Gusle: epska tradicija Srbije

Objavljena je četvrta publikacija u ediciji servisnih vodiča World Music asocijacije Srbije koji su prevashodno namenjeni inostranoj kulturnoj javnosti. Ovoga puta tema su GUSLE, a naš novi vodič nosi naziv Gusle: epska tradicija Srbije.

Izvor: WMAS

Gusle: The Epic Tradition of Serbia, naslovna strana

Tokom poslednjih osam meseci opšteg nespokojstva, kada su umetnost i kultura skrajnute iz javnog života kao nikada pre, svako koncertno dešavanje, promocija novog albuma i slične kreacije poprimaju poseban značaj i pružaju ohrabrenje poput svetla na kraju tunela.

Upravo objavljena publikacija Gusle: epska tradicija Srbije / Gusle: The Epic Tradition of Serbia u izdanju World Music asocijacije Srbije, realizovana je tokom prethodnih meseci pod tim otežavajućim okolnostima. I pored toga, ekipa zadužena da se ovo izdanje uspešno okonča, bila je više nego raspoložena za rad.

Sa podrškom Društva guslara Stara Hercegovina, koje je među najuspešnijima u Srbiji, a koje predvodi Slobodan Drašković, studijski su snimljeni istaknuti i nagrađivani guslari Veljko Đuranović, Đorđe Tanović, Aleksandar Taušan i Srđan Avdalović.

Aleksandar Taušan, jedan od najboljih guslara u Srbiji (foto: Branko Isaković)

Naš ugledni etnomuzikolog dr Danka Lajić-Mihajlović napisala je uvodni tekst u kojem, između ostalog, ističe da „izvođenje epskih pesama uz gusle, kao drevna umetnička praksa, ima izuzetan značaj za prenošenje kolektivnog pamćenja i sećanja na istorijske događaje i opštih životnih iskustava generacijama naslednika”.

Marija Vitas, urednica ovog izdanja, autorka je centralnog teksta koji, novinarski neposredno, kao neprocenjivi trag u vremenu, prenosi atmosferu koja je krasila snimanje albuma i, kroz razgovar i druženje sa guslarima, otkriva njihov odnos prema guslanju i tradiciji, kao i lepotu zajedništva unutar ovog guslarskog sveta koje podrazumeva „poštovanje drugog, ali i uživanje u šalama na račun onoga ko jeste blizak i drag. To je vrsta zajedništva kakva je danas retka u urbanom stilu života”, ističe Marija u svom opširnom osvrtu koji je naslovila Taj divan, šarolik, raskošan svet.

Zahvaljujući Etnografskom muzeju u Beogradu, izdanje je obogaćeno fotografijama iz prošlosti koje oslikavaju koliko su gusle predstavljale bitan segment našeg nacionalnog identiteta i koliko je njihova uloga bila važna, ne samo tokom narodnih svetkovina, već i u svakodnevici.

Dimitrije Popović i Ilija, Barzilovica, 1933. Etnografski muzej u Beogradu, sig 13816

Gusle: epska tradicija Srbije je četvrta publikacija World Music asocijacije Srbije u ediciji servisnih vodiča koji su prevashodno namenjeni inostranoj kulturnoj javnosti, pa tako, osim tematskog sadržaja o guslanju i guslarima, pohranjeni su i podaci o našim manifestacijama izvornog stvaralaštva, world music festivalima, izdavačima, promoterima i dr.

Album uz ovo izdanje sadrži 12 pesama, od onih koje je zabeležio Vuk Stefanović Karadžić, do novijih, autora Radovana Bećirovića Trebješkog. Treba napomenuti da su numere prošarane kratkim izjavama guslara, što uspešno gradi atmosferu žive tradicije kroz obraćanje publici njenih čuvara i prenosioca.

gusle: epska tradicija Srbije

Odlična grafička rešenja i ovoga puta ostvario je Aleksandar Ružičić iz Novog Sada.

Publikacija će uskoro biti dostupna na ovom portalu, u sekciji Vodiči, dok će štampano izdanje biti dostupno u nekom od narednih brojeva magazina Etnoumlje. Predstavljanje u inostranstvu, umesto ove, biće upriličeno oktobra naredne godine, na WOMEX-u u Portu.

Realizaciju projekta podržalo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Platforma Vlade Republike Srbije Srbija Stvara.