Rubrika: Uši pišu

Rođenice : Svadbenice

Samizdat, 2019

Tradicija, identitet, ritual – dekonstrukcija simbola

Autor: Miloš Rašić

Rođenice su a cappella pevačka grupa, koju čine tri izvođačice tradicionalne muzike – Mirjana Raić Tepić, Tamara Štricki Seg i Tijana Stanković. Sve tri su etnomuzikološkinje po vokaciji, a pevačku grupu su oformile još tokom osnovnih studija na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na Katedri za etnomuzikologiju. Ova pevačka grupa ima jedan studijski album, a nebrojeno puta su nastupale na festivalima, kako u zemlji, tako i u inostranstvu.

Naslovnica albuma „Svadbeniceˮ

Sam naslov izdanja konotira o kakvim pesmama je reč. Rođenice su priredile album sačinjen od tradicionalnih pesama koje su se, u tradicionalnoj kulturi, izvodile u određenim trenucima svadbenog rituala. Već sam koncept albuma, mora se priznati, odudara od klasičnih izdanja ovog muzičkog žanra. Do sada, drugi izvođači uglavnom nisu pokazali da imaju jasnu ideju o tome kakvu bi poruku njihov album trebalo da prenese, te albume čine nasumični odabiri pesama iz inventara tradicionalne kulture, a najčešće one pesme koje se estetski sviđaju samim izvođačima; s druge strane, izvođači često formiraju repertoar albuma po regionalnom principu, pa tako možemo susresti konglomerate albuma tradicionalnih pesama iz Užica, Šumadije i Pomoravlja, severoistočne Srbije itd. Svadbenice se ne uklapaju u te standardizovane oblike i to ih izdvaja.

Album Svadbenice se formalno sastoji od trinaest pesama iz žanra tradicionalne muzike. Ako posmatramo iz perspektive geografske pripadnosti, pesme nisu povezane u celinu. Međutim, ono što ih čini celinom jeste upravo prilika u kojoj su se pevale – svadba. Pesme koje mogu da se čuju na albumu Svadbenice su: „Gorom jezde kićeni svatoviˮ (Banija), „Ajde, devojko, u našu zemljuˮ (Rumunija), „Veseli se, đuveginska majko” (Bosna i Hercegovina), „Svi svatovi veselo pjevajuˮ (Slavonija), „Lele, Milkeˮ (Kosovo i Metohija), „Ušte neje nusa ugotvenaˮ (Kosovo i Metohija), „Kreći, kume, kićane svatoveˮ (Bosna i Hercegovina), „Spremajte se, kićeni svatoviˮ (Srbija), „Mili kume, budi nam veseoˮ (Vojvodina), „Gorom jezde, kićeni svatoviˮ (Srbija), „Čujem, diko, da te tvoji ženeˮ (Slavonija), „Gledanice, slezi le vo dvoreˮ (Kosovo i Metohija) i „Ljubičice, sitno sjemeˮ (Banija).

Estetski gledano, ovo nisu pesme koje bi se običnom slušaocu, naviknutom na „savremeni zapadni zvukˮ, svidele. Naime, reč je o pesmama koje, kako bi se to definisalo etnomuzikološkim terminima, pripadaju starijoj i novijoj tradiciji – oba principa pevanja su radikalno drugačija od savremenog poimanja „lepogˮ i „prijatnogˮ zvuka.

Ipak, nesumnjivo je, s druge strane, da ove pesme nikoga ne ostavljaju ravnodušnim – čak i one slušaoce kojima se muzika ne svidi, uzdrmaće ih snaga pevanja, usklađenost glasova i profesionalnost izvedbe.

Već nakon jednog slušanja, slušalac može da zaključi da iza, naizgled, simpatičnog imena grupe Rođenice, zapravo stoje dublje konotacije: kako su u tradicionalnoj kulturi 19. i s početka 20. veka višeglasne pesme najbolje izvodili pripadnici iste porodice, koji su uvek bili upućeni jedni na druge i imali slične boje glasova, sličan je princip i kod Rođenica – devojke iza kojih se nalazi višegodišnje zajedničko iskustvo u pevanju.

Gledano iz antropološke perspektive, što je moja pozicija – jer ja sam, pre svega, antropolog – estetska ocena muzike nije toliko bitna. Ono što se čini važnijim jeste simbolika i poruka koja je kodirana u tom izrazu, koji izvođačice žele da pošalju publici.

Rođenice. Foto: Zdenko Štricki

Sanja Zlatanović u svojoj knjizi Svadba – priča o identitetu. Vranje i okolina (2003), svadbu vidi kao ritual koji je sastavni deo identiteta određene zajednice kojim njeni pripadnici, neprestanim perpetuiranjem, aktualizuju suštinske karakteristike identiteta. Identitet se, potom, povezuje s tradicijom koja konotira nešto što je staro i vredno, nešto iz prošlosti. Dakle, vodeći se tumačenjem ove autorke, u svadbi možemo da vidimo tri ključna koncepta za svaku zajednicu – ritual, tradiciju i identitet. S tim u vezi, vrlo često se sva tri koncepta smatraju toliko važnim da se ne menjaju i čak se preporučuje da ostanu okamenjeni i nepromenljivi.

Ipak, Rođenice kroz Svadbenice rade potpuno drugu stvar, one dekonstruišu očekivani odnos prema ovim vrednostima. Svadbenice zapravo pesme oslobađaju strogih, ritualnih normi – one se ne izvode samo u okviru rituala, već daju slobodu slušaocu da ih danas, u savremenici, na modernim nosačima zvuka, sluša u svakoj prilici koja mu prija – makar to bila i ona ne-ritualna.

Svadbenice isto tako ne iskazuju jasno određene identitete – ne prikazuju zamišljene identitete samo jedne etničke, nacionalne ili bilo koje druge grupe. Naprotiv, ovde nije bitno kome su pesme pripadale, ovde je bitno da kroz izvedbu Rođenica one sada pripadaju svima, svim onim pojedincima koji žele da ih slušaju i, stoga se, identifikuju s njima.

Jer, slušati muziku znači ujedno i identifikovati se s njom – ljudi konstruišu muziku, upisuju u nju značenja, a kasnije ista ta muzika, kada je ljudi upotrebljavaju, upisuje u njih značenja i – klasifikuje ih. Svadbenice, isto tako, nisu tradicija iz prošlosti koja je okamenjena i koja se ne menja. One su tradicija savremenog doba. Svadbenice pokazuju da je i tradicija promenljiva, a ne konstanta – jer da je konstanta, svadbene pesme ne bismo čuli ni u jednoj drugoj prilici osim na svadbi, baš u određenom trenutku i baš u određenom geografskom području. Tradicija savremenog nam omogućava upravo suprotno – da ih slušamo kada god poželimo i ma gde se nalazili.

Žene, tradicija, identitet, ritual. Iako u tradicionalnoj kulturi ovi simboli imaju svoja drugačija mesta, Rođenice pokazuju da je sada moguće da svako bira svoju ulogu, svoje mesto, svoje vreme i svoje identitete baš onda kada mu odgovara i kako mu odgovara. Stoga, ova jasno kodirana, duboka poruka, s jedne strane, zatim, vrhunska muzička izvedba, s druge strane, izdvajaju album Svadbenice iz grupe još-samo-jednog-u-nizu-albuma tradicionalne muzike koji ćemo, zarad veće popularnosti, prozvati „world musicˮ-om. Naprotiv, ovo je estetski i simbolički kompletan i snažan iskaz tri žene.