Rubrika: Bez paradajza, molim!

Tamburaška strela

Osvrt na koncert tamburaškog sastava Velos; Novi Sad/Studio M, 19. mart 2019. godine.

Autor: Julijana Baštić

Koncert Ansambla Velos u novosadskoj Sinagogi, 29. septembra 2018. Izvor: Tamburaška asocijacija

Javno emitovanje emisije „Pesmo, srce mi ogrej”, svakog utorka od 20 časova pruža muzičarima priliku da nastupaju u prelepoj sali Studija M, a novosadskoj publici idealan povod za izlazak i uživanje u koncertima različitih instrumentalnih sastava i vokalnih solista. Tako je bilo i ovoga puta, kada je na scenu, pred punim auditorijumom, izašlo sedam odvažnih tamburaša, sa namerom da nas „oduvaju” svojim zvukom.

Umesto reči dobrodošlice, Ansambl Velos predstavio se jednom od najpopularnijih instrumentalnih kompozicija, napisanih za tamburaške orkestre – „Jeftanovićevo kolo”. Međutim, očekivanja da će se koncert nastaviti u duhu tradicionalne tamburaške muzike bivaju u startu narušena kada je voditelj Jovan M. Jovanović najavio deo sa kompozicijama iz domena klasične muzike koje je za ovaj sastav aranžirao, ili, preciznije, orkestrirao Zoran Janković, osnivač i vođa orkestra. U kompoziciji „Valcer cveća” Petra Iljiča Čajkovskog, na momente je zvučalo kao da je na sceni veliki tamburaški orkestar, u kom svi imaju preciznu i istančanu artikulaciju, sa bogatom agogikom i dinamikom. Naredna kompozicija donela je potpuno novu energiju, a to je varijacija na temu ruske romske pesme „Mar đanʼđa”, u kojoj je Zoran Janković na vrlo visokom izvođačkom nivou pokazao ne samo svoju muzikalnost i vitruozitet na primu, nego i savršen spoj ruske i tradicionalne vojvođanske škole tambure.

Ansambl Velos. Foto: Milica Milićević

U drugom delu koncerta izveli su dva spleta tradicionalne muzike. Počeli su sa nezaobilaznim kompozicijama „Kad zaigra srce u primaša” i „Gajdaško kolo”, koje nas neizbežno asociraju na interpretacije čuvenog Janike Balaža i njegovog orkestra. Potom su izveli kompoziciju Marka Nešića „Neven kolo”, gde su se na suptilan način poigrali sa harmonijom u maniru interpretacije romskih tamburaških orkestara iz okoline Novog Sada, a sličan pristup imali su i u obradi pesme „Uzmi kosu”, da bi se na kraju spleta ponovo vratili stvaralaštvu Marka Nešića pesmom „Prolaze noći, mučim se ja”. Za razliku od prvog instrumentalnog spleta, gde su pokazali poznavanje tradicionalnog repertoara i u kom su došli do izražaja skoro svi članovi orkestra u solo interpretacijama, drugi splet je obuhvatio dve pesme: „Dobro jutro, moj bekrijo” i „S one strane Dunava”, koje su izveli vokalno-instrumentalno, a glavni vokal je Miloš Avramović.

Ansambl Velos je potom izveo dve romske pesme – „Haljine šarene”, poznata po interpretaciji Vide Pavlović, i „Đele Roma po foro”, koje je na sebi svojstven način interpretirala Ivana Mulić, u duhu tradicionalne muzike Roma iz Vojvodine. Pesma „Lulo moja, srebrom okovana”, koju je Predrag Živković Tozovac snimio u periodu kada je radio u restoranu na Petrovaradinskoj tvrđavi sa Orkestrom Janike Balaža, tamburaški orkestar Velos je izveo u instrumentalnoj interpretaciji. Poštujući strofičnu formu pesme, oni su na vrlo maštovit način izmenili aranžman u pesmi, ubacivši solo delove, koje su izvеli Miloš Jovanović (bas prim 3, poznatiji kao improvizator u orkestru), Zoran Janković (prim) i Miloš Reljin (bas prim 2) i Miloš Avramović (bas prim 1). U tim solističkim improvizacijama vešto su se „igrali” harmonijom – koristeći razlaganje tvrdo umanjenog septakorda sa kombinacijom celostepene lestvice na mestu dominantne funkcije, kao i zvučnim bojama – pomeranjem desne ruke blizu kobilice ili pragova na pojedinim mestima.

Ove harmonske i zvučne boje imaju jak efekat i nisu karakteristične za tradicionalnu tamburašku muziku u Vojvodini, ali ih možemo čuti u interpretacijama boljih romskih muzičara i tamburaša.

Usledile su romansa „Lažni snovi, večna tuga” i pesma „Idem kući, a već zora” (kompozicija Marka Nešića), uz vokalnog solistu Milana Prunića Dumu, poznatog interpretatora starogradskih i novih vojvođanskih pesama.

Pored interpretacija tradicionalne, kao i klasične muzike, Ansambl Velos se bavi i autorskim radom. Za sada imaju dve pesme – prvu je Miloš Avramović napisao u celosti, dok je za drugu pesmu „Na tebe neću biti ljut” napisao samo tekst, a muziku Zoran Janković. Na koncertu su je premijerno izveli, tako da, na osnovu prvog slušanja, mogu reći da pesma po svim parametrima asocira na trenutno popularan repertoar iz kafana.

Ansambl Velos. Foto: Milica Milićević

Pred sam kraj koncerta, voditelj nam je predstavio muzičare – Zoran Janković (prim), Robert Pap (čelo), Nikola Birač (kontra), Igor Ćosić (begeš), Miloš Jovanović (bas prim 3 i improvizator), Miloš Reljin (bas prim 2) i Miloš Avramović (bas prim 1 i vokal) – a oni su se oprostili od publike instrumentalnim izvođenjem odlomka iz Ciganske svite i mađarskom romskom pesmom „Fáj a szívem”.

Koncert tamburaškog orkestra Velos, koji je koncipiran u nekoliko žanrovski određenih celina, predstavlja ličnu kartu sedmorice mladih muzičara koji, iako su potekli iz različitih vojvođanskih „škola” tambure, u ovom sastavu zvuče jedinstveno.

Pored toga, odabirom repertoara, virtuoznošću, zvukom orkestra, kao i scenskim manirima, primećuje se da pred sobom imaju jasan cilj kome streme, a to je da njihov orkestar bude visoko pozicioniran na tamburaškoj sceni u Srbiji. Slučajno ili namerno, ime orkestra im ide u prilog, ako se oslonimo na podatke sa interneta da reč „velos” na starogrčkom znači strela.