu, gde stižem taman pred zakazane programe. Uspeo sam pred koncert da nakratko pogledam izložbu fotografija koja je organizovana u okviru festivala. Sa zidova Galerije Kula, smeškali su mi se Monika Lakatoš i Maži Roštaš, kao da mi govore: „Okej, ne mari, biće prilike da se slušamo, a sada se prepusti zvuku koji su ti pripremili domaćini i njihovi divni gosti…ˮ.

Jedna od fotografija Janeza Marolta sa njegove autorske izložbe „Monika i Maži”, Beograd, Todo Mundo, Galerija Kula, 2021

Snažan je utisak koji vam ostavi čitav splet nezavisnih celina smeštenih u Cetinjskoj, uključujući i klub DIM koji, evo, prvi put posećujem. Ta ogoljenost prostora u kojoj se dešava transformacija zapostavljenog industrijskog nasleđa ka prostorima namenjenim savremenoj kulturi – kod nas sa kašnjenjem od bar 30 godina u odnosu na razvijeniji deo Starog kontinenta – daje odličan okvir za fokus na kvalitetne kulturne sadržaje. A znao sam unapred – vrhunskog kvaliteta na Todo Mundu neće manjkati!

EKSPERIMENTALNO I TRADICIONALNO

Već prvim čarobnim zvucima prepariranog kanuna, kompozitorka i improvizatorka Sofija Labropulu (Sofia Labropoulu) učinila je da se u potpunosti prepustim i utonem. Ona je klub DIM pretvorila u savremenu katedralu avangardne muzike! Njen nastup je koncepcijski bio podeljen u dva dela.

U prvom, imali smo prilike da uživamo u svojevrsnom zvučnom redefinisanju mogućnosti kanuna kao tradicionalnog instrumenta. Sofija je upotrebljavala nekoliko različitih predmeta, poput drvene pečurkice ili mermerenog jajeta kojima je izvlačila posebne zvuke iz svog instrumenta, time donoseći jednu umerenu dozu eksperimentalnog u sazvučje više tradicionalno orijentisanih melodija. Taj njen preparatorski postupak mi je u jednom trenutku ličio na neku vrstu analognog programiranja instrumenta, naročito kada je posezala ka čivijama i iz kanuna nakratko pozivala spuštene tonove.

Sofija Labropulu na festivalu Todo Mundo, Beograd, DIM, 2021 (foto: Sotiris Bekas)

Ceo prvi set je bio izrazito meditativan. Čuli smo nekoliko spojenih, uvezanih numera, uglavnom njenih kompozicija, poput melodije „Meres Argias VIIIˮ koju je komponovala na poemu grčkog pesnika Dionisisa Kapsalisa, numere „Raikoˮ i „Patrouninoˮ koje dolaze iz grčke Makedonije, „D.E.I.T.M.E.H.T.Aˮ i „In the Beginningˮ koje je objavila na aktuelnom, izvrsnom albumu Sisyphus (2020). Poslednjepomenuta numera dolazi i kao svojevrsni raritet, obzirom da se radi o obradi pesme Pistolsa (Sex Pistols), aranžirane za solo kanun. Publika je u isto vreme bila zatečena i oduševljena zvukom kojim je Sofija Labropulu ispunila prostor! Mora se priznati, i tonac je odlično prilagodio zvuk, taman kako treba za jedan ovakav muzički doživljaj.

Digitalna izdanja magazina „Etnoumljeˮ mogu se kupiti na sajtu „Novinarnicaˮ

U drugom delu njenog koncerta, na bini joj se pridružila Tijana Stanković, sada već dobro znano ime na regionalnoj world music i impruv sceni. Inače, dopada mi se koncepcijska postavka ovogodišnjeg festivala Todo Mundo, koja se bezmalo u potpunosti okrenula ženskim izvođačima. I to ne samo vokalnim, već i instrumentalistkinjama, za koje znamo da dobijaju nažalost prilično malo mesta na svetskim festivalskim binama.

Sofija Labropulu i Tijana Stanković, Todo Mundo, Beograd, DIM, 2021 (foto: Sotiris Bekas)

Tijana je svoje gostovanje na koncertu započela improvizacijom za prepariranu violinu i glas. Mene nije iznenadila, naime, uživao sam u tom programu više puta, ali mi se čini da je jedan deo publike bio u potpunosti zatečen izvođačkom odsečnošću u odnosu na prvi deo koncerta. Jer, Tijana ume da zagrabi ne samo iz tradicionalnog balkanskog arsenala koji je šire poznat (poput makedonske „Uči me, majko, karaj meˮ, a koja se kasnije čula u zajedničkom izvođenju), već ona ide mnogo dublje, čak do ritualnih slojeva našeg muzičkog nasleđa.

Divno iskustvo u kojem se susreću koreni i savremena improvizativna muzika, bio je neka vrsta njenog odgovora na Sofijino otvaranje koncerta prepariranim kanunom.

Umetnice su napomenule da program koncerta u najširem smislu čine numere sa geografskog poteza kojim bi se slikovito zahvatile najudaljenije granice antičke Makedonije. Ipak, publika je najviše reagovala na pesme nama geografski bližeg zahvata, poput „Đorušice, crno okoˮ (Severna Makedonija/južna Srbija), „Što me vikaš, Šefijoˮ (Gora, Kosovo) i već pomenuta „Uči me, majko, karaj meˮ. Za moj gušt i po mojoj meri bio je kraj regularnog dela njihovog koncerta; uživao sam u svadbenoj pesmi „Afino Gia sti gitonia” iz grčke Makedonije, koju je Tijana vrlo lepo otpevala na grčkom jeziku. Krajičkom oka sam gledao prijatelja festivala Sotirisa Bekasa, etabliranog novinara, publicistu i dokumentaristu, kako zadovoljno klima glavom i pevuši ovu tradicionalnu numeru.

„Apo Xeno topo/Ruse kose curo imaš” je bila pesma koju su Sofija Labropulu i Tijana Stanković izvele na bis. I logično: to je melodija koja se odomaćila širom regiona, u Grčkoj, Srbiji, Turskoj… Ono što se očitavalo u zajedničkom izvođenju ne samo poslednje, već u svim izvedenim numerama, jeste sasvim izvesna bliskost kultura, istorijska isprepletenost, sjajno vokalno i instrumentalno sazvučje muzike koju delimo na širem podneblju Balkana. Bez razlike koji instrument sviramo ili koju vokalnu numeru interpretiramo.

ZAKUCAVANJE

Marija Macota i Antonino de Luka na festivalu Todo Mundo, Beograd, DIM, 2021 (foto: Marija Vitas)

Petnaestominutna pauza je dobro došla da saberemo utiske, ali i da napravimo otklon od onoga što se zbilo. A verujte mi, usledio je emotivni uragan zvani Marija Macota (Maria Mazzotta)! Kada pročitate više nego impresivnu biografiju ove umetnice, pa prođete kroz listu od 10 do 15 izdanja koja ima iza sebe, isto toliko zemalja u kojima je nastupila samo tokom 2021, te saradnju sa imenima poput Bobija Mekferina (Bobby McFerrin) ili Ibrahima Malufa (Maalouf) – svakako naslutite da je reč o vanrednoj muzičkoj senzaciji.

Ovogodišnji Todo Mundo je bio prva i prava prilika da čujemo Mariju Macotu u Srbiji. Na koncertu je nastupila sa, kako se pokazalo, odličnim harmonikašem Antoninom de Lukom (de Luca). Video sam ih još na prethodnom koncertu kako pomno prate program i često međusobno komentarišu delove izvedenih numera, ponekad cupkaju u stolicama kao da bi i sami zapevali. Delovalo je kao da bi i oni što pre na binu kluba DIM, a ta nestrpljivost mi se zaista dopala.

Pred izlazak Marije Macote na scenu, Todo Mundo, Beograd, DIM, 2021 (foto: Dejan Vujinović)

Neposredno pred nastup desio se i naš slučajni susret: Bojan je već najavljivao koncert, Marija i Antonino su stajali u dovratku susedne prostorije iz koje ja nisam mogao da izađem, niti sam hteo da se guram pred njih u trenutku kada su bili pozvani na scenu. A na binu je izašao samo harmonikaš. Marija je ostala u dovratku, čekajući da uvodni taktovi preplave klub, a ja sam prvih nekoliko minuta slušao zvuke „vazdušnog mehura” posmatrajući binu preko njenog ramena. Ona je stupila na scenu, a ja sam se ušunjao do svog mesta. Ona je pustila glas, a ja sam se zakucao istog trenutka. Čini mi se, svi smo.

Marija raspolaže izuzetno snažnim i upečatljivim vokalom. Opet, kroz kratka objašnjenja koja je davala pred izvođenje pojedinih numera, saznali smo mnogo i o vrlo emotivnoj zaleđini tekstova. Čak i da nismo, shvatili bismo to iz njene gestikulacije, potpune predanosti muzici i istinskom proživljavanju svakog trenutka koji provodi na bini.

Marija Macota i Antonino de Luka, Todo Mundo, Beograd, DIM, 2021 (foto: Sotiris Bekas)

Tu je bila pesma koja govori o nekome ko više nije među nama, uspavanka na tradicionalnom salentinskom dijalektu, pesma o gorkoj ljubavi, ali i jedna numera na tekst vrlo tužne pesme „Sabljarka” (Lu Pisci Spada) Domenika Modunja (Domenico Modugno), koju je posvetila svim ženama koje trpe nasilje. Malo je reći da je ceo njen program bio vrlo visokog emotivnog naboja, a što se nje same tiče, verovatno i strašnog emotivnog pražnjenja. Ipak, koncert je bio balansiran numerama koje su donosile i vedre teme, snažne ritmove. Na primer, jednom picikom (pizzica), specifičnom tarantelom iz Salenta, u kojoj je Marija zasvirala na tamburinu. Za moj ukus, možda jedini preglasan i zvučno nebalansiran trenutak celog koncerta.

U muzičkom putovanju južnom Italijom koji nam je priredila Marija Macota, stigli smo i do Sicilije, posredstvom numere „Rosa Canta e Cunta” autorke Roze Balistreri (Rosa Balistreri). Pesma govori o lažnom sjaju kojim su ljudi okićeni i praznini koja ih zapravo ispunjava.

Čitav spektar životnih tema koje sve nas okružuju ili ispunjavaju, prodefilovao je kroz jednočasovni nastup Marije Macote. Harmonika Antonina de Luke je igrala ravnopravnu ulogu u koncertnom izvođenju. Uživali smo u nekoliko odličnih solo deonica, jednoj čak posebno bogatoj improvizacijama, koju je publika nagradila isto toliko bogatim aplauzom. Divan koncert, hvala „Todo Mundo”!

Marija Macota, festival Todo Mundo, Beograd, DIM, 2021 (foto: Sotiris Bekas)

I na kraju, dok smo se naredna dva sata vozili do Subotice, naravno da nismo slušali ništa. Toliko je bila snažna ta muzička impresija zvana Todo Mundo – dan drugi. Kraj puta su promicala svetla udaljenih sela ili usamljenih salaša, a pred očima su i dalje treperili vizuelni doživljaji prostora u kojem smo boravili čitavo veče: i ogledalo iza bine u kojem smo se ogledali sa muzikom, i strujni kablovi koji su poput notnih linija krivudali na zidovima, raznoseći zvuk oko nas…

I svakako jedan posebno istaknuti vizuelni utisak koji nas iznova vraća na upravo završeni koncert… Jedan sasvim ljudski: njene ruke. I prsti koji se tokom većeg dela koncerta prepliću, grče i stežu haljinu svakim narednim stihom koji bi otpevala. Ruke, koje s vremena na vreme obrišu po koju suzu.