Rubrika: Uši pišu

Rodopi ensemble : Thraki/Trace – The Paths of Dionysus

ARC Music, 2019

Muzika jakog i razgranatog korenja

Autor: Dragomir Milenković

Naslovna strana albuma „Thraki/Trace – The Paths of Dionysusˮ

Pre nego što se nešto kaže o muzici sa albuma Thraki, treba podsetiti na to da Grci kao nacionalna manjina žive na bugarskom primorju, sve do Krima, pa i dalje. Ovo stanovništvo naseljava i planinski, rodopski kraj, koji malim delom ulazi u severnu Grčku, pa otuda, verovatno, i sam naziv ovog sastava.

Pomenuti podaci su potrebni da bismo razumeli isprepletane melose u sadržaju albuma, jer se radi o muzici tromeđe, pri čemu zapažamo tri uticaja: Trakija, koja se dobrim delom nalazi u Bugarskoj, vlaško-rumunski melos, i Grčka, uz napomenu da je i Trakija nekada bila deo Grčke. Inače, u Grčkoj se muzika Trakije redovno izvodi na svetkovinama, svadbama i u tavernama kao sastavni deo grčke tradicionalne baštine.

Ansambl Rodopi. Foto: Promo

Ansambl Rodopi koristi razne instrumente: kanun, lauta, violina, klarinet, def, darabuka, dumbelek, daire, bendir, uz pevačko izvođenje Drososa Kucokostasa (Koutsokostas).

Sa velikim zadovoljstvom preslušavam cd, posebno pesmu „Margoudiˮ. Prvi put sam je čuo na ostrvu Santorini 2004. godine, u izvođenju atinskog sastava, u kom su svirala dvojica grčkih perkusionista, koji su povremeno učestvovali sa mnom u klupskim nastupima. Margudi je neposlušna devojka, koju uz ogradu kućnog dvorišta mami udvarač, dok zabrinuta majka pokušava da je odvrati, upozoravajući je da je udvarač laže. Na kraju pesme Margudi saopštava da će jednog dana ipak uspeti da se otrgne majčinoj kontroli i uđe u zreli ljubavni život.

„Margoudiˮ je, po mom osećaju, glavni hit na ovom albumu, kao tipična pesma Trakije u brzoj ritmičnoj „sedmiciˮ (7/8), koja se vekovima neguje u Bugarskoj, prelazeći u azijsku Tursku, do Kušadasija.

Predivna pesma „Menexédes kai zoubouliaˮ teče u ritmu „orijentalnog valceraˮ (3/4) i tradicionalni je hit u Grčkoj. Pesma „Tsakitzisˮ počinje deonicom na žičanom instrumentu kanunu, izvodi se u ritmu 9/8 i zvuči kao standardna grčka melodija. Druge pesme na ovom albumu – „Apo tin Prousa kinisaˮ, „Kita me glikia mou agapiˮ, „Roman havasiˮ – imaju karakteristiku, koja u ušima „zapadnjakaˮ, ali i nas Srba, ostavlja utisak o turskom uticaju. Mislim da tu, u stvari, uticaj može biti obrnut, budući da Turci koji su došli iz azijskih stepa nemaju takav folklor. Pre bi se moglo pretpostaviti da je ovakva kultura starogrčkog porekla, uz mogućnost uticaja Irana i Sirije.

Ne zaboravimo da je, pre dolaska Turaka, na tom prosturu postojala vizantijska imperija, čiji je uticaj očigledan u a kapela izvođenju pevača Kucakostasa i melodiji „Mia Paraskeviˮ, koja zvuči obredno, poput pojanja monaha u Hilandaru. Melodika ovakvih sakralnih pesama sa mikro intervalima se može čuti i u liturgijama Jevreja na Bliskom Istoku, što je potpuno logično, jer sa Hriščanstvom među Grke nije došla samo jevrejska duhovnost, već i obredna muzička umetnost.

Rodopi ensemble. Foto: Promo

Tradicionalne igre na albumu su „Synkathistosˮ u 9/8 ritmu, zatim „Baidouskaˮ u 7/8 ritmu, „Tora pou stisan ton choroˮ, ponovo u 9/8 ritmu, i „Balos and Soustaˮ u ritmu koji mi u Srbiji zovemo orijental rumba. U poslednjem instrumentalu „Balos and Soustaˮ se čuje umanjeni septakord, kod nas poznat kao dim; karakterističan je npr. za rumunska hora. Očigledno je da se radi o uticaju rumunsko-vlaške muzike, jer Vlaha ima u Bugarskoj, Turskoj, pa i Grčkoj. Ne mogu prećutati da sam uz ove tradicionalne igre odrastao, jer se one izvode i u niškom regionu, posebno u Vranju, sa drugačijim nazivima (čočeci), ali i sa malim razlikama.

Ono što je tipično za muziku Trakije jesu neparni ritmovi (7/8, 9/8, 11/8), koji su se, uz tipičnu melodijsku melizmatiku, koja je takođe često mešavina grčkih skala i makama, zadržali do danas u južnoj Srbiji, tako da bi Ansambl Rodopi bez problema mogao da zabavlja i našu publiku. Plesni pokreti su takođe isti.

U ovim igrama, klarinetista Ansambla Rodopi Nikos Angusis (Angousis) posebno dolazi do izražaja ekstatičnim improvizacijama, koje po pravilu počinju nakon dugo zadržane kvarte. To ima ulogu da publiku uvede u trans, te da se potom podigne energija do vrhunca, a tek nakon toga krene sa razigravanjem, korišćenjem prepoznatljivih motiva.

Ukupno 11 numera na albumu Thraki pokazuje šarenu muzičku baštinu Grka, koji žive u oblasti Rodopa, ali i uticaje muzike Trakije na Bugarsku, Severnu Makedoniju, zaključno sa južnom Srbijom. Granice država se menjaju, kao i nazivi naroda, ali muzika pokazuje korene. Grci, inače, rado i sa ponosom koriste tu rečenicu: „Mi smo koren.ˮ

. . .