Rubrika: Bez paradajza, molim!

I Indija i bermude

O tome kako nam je bilo na 7. world music festivalu „Todo Mundoˮ; Beograd/Kolarčeva zadužbina/Studentski kulturni centar, 30. avgust – 2. septembar 2018.

Autori: Marija Rakić-Lovrić i Marija Vitas

King Ayisoba, Todo Mundo 2018, Foto: Srđan Veljović

Četiri večeri jednog od retkih world music festivala u Srbiji bile su ispunjene zanimljivim muzičkim kombinacijama i raznolikim izvođačima, donoseći osveženje na beogradskoj muzičkoj sceni. Može se reći da je svet zaista došao kod nas da nas upozna sa interesantnim tradicijama i fuzijama. Neki od izvođača, koje smo imali prilike da slušamo, jesu zvezde ovog žanra, sa visokim mestima na trenutnim svetskim world music čartovima, a publika koja je došla da ih posluša je mogla da uvidi i zašto. Iako poznati i priznati u svojoj sredini, pa i širom sveta, ovi muzičari nemaju komercijalni pristup izvođenju, što se oseća u energiji koja je zračila iz njih i njihove muzike. Prosto se videlo, čulo i osetilo da oni u svakom momentu na sceni žive muziku koju izvode, unoseći celo svoje biće.

Changallo, Todo Mundo 2018, Foto: el gvojos

Uzdasi nakon Mađara

Na večeri otvaranja se puno ljudi sjatilo u Kolarac. Razlog tome, čini se da ne leži u ugledu koji festival strpljivo gradi od 2012, a naročito ne u nepoznatom mađarskom sastavu Csángálló, koji je prvi nastupio, pre sarajevske sevdah grupe Divanhana. Publiku, koja je tamo došla, mogli bismo da odredimo pre svega kao sredovečne ljubitelje stare, dobre sevdalinke, ali i poštovaoce renomirane ustanove kulture po imenu Kolarčeva zadužbina. Divanhana je održala jedini koncert sa popularnijim, opštepoznatim programom. Publika je mahom došla da sa njima peva, razgali se i uzdiše. Do toga se, međutim, došlo tek nakon sat vremena provedenih uz Csángálló, grupu koja je kao i Divanhana formirana 2009, ali je za razliku od drugopomenute, ostala do ovog koncerta potpuno nevidljiva za Beograđane. Inspiracija mađarskih muzičara bazirana je na tradiciji Čangoša, mađarske etničke skupine iz Moldavije u Rumuniji, kao i na nasleđu Mađara iz Gimeša u Transilvaniji, uz prirodne osvrti na zvuke, ritmove i melodiku susednih krajeva, poput Bugarske, te sklonosti ka raznorodnom muzičkim citatima. Njihov poslednji album Fel az úton… (2015) bio je okosnica koncerta, na kom smo se susreli sa ovde slabo poznatim muzičkim vibracijama suseda

To jesu Mađari, ali ne i slavno pletenje violina uz violu i kontrabas, niti popularni čardaš. Ovo je po mnogo čemu drugačiji zvuk, pritom transponovan na nivo na kom kad da stara tradicija i seoski melos žive punim plućima.

Dva saksofona, harmonika, goč, kahon, gondor, gostujući violina, kačket, šeširić, naočare za sunce, bermude… Slika vrlo neformalna, baš kao i svirka – spontana, nedoterana – povremeno predvođena kvazi-istrošenim, grotesknim glasom perkusioniste. Deo publike je zadovoljno odahnuo na kraju njihovog nastupa, radujući se Divanhani.

Divanhana, Todo Mundo 2018, Foto: el gvojos

Sarajlije su se pojavile sa novim projektom, koji uobičajen repertoar sastavljen od bosanskih sevdalinki i drugih hitova sa ovih prostora, proširuje tradicionalnim turskim pesmama. Projekat se ostvaruje kroz album Kardeş (2018) i zajedničke koncerte Divanhane i poznate turske pevačice Suzan Kardeš, kao i njenog stalnog klarinetiste Junusa Emrea Eleka (Yunus Ellek). Iskusna, 58-ogodišnja Suzan, dala je nastupu dozu ležernosti, prirodnosti i spontane duhovitosti, što je napravilo dobar balans sa mladim muzičarima iz Bosne, kod kojih su želja za dokazivanjem izvođačkog kvaliteta i aranžerske maštovitosti, te potreba da se laska publici, vladale nad potpunim prepuštanjem datom trenutku.

Kompaktnost, čak i u kataklizmi

Drugi dan je bio rezervisan za austrijski sastav Golnar & Mahan i beogradski bend Naked. Golnar & Mahan su sastav koji nosi prizvuke Irana i Egipta – iako članovi benda žive u zapadnoj Evropi, njihovo poreklo je sa prostora Afrike i Azije.

Golnar & Mahan, Todo Mundo 2018, Foto: Srđan Veljović

Fenomenalna frontmenka Golnar Šahjar (Shahyar), pre svega je prikazala svoje vokalno umeće, koje je sa jedne strane suptilno, a sa druge neverovatno tehnički ozbiljno i zahtevno. Takođe, ona je majstor improvizacije, po načinu na koji se kreće kroz pesmu. Dok peva, ona svira na klaviru, na gitari, proizvodi ritam svojim telom, pušta da je pesma intuitivno nosi… Gitarista Mahan Mirarab i perkusionista Amir Vahba kao da su se sa pevačicom slivali u jedno neraskidivno tkivo – njihovo zajedničko muziciranje odavalo je utisak kompaktne, a opet nežne i krhke celine.

Nakon njih usledio je nastup beogradskog benda Naked, koji se može opisati vrlo jednostavno – energija i još energije. Bila je to kataklizma zvuka koji nadolazi i širi se, i u kojem je svaki izvođač imao svoj solo momenat koji bi vodio do kulminacije i završavao isto onako iznenadno kao što je i počeo.

Zanimljiva kombinacija balkanskih narodnih muzičkih motiva koji svaki muzičar na svom instrumentu obrađuje kroz džezirane improvizacije daje autentičnost svakoj numeri, dok njihovo muzičko jedinstvo i komunikacija na sceni čine da se ne gube okviri početne ideje pesme.

Naked, Todo Mundo 2018, Foto: Srđan Veljović

Put kroz improvizacije ka dalekim predelima

Treće veče otvorio je beogradski sastav Institute, koji predvodi naš čuveni multiinstrumentalista Veljko Nikolić-Papa Nik, a u nastavku smo slušali egzotični trio iz Indije, Barmer Boys. Bend Institute je specifičan i teško ga je opisati, kao i njegovog osnivača, Papa Nika.

Čovek koji muzicira celim svojim bićem i kome je improvizacija imperativ, sa delom benda je uspeo da pokaže u kojim se sve pravcima mogu kretati zvuk i muzika.

Ovakav način izvođenja je veoma zahtevan i iziskuje da su muzičari na sceni u stalnom međusobnom kontaktu da ne bi izgubili nit opšte ideje, a da pri tom svaki ostane jasan i dosledan u svom viđenju datog muzičkog trenutka.

Institute, Todo Mundo 2018, Foto: Srđan Veljović

Institute je pokazao zašto je jedan od najboljih i najtrajnijih sastava eksperimentalnog etno džez fjužn zvuka na ovim prostorima. Kao kontrast njima, Barmer Boys su publici doneli sveže i egzotične zvuke dalekog Radžastana u Indiji. Sastav je priznat i poznat u svojoj zemlji ali i čitavom svetu, što potvrđuje saradnja sa mnogim muzičarima iz raznih zemalja. Tradicionalan način pevanja i zvuke harmonijuma trio vešto uklapa sa ritmom perkusija – dolaka, drombulja i kartala – ali i bitboksinga, koji predstavlja iskorak u moderne tokove. Izvodeći narodnu muziku Radžastana, ljubavne, svadbene i druge pesme, ovaj trio je publiku nosio u daleke i strane predele, gde je muzika ostala neraskidivi deo svakodnevnog života.

Barmer Boys, Todo Mundo 2018, Foto: el gvojos

Kralj za kraj

Na poslednjoj večeri scenu su delili kiparski sastav Monsieur Doumani i fenomenalni afrički bend King Ayisoba, koji sa pravom nosi ovo king u imenu. Monsieur Doumani čine tri mlada energična muzičara koja jako žele da ispričaju svoju priču sastavljenu od tradicionalne kiparske muzike, modernog pristupa istoj i tema sa političkim porukama i preispitivanjem savremenog načina života, kako je i sam pevač objasnio na koncertu.

Monsieur Doumani, Todo Mundo 2018, Foto: el gvojos

Izvodili su parafraze tradicionalnih pesama ali i svoje autorske kompozicije koje se delom muzički zasnivaju na bogatoj tradiciji iz koje muzičari potiču. Iako su pesme na grčkom jeziku, način izvođenja i neverovatni obrti u pesmama su mogli da publiku navedu na pretpostavku o čemu se u samom tekstu radi. Povremena karikaturnost njihove muzike daje naročiti pečat ovom triju i dodatno objašnjava zašto su sve poznatiji u Evropi, a takođe i zašto su 2016. godine bili nominovani za „Songlines Music Awardsˮ, prestižnu britansku nagradu u kategoriji world music-a.

Festival je zatvorio neverovatni bend iz Gane, King Ayisoba. Kada je publika usla u salu i na sceni videla postavu benda u plemenskoj nosnji, kao da je malo ustuknula od iznenađenja, dok je deo publike hrabro ostao da stoji očekujući da ga afrička muzika ponese i da slobodno zaigra.

Petočlani sastav predvođen frontmenom King Aisobom, koji peva i svira na neverovatnom udaračko-žičanom instrumentu kologo, uspeo je odmah da prenese sirovu energiju i ritam Afrike u salu SKC-a. Njihove pesme predstavljaju jednostavne životne i političke poruke, kao izraz naroda i narodne misli, sa kojima se svaka publika može identifikovati.

Muzika, naizgled jednostavna i repetitivna, u sebi nosi bogatstvo poliritmičnih modela, koji, dopunjeni kratkim melodijskim frazama prenose energiju afričkog kontinenta – divljinu i lepotu prirode, surovost i jednostavnost života. Publika je na poziv frontmena aktivno učestvovala u pesmama, dok su izvođači ostavili jak utisak preplitanjem ritmova raznih instrumenata, ostvarujući pritom jednu koherentnu celinu. Pevač je pokazao sjajne vokalne sposobnosti, pa čak i u vidu transformacije glasa kojim kao da potcrtava poruku koju prenosi tekstom. Grupa King Ayisoba je prevazišla očekivanja svih prisutnih na koncertu, kako energijom koju je podelila sa publikom, tako i efektnim scenskim nastupom.

King Ayisoba, Todo Mundo 2018, Foto: Srđan Veljović

Na kraju čitavog festivala, jedno je sigurno – muzika može da ispriča priču, iako ne razumemo jezik na kome se muzičar izražava. Svaki od izvođača koji su nastupali na ovogodišnjem „Todo Munduˮ nosi u sebi duboke emocije koje veoma jasno uspeva da izrazi kroz muziku, ali i da publici saopšti ideje i prenese određene poruke, što je jedino moguće iskrenim muziciranjem i čistim emocijama kroz svirku i pesmu.