Rubrika: Bez paradajza, molim!

Španija „iz šešira”

Treće veče festivala „Todo Mundo”, održano 1. oktobra 2019, bilo je rezervisano za tradicionalnu špansku muziku i sastav Vigüela iz pokrajine Toledo. U intimnom okruženju Studija 6 Radio Beograda, četvoro umetnika (Juan Antonio Torres, Luis García Valera, Mari Nieto i Carmen Torres) prenelo je duh stare Španije iz same srži Iberijskog poluostrva – muziku Kastilje la Manče, domovine Don Kihota, kako vole da istaknu.

Autor: Ivana Ljubinković

viguela iz španije

Španski sastav Vigüela (promotivna fotografija)

Vigüela (čita se: Bihuela) neguje muzičke stilove poput hote, fandanga i segedilje, za koje su muzičari, kako sami kažu, pripremljeni od malena, jer je to deo njihove tradicije i kulture. Vigüela, inače, znači lauta, a u grupi je svira Luis Garsija Valera, jedini član sastava koji nije iz Toleda, već iz planinskog predela bliže Madridu.

Pročitajte prikaz druge večeri na festivalu „Todo Mundo”

Od standardnih instrumenata tu su gitara i kastanjete (i sami dovoljni za doživljaj Španije), ali to nikako nije sve. Razni „domaćinski” predmeti boje pesme složenim ritmovima (u najvećoj meri ih koristi Karmen Tores). Nastup je i počeo „seckanjem vazduha” makazama i melodijom koja se nekada pevala prilikom smirivanja ovaca. Tu su, takođe, i rebraste staklene flaše preko kojih se prevlači štapić (svojevrsne udaraljke), zatim avani, zvona, dlanovi ili bubnjevi od prevrnute kože. Posebnu pažnju izazvao je probušeni bubanj koji se „gudi” (poput naše ćupe ili begeša). Tako je vođa sastava Huan Antonio Tores, provlačeći štap kroz otvor na sredini, neočekivanim zvukom nalik na tubu, naglo privukao poglede publike, navodeći je da dobro otvori oči i uši.

Muzičari su, poput mađioničara, vadili sve te instrumente „iz šešira”, a mi smo, kao deca, oduševljeno posmatrali šta se sve na sceni dešava.

viguela treće veče festivala todo mundo

Španski sastav Vigüela na festivalu „Todo Mundo”, Studio 6 Radio Beograda, 2019 (foto: Trčanje za kulturom)

Iako se, kako kažu, uz fandango (fig. velika frka) publika najčešće podiže na noge, ipak su, u skladu sa ambijentom gde se odvijao koncert, svi ostali mirni, tek diskretno lupkajući ritam. A članovi Bihuele su, pak, veselo cupkali u svojim stolicama i emitovali doživljaj ulične „ronde”, tokom koje bi se sviralo i pevalo bez mikrofona i „lice u lice”.

Pročitajte prikaz prve večeri na festivalu „Todo Mundo”

Sećanje na pretke koji su im prenosili tradiciju – kako za „Etnoumlje” kaže Huan Antonio – kao i evociranje uspomena muzikom, za publiku u Španiji ima poseban značaj. Ali, Vigüela je toliko autentična i iskrena u svom nastupu da se emocija pesama razume bez obzira na jezičku barijeru i kulturološku razliku. A svakako da ima i onih reči koje su jasne i bliske, čak i ako ne govorimo španski (quanto te quiero, suegra, vino tinto…), dok se humor, karakterističan za razigrane hote, naslućuje i mimikom izvođača.

Za pozdrav sa beogradskom publikom, koja je upornim aplauzom pokušavala da dobije bar jedan bis, izabrali su efektni fandango sa Mari Nieto i Huanom Antonijom kao solistima. Uz odjeke kastanjeta, gitara i melizmatičnih melodija, otpevanih punim glasom, razilazili smo se ulicama Beograda koračajući, donkihotovski, zanosnim predelima Španije.