Rubrika: Uši pišu

Zrinka Posavec : Gradovi i sela

Mast produkcija, 2018

Rasterećeno, pevljivo, meko re-kreiranje tradicije

Autor: Tamara Štricki Seg

Naslovna strana albuma ”Gradovi i sela”

Ukoliko pronađete 51 minut da preslušate novi album Zrinke Posavec, pripremite se za malu balkansku avanturu, kroz koju će vas provesti Zrinka i pet vrsnih instrumentalista. Za razliku od prvog albuma Pantomima, umetnica se ovoga puta opredelila za mnogo slobodniju formu izražavanja, kako u repertoaru, intonaciji, harmoniji, tako i u ritmizaciji.

Uočava se potpuno rasterećeno izvođenje vokalnih deonica, te tokom slušanja albuma možete steći utisak da se nalazite na koncertu.

Uz kristalnu boju Zrinkinog glasa stoje instrumentalisti, koji umeju ideju da pretoče u muziku, te da svojim izvođenjem iz pesme u pesmu iznova oduševe.

Gradovi i sela donose tradicionalne melodije Balkana, komponovane pesme u narodnom duhu, ali i dve potpuno nove Zrinkine autorske pesme, u kojima ona potpisuje i aranžmane. Kada je reč o tradicionalnim melodijama iz sela, na albumu nalazimo po jednu pesmu iz Makedonije i Bosne i Hercegovine. Svakako, veći deo jesu pesme iz Međimurja, Dalmacije, Baranje, Podravine i Zrinkine rodne Slavonije.

Foto: Promo

Mirna melodija „Zumbul, Jeloˮ, uz aranžman sa repetitivnom klavirom, gitarom i udaraljkama, uvodi u album. Ova, kao i pesma „Sve se moreˮ, daje Zrinki inspiraciju za improvizaciju, uglavnom zasnovanu na igri preraspodele i skraćivanja pevanog teksta. Ono što ostavlja poseban utisak u „Sve se moreˮ jeste pratnja vokalu, koju je ritmički začinio Borna Šercar.

Gitara u rukama Maria Igreca dobila je vodeću ulogu u pesmi „Protuletje se otpiraˮ iz Međimurja, u kojoj se veoma lepo čuje specifičan dijalekat, zahvaljujući jasnoj dikciji i ispevavanju teksta.

„Oj, šumice zelenaˮ i „O, gdje si, dušoˮ imaju zajedničke osobine, osim činjenice da obe potiču iz Slavonije. U obema se može zapaziti pevljiv, mek, lagani pristup umetnika u aranžmanima. U nekim momentima pesma „O, gdje si, dušoˮ ostavlja utisak da smo je „već negde čuli”, npr. na nekom od onih, starih festivala zabavne muzike, te verovatno zbog toga i ostaje lako u pamćenju. Vrcavost u „Ljubio sam osamnaest curicaˮ, asocira na bosansku pesmu u izvrsnoj interpretaciji sarajevske grupe Divanhana – „Ko se ono brijegom šećeˮ, no ipak kao svojevrsni oblik brojenice donosi poseban pristup.

„Senjicu senjalaˮ, pesma iz Podravine, koja je u zvučnom smislu spoj sjajne deonice vibrafona Šimuna Matišića i glasa može vrlo da iznenadi, zvučeći kao prava uspavanka.

Sevdalinka-sponu ovog albuma sa prethodnim izdanjem Pantomima, na kom se našlo nekoliko primera ovog žanra, gradi pesma „Sjajna zvijezdoˮ, izvedena bez instrumentalne pratnje. Pesme komponovane u narodnom duhu, koje bi sigurno po svom nastanku pripale prvom delu naslova albuma – Gradovi – su „Jesen stiže, dunjo mojaˮ i „Zajdi, zajdi, jasno sonceˮ, a u obema se mogu prepoznati dinamički izražajne emocije Zrinke Posavec.

„Ako želiš moje srceˮ, osmišljena u duhu sevdalinke, i sasvim drugačija, pokretljiva pesma „Za tebeˮ, koja je, prema rečima autorke, pisana u duhu etno muzike – daju naročit doprinos albumu kroz Zrinkin autorski rad. Ovim pesmama umetnica možda nagoveštava pravac u kome dalje želi da se kreće.

Neophodno je istaći da deonica klavijatura, za kojima je Kristina Bjelopavlović-Cesar, u svaku pesmu unosi nove, raznovrsne elemente, a ponekad u kombinaciji manira starogradske i džez muzike dopunjuje eventualne praznine u nekim nedorečenim delovima.

Tradiciji sela, ali i gradova, zasigurno je ovim albumom Zrinke Posavec pokazan novi put, nove mogućnosti. Zajedno sa kolegama Zrinka je dokazala da tradicija ne mora nužno nestajati, već se može razvijati i re-kreirati kroz razne muzičke žanrove koje donose 20. i 21. vek.