Prvi „Retnik” festival, Beograd, 2015.

Na prvom izdanju festivala „Retnik”, 19. novembra 2015, u Kulturnom centru REX u Beogradu, u ulozi „domaćina” bila je Svetlana Spajić koja je sa njenom Pjevačkom družinom ugostila domaće tradicionalne izvođače: Obrada Milića, diplara, pevača i guslara iz Žegara u Dalmaciji i Ratka Milića, vođu grupe „Bogatnik” iz Žegara, pevača Olgu Krasojević sa njenom izvornom grupom „Crnućanka”, pevače izvika Tomku Paunović, Miloljuba Šakovića, Dragicu Žunić i Miroljuba Raketića, kao i Smilju Kotur, pevača najstarije generacije iz Jasenovca u Hrvatskoj. Osim starih majstora, na festivalu su se predstavili i „mladi lavovi”, učenici okupljeni oko pomenutih narodnih umetnika.

Autor: Maja Radivojević

Delić atmosfere sa festivala „Retnik” 2015. Foto: Predrag Todorović

Poselo u Beogradu – da, čini se da bi ovo zaista bile prave reči za opisivanje prvog izdanja festivala tradicionalne muzike „Retnik”. Organizatori ovog zanimljivog dešavanja bili su „World Music asocijacija Srbije”, Udruženje „Ring Ring” i Društvo „Izvor”. Čast da uredi program pripala je umetnici Svetlani Spajić, koja je ovom prilikom ugostila preko dvadeset izvođača tradicionalnih muzičkih oblika iz različitih delova Srbije i Hrvatske. Osim onih iskusnih i proverenih starijih pevača, na koncertu su nastupili i mladi okupljeni oko svojih učitelja, sa željom da nastave tradiciju.

Obrad Milić, Retnik 2015. Foto: Predrag Todorović

Publiku su izvođači dočekali na sceni, obučeni u narodnu nošnju. Prizor je odmah odao utisak poselskog druženja negovanog na selu, te se moglo naslutiti da ovo neće biti tek još jedan u nizu koncerata posvećenih tradicionalnom zvuku. Interesovanje je bilo veliko, što je pokazala sala popunjena do poslednjeg mesta. U ime organizatora publici se najpre obratio Bojan Đorđević, da bi mu se potom na sceni pridružio Obrad Milić, narodni diplar, pevač i guslar iz Žegara (Hrvatska). Ovaj narodni umetnik je po starom dobrom običaju sa vinom u ruci i željama za napredak svečano otvorio festival. Pre nego što je predstavila svoje goste, domaćin Svetlana Spajić je rečenicom: „Mi nemamo fanfare, ali imamo diple”, još jednom pozvala Obrada da svirkom i muzički označi početak večeri.

Tomka Paunović i Dragica Žunić-Draga, pevačice izvika, Retnik 2015. Foto: Predrag Todorović

Najpre nazategoše…

Zvaničan deo programa započeli su Miroljub Raketić i Miloljub Šaković iz okoline Nove Varoši, pesmom „Oj, javore, javore”. Snažnim i prodornim glasovima, vešti u „predvajanju”, tj. smenjivanju na dugim izdržanim tonovima, dvojica pevača izvanredno su nam predstavila poseban oblik pesama izvika, nazvanog još i „nazateg”.

Pevači izvika Miloljub Šaković-Šako i Miroljub Raketić-Raketa, Retnik 2015. Foto: Predrag Todorović

U istom maniru i na zavidnom nivou pevale su i Tomka Paunović i Dragica Žunić, izvodeći pomenuti starinski tip dvoglasnog pevanja negovanog jedino na teritoriji jugozapadne Srbije. Dugo zadržavanje na jednom slogu reči pevačice su izvele sa lakoćom, i pokazale da su pravi majstori svog zanata.

Olga Krasojević, vodeći glas, i ženski deo pevačke grupe „Crnućanka”, Retnik, 2015. Foto: Predrag Todorović

Sa Zlatara nas je pesma preselila u Šumadiju, odakle su nam svoje muzičke bisere doneli članovi pevačke grupe Crnućanka, sa Rudnika. To je jedna od najstarijih grupa ove vrste u Evropi, koja svoju tradiciju čuva skoro 200 godina. Osim kontinuiteta, pokazatelj kvaliteta jesu i mnogobrojne nagrade, priznanja i nastupi u zemlji i inostranstvu. Ozarenih lica, pred publiku su najpre izašli članovi ženskog dela grupe na čelu sa Olgom Krasojević, i izveli pesmu novije seoske tradicije „’Ej, Rudniče, ti planino stara”. Čini se da su ovaj primer na bas, pevačice odabrale upravo iz razloga što opisuje prirodne lepote njihovog rodnog kraja, koje su očigledno želele pesmom da dočaraju publici.

Muški deo pevačke grupe „Crnućanka”, Retnik, 2015. Foto: Predrag Todorović

Ponosito se predstavila i muška grupa iz Crnuće, takođe pesmom na bas, prošaranom frulaškom svirkom u kojoj se mogla čuti draž izvođenja tipičnih šumadijskih ukrasa. Članovi Crnućanke pokazali su da neguju i starinske oblike dvoglasnog pevanja na glas. Primer ove vrste je najpre otpevao podmladak grupe, ostavljajući utisak školskog, dobro navežbanog izvođenja. Devojke su pokazale da su na pravom putu kako bi postale dobri pevači, ali da im je ipak potrebno još iskustva da poput svojih učitelja postanu pravi čuvari pevačke tradicije rudničkog kraja. Mikrofon su ponovo ustupile iskusnoj Olgi Krasojević, a ona je u pratnji Svetlane Spajić i Dragane Tomić pokazala kako pesme na glas izvode pravi poznavaoci pomenutog vokalnog tipa. Dobro upevani trio nije sasvim slučajno nastupio u ovom sastavu, budući da članice Pjevačke družine sa Olgom sarađuju od ranije, a zajedno su snimile i kompakt disk u izdanju WMAS.

Pjevačka družina Svetlane Spajić, Retnik 2015. Foto: Predrag Todorovic

Oblik po oblik…

Prikazivanju raznovrsanog miljea pevačkih oblika doprineli su i narodni muzičari iz Dalmacije. Ojkalicu, jedan od oblika pevanja karakterističnog po posebnom načinu potresanja glasa, verno su doneli Ratko i Obrad Milić iz Žegara. Pevački duo iskusno je izveo i zanimljiv dvoglasni primer baziran na tonovima specifične istarske lestvice, koji publika u Srbiji retko ima priliku da čuje.

Ratko i Obrad Milić, Retnik 2015. Foto: Predrag Todorović

Iz Hrvatske je rodom i Smilja Kotur, jedan od poslednjih čuvara vokalne tradicije sela Jasenovac. Zajedno sa Smiljom nastupile su devojke koje mesecima uče narodne pesme po njenom pevanju. Spoj iskustva starog majstora izdašnog glasa i mladih pevačica u punoj snazi rezultirao je solidnom izvedbom tri pesme iz Slavonije u kojima se povremeno čuo troglas. Za trenutak smo se ponovo vratili i starinskom obliku izvika, te su nas Šako i Raketa još jednom sjajnom interpretacijom podsetili kako peva narod na Zlataru. U svet epskog pripovedanja publiku je uveo već dobro poznati Obrad Milić, koji je u skraćenoj verziji i na pomalo neobičan način, opevao „Atentat u Sarajevu” uz gusle. Prvi deo koncerta u punom sjaju zaokružila je Svetlana Spajić sa svojom Pjevačkom družinom: Draganom Tomić, Jovanom Lukić i Suzanom Arsić. Ove pevačice izvele su dve numere, vešto odabarane tako da su njima mogle da pokažu veliki broj sopstvenih izvođačkih kvaliteta. Briljantnim izvođenjem svoje deonice u pesmi „Prioni mobo za ’lada”, Svetlana Spajić je pobrala velike simpatije publike. Na visini zadatka pevačice su bile i prilikom izvedbe starinske potresalice na dugački kosački glas.

Smilja Kotur, Retnik 2015. Foto: Predrag Todorović

Raspojasavanje

Nakon interpretacije domaćina festivala započeo je slobodniji i dosta opušteniji umetnički program. Izvođači su se na sceni dogovarali šta će pevati, spontano se priključivali jedni drugima u izvedbi, dok se uloga vodećeg glasa menjala u gotovo svakoj melostrofi. Izvedeno je još pet numera, neke uspešno, druge manje vešto, s obzirom na činjenicu da su ovi narodni umetnici prvi put zapevali zajedno. U tim trenucima zaista se činilo da sam kvalitet izvođenja i nije bio na prvom mestu, već želja izvođača da pokažu koliko vole to što rade, kao i pokušaj da tu ljubav prenesu i na publiku.

Retnik 2015. Foto: Predrag Todorović

Na samom kraju koncerta Svetlana Spajić povela je pesmu „Nema raja bez rodnoga kraja”; kao da je njome želela da iskaže zahvalnost gostima što čuvaju svoje posebne muzičke tradicije. Svi učesnici su joj se pridružili, te su zajedničkim snagama, zagrljeni, veseli i zadovoljni, festival „Retnik” priveli kraju. Kao što to najčešće biva na uspešnim koncertima, i ovog puta je publika aplauzom pozvala učesnike na bis. Kolom uz pratnju pesme „Oj, djevojko, dušo moja” izvođači su se, predvođeni Svetlanom Spajić, laganim korakom spustili sa bine u publiku, koja je oduševljeno tapšanjem podržavala njihovo izvođenje. Ali, tu nije bio kraj. Dobro raspoloženje ponelo je narodne umetnike da svoje pevanje nastave i posle koncerta u holu Reksa, gde im se priključio i manji deo publike.

Retnik, 2015. Foto: Predrag Todorović

Svoju prvobitnu ideju organizatori festivala „Retnik” uspeli su da sprovedu u delo. Slobodna forma koncerta, osmišljavanje reperotara na licu mesta, spontanost izvođača, njihovo celovečernje prisustvo na sceni, narodna nošnja i vesela atmosfera podsetili su na pravo narodsko seosko druženje. Beogradska publika imala je čast da na novi, a može se reći i ličniji način upozna izvanredne tradicionalne pevače, i da se susretne sa živim izvođenjem velikog broja pesama negovanih u narodu, izvedenih u jednom drugačijem kontekstu. Ukoliko se držimo one stare „po jutru se dan poznaje”, festival „Retnik” pretenduje da postane ne samo pravo stecište izvornih umetnika, već i jedan od važnijih čuvara i promotera muzičke tradicije Srbije.