RUBRIKA: Knjigu pod mišku

Tradicionalni ples u Srbiji 2020: XII „Festival zlatnih ansambala Srbije” i „Svetski dan srpskog kola”

Savez kulturno-umetničkih društava Srbije/Srpsko kulturno-umetničko društvo „Železničar”/Folklorni ansambl „Vila”, 2020

Monografija o plesu u doba korone

Autor: Milorad D. Mirčić

Stilizovani detalj naslovne strane monografije „Tradicionalni ples u Srbiji 2020.ˮ

Uprkos pandemiji koronavirusa koja je obeležila 2020. godinu, uzrokujući nemogućnost funkcionisanja izvođačkih umetnosti, a time i izvođenje i prezentaciju tradicionalnog plesa, pojedine manifestacije su ipak održane, uz poštovanje svih propisanih mera zaštite protiv COVID-19. Takav je slučaj sa 12. izdanjem Festivala zlatnih ansambala Srbije i manifestacijom Svetski dan srpskog kola.

U cilju istoriografskog dokumentovanja ovih događaja, organizatori – Savez kulturno-umetničkih društava Srbije (SKUDS) i Folklorni ansambl „Vilaˮ Srpskog kulturno-umetničkog društva „Železničarˮ – objavili su monografsku publikaciju u potpunosti posvećenu pomenutim manifestacijama.

Knjiga, koju su finansijski podržali Grad Novi Sad i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, sastoji se iz nekoliko poglavlja, sistematski prezentujući sam tok manifestacija.

Izvođenje malog kola u okviru 12. „Festivala zlatnih ansambala Srbije”, 31.10.2020. godine (foto: Marta Janković)

Urednik publikacije, etnokoreolog dr Selena Rakočević, u predgovoru objašnjava sam proces osmišljavanja i dizajniranja obe manifestacije, koje već nekoliko godina organizuju SKUDS i FA „Vilaˮ.

Tražeći način da se one realizuju, uprkos pandemiji, odlučeno je da u 2020. godini u okviru 12. Festivala zlatnih ansambala Srbije, bude održano takmičenje u koreografskim minijaturama, zasnovanim na „datojˮ kinetičkoj formi srpskog kola, tačnije, formalnom tipu koji se u srpskoj etnokoreologiji naziva kolo u tri.

Digitalna izdanja Magazina „Etnoumlje” mogu se kupiti na sajtu „Novinarnica”

Takmičenje je, samo po sebi, imalo dva cilja: da dâ podršku održivosti srpskog kola kao nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije i da „stimuliše” kreativnost na polju koreografisanog folklora kroz, u Srbiji nedovoljno istraženu i promovisanu, formu koreografskih minijatura. Ocena kvaliteta izvođenja koreografskih minijatura bila je poverena Konstantinu Kostjukovu, direktoru Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, umetniku svetskog renomea.

Konstantin Kostjukov sa nagrađenim autorima, Takmičenje u koreografskim minijaturama, 12. Festival zlatnih ansambala Srbije, Novi Sad, 2020 (foto: Marta Janković)

Činjenica je da su velikani srpskog koreografisanog folklora Olga Skovran, Branko Marković i Dobrivoje Putnik sredinom 20. veka stvarali koreografske minijature. Ipak, ova forma izvođenja je u kasnijem periodu bila zapostavljena iz nedostatka vizije i „nezainteresovanosti” stvaralaca, koji su se više okrenuli ka osmišljavanju koreografija tradicionalnog plesa „velikog formata”.

Iz tih razloga, maestro Milorad Lonić je u uvodu monografije obrazložio i objasnio pojam kamerni ples i koreografska minijatura kroz njihove strukturalne, formalne, izvođačke, semantičke i komunikativne aspekte.

„Najopštija karakteristika kamernog plesa je broj plesača sa detaljnim, punim i snažnim individualnim izvođenjem svakog od njihˮ, napisao je maestro Lonić i dodao da je „koreografska minijatura najmanja plesno-scenska forma”.

„Ovo je sažet i jasan koreografski izraz, koji zahteva majstorsku veštinu u razvijanju forme”, izričit je maestro.

Ovom formom plesa umetnik može u kratkom vremenskom periodu da iskaže sve svoje umetničke sposobnosti, vizije, emocionalna stanja, projektujući ih preko plesača, koji svojim veštinama i graviranjem samih plesnih obrazaca njegovu ideju, vibracije prenose gledaocima.

U monografiji je posebno poglavlje posvećeno libretima, odnosno pisanim narativima za koreografske minijature tradicionalnog plesa, koja su objavljena kao vredna etnografska građa u cilju obezbeđivanja materijala za dalje diskusije izvođača, istraživača plesa i etnokoreologa.

Svaki narativ je propraćen i dopunjen fotografijama učesnika takmičenja u koreografskim minijaturama, koje je načinila Marta Janković, student Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu. Kroz libreta, koreografi su se literarno predstavili, ispoljavajući svoju kreativnost kroz pisanu reč.

U ovom predstavljanju koreografskih minijatura libreta su imala veoma važnu ulogu prilikom ocenjivanja, što bi značilo da stvaraoci ubuduće treba da posvete pažnju i ovom segmentu, kako bi selektor imao sveobuhvatu sliku o osnovnoj ideji stvaraoca.

Nadmetanje „Zaigrajte noge moje, pa da vidim bolji ko jeˮ u okviru manifestacije „Svetski dan srpskog kolaˮ, 2020 (foto: Marta Janković)

U poglavlju „Nadigravanje u Srpskom kolu 2020.”, nakon pregleda nadigravanja održanih prethodne dve godine (2018. i 2019), predstavljene su karakteristike takmičenja održanog 2020. godine. Manifestacija nadigravanja u Srpskom kolu 2020. je, za razliku od prethodnih, bila propraćena melodijom Žikinog kola, uz koju su takmičari bili motivisani da, koristeći svoje umeće i plesno-izvođačku kreativnost, iskažu osećanje i majstorstvo.

O nadmetanju „Zaigrajte noge moje, pa da vidim bolji ko jeˮ u okviru manifestacije „Svetski dan srpskog kolaˮ održane 31. oktobra 2020.

Članovi žirija koji je procenjivao kvalitet izvođenja Srpskog kola, su bili Drago Kecman, nekadašnji direktor Akademskog kulturnog-umetičkog društva „Španac” (predsednik), Đorđe Lakušić, umetnički direktor Kulturno-umetničog društva „Kopaonik” iz Leposavića i Igor Popov, umetnički direktor Akademskog društva za negovanje muzike „Gusle” iz Kikinde. Oni su najuspešnijim izvođačima dodelili nagrade Zlatno, Srebrno i Bronzano kolce.

Za razliku od prethodnih nadigravanja, u ovom se jasno videlo da je žiri u potpunosti ispoštovao sve propozicije sâmog takmičenja i time potvrdio svoju reputaciju i opravdao izbor u ovo važno evaluativno telo.

Nadmetanje „Zaigrajte noge moje, pa da vidim bolji ko je” u okviru manifestacije „Svetski dan srpskog kola”, 2020 (foto: Marta Janković)

Poglavlje „Laureati i dobitnici zlatnih, srebrnih i bronzanih kolca” sadrži imena svih učesnika, uključujući i prijatelje i članove društava koji su učestvovali u organizovanju manifestacije Svetski dan srpskog kola, a ono pod nazivom „Odjeci u medijima” sadrži isečke i kopije iz različitih novina i časopisa, kao i fotografije koje ilustruju promovisanje obe manifestacije na Jutarnjem programu Radio-televizije Srbije.

Značaj navedena dva poglavlja je u etnografiji, dokumentovanju pojedinosti u vezi sa održavanjem manifestacija i njihovom kontekstualizovanju kroz prisustvo u medijima.

U pogovoru „Velike minijature” dr Slavoljub Uzunović ističe da je veliki doprinos i značaj obe manifestacije u srpskom kontekstu izvođenja tradicionalnog plesa, u okviru kojih je većina koreografskih ostvarenja, prema njegovom mišljenju, nadahnutih idejama ljubavi i slobode, stvarana od strane mladih ljudi.

Zahvaljujemo se entuzijastima, stvaraocima, neiscrpnim izvorima znanja o srpskoj tradiciji, istoriji, kulturi, koji svojim primerima podstiču mlade naraštaje da i oni nastave da produbljuju i stvaraju nova dela, čuvajući svo blago stvaralaštva našeg naroda.

Monografija Tradicionalni ples u Srbiji 2020. u prilogu sadrži DVD sa snimcima svih koreografskih minijatura izvedenih na 12. Festivalu zlatnih ansambala Srbije, kao i nadigravanja u Srpskom kolu.

Knjiga predstavlja osnovu, potku za buduće kreativno ispoljavanje, stvaranje u oblasti koreografisanog folklora. U širem kontekstu teatarsko-plesnih umetnosti, nadam se da će ona nadahnuti i podstaći i stvaraoce iz drugih žanrova da inspiraciju traže u nepreglednoj riznici tradicionalnog plesnog nasleđa Srbije.

Kao učesnik, stvaralac jedne od brojnih minijatura i izvođač, želim da iskažem svoj respekt prema ideji za organizovanje obe manifestacije, jer je mladima time omogućeno da svoju kreativnost iskažu na sebi svojstven način, a ujedno smo u prilici da učimo od velikih imena stvaralaca i čuvara naše tradicionalne kulture.

Monografijom Tradicionalni ples u Srbiji 2020. je zabeleženo bogatstvo srpskog nematerijalnog kulturnog nasleđa. Njena vrednost je u tome što u njoj čitaoci mogu uživati, slušati i gledati mnogo zanimljivih različitih pogleda na tradicionalni ples.

Ova monografija prikazuje ples kao uzbuđenje, kao izraz emocija ispoljenih koliko i kroz reči u pesmi i zvuk u muzici. Ples je protkan ljubavlju i slobodom izražavanja.

. . .