Magazin Etnoumlje / Rubrika: Uši pišu

Branko Galoić : Ples slobode/Danse de la liberté

SuperPitch, 2021

Mnoštvo u jednom

Autor: Slađana Mitić

Ivanić-Grad, Zagreb, Amsterdam, Berlin i Pariz su mesta koja uokviruju životnu i muzičku biografiju hrvatskog gitariste Branka Galoića.

Amsterdamska faza je bila prva stanica za objavljivanje debi albuma Above the Roofs, 2005. godine. Početni impuls bazirao je na kantautorstvu i pop pesmama.

Drugi korak načinio je 2010. godine sa dinamičnijim materijalom odsviranim sa Orkestrom Skakavac na istoimenom CD-u. Na albumu su gostovali gitarista Vlatko Stefanovski i harmonikašica koja je deo ekipe i ovogodišnjeg albuma – Merima Ključo.

Skakavac koncepcijski predstavlja širenje dijapazona muzičkih influenci Galoića kao kompozitora i aranžera prema zvuku limenih duvača i za to je potvrda došla već sa narednim Skakavac-projektom Angel Song iz 2015. godine. U međuvremenu je berlinski projekat Super C(z)ug (2013) objavio u dvojcu sa usnoharmonikašem Markom Jovanovićem.

Branko Galoić (foto: Aisha Zejpveld)

Prva pariška muzička pisma šalje 2018. godine. Carnet de Voyages je solistički akustični album na kome se okreće sofisticiranim melodijskim i ritmičkim linijama. Krajnji rezultat je fina emocija koju je odsvirao i usmerio ljubiteljima svedenijeg zvuka i dugih gitarskih pasaža.

Posebnost dosadašnje diskografije je One with the Wind u duetu sa portugalskim gitaristom Fransiskom Kordovilom (Francisco Cordovil) – preporuka za slušaoce.

Marta 2021. godine objavljuje Danse de la liberté sa 15 numera čiji bi sadržaj i nastanak mogao grubo da se definiše kao produkcija mnoštva u jedno, ali i kao suprotstavljanje istog muzičkog materijala korišćenjem instrumentalnih i lingivističkih osobenosti i zvučnih različitosti. Rezultati su nadasve zanimljivi.

U projektu koji je sniman u više gradova, učestvovali su muzičari iz raznih zemalja. S tog aspekta, kao i muzičkog, govorimo o internacionalnom world projektu. Sama srž u odsviranom, uz to i homogenom uradku, jeste multikulturalno zvučno sublimiranje u univerzalni i dinamični igrajući korak.

Album otvara i zatvara naslovna numera „Ples slobode”. Sa njom Galoić predstavlja dva različita plesna stanja u koje može da uvede slušaoca jedna ista kompozicija. Trubački ples kao damarska igra svekolikog balkanskog raspoloženja na početku CD-a i njena gitarska verzija, kao zvučna slika sinhronog ljuljanja publike na rok koncertu, kojom zatvara svoju muzičku radionicu.

Neko će reći: hrvatski, neko: srpsko-hrvatski, a kako govorimo o muzici regularno bi bilo reći da se mekoća i pevljivost slovenskih jezika vešto koristi da se izatkaju muzički stihovi po kontrastnom elegično-poletnom obrascu u pesmi „Brodovi”. Galoić je tekst napisao u sadejstvu sa lošim poznavaocem vranjskih prilika i melosa, ali dobrim pesnikom Đorđem Matićem.

Osobenosti engleskog iste te brodove vode u šansonjerstvo u „Milion Ways”. Središnji deo okrenut je mahom muzici u rok idiomu i, uslovno rečeno, muzičkim vinjetama kroz malu minutažu numera „Solitude” i „Flâneur”.

„Don’t Let Me Be Misunderstood” će većini biti znana melodija u nekom od brojnih izvođenja, ali je ovde realizovana kao bras opcija u kojoj se Galoić kao vokalista opredelio za svoju verziju izvođaštva nenadmašne i neponovljive Nine Simon (Simone).

Digitalna izdanja Magazina „Etnoumlje” mogu se kupiti na sajtu „Novinarnica”

U pačvorku koji čini projekat Ples slobode ima sijaset uticaja i muzičkih upliva. Ne može se akcentovati pojedinačni doprinos kojeg od muzičara, ali se mora istaći važna uloga duvačke sekcije Ace Pejčića i Nikole Cvetkovića i elementi džeza koji oni unose, čime verifikuju slobodu i šire prostor za kretanje muzike na Danse de la liberté.

Fotografija sa kompakt-diska albuma „Ples slobode/Danse de la libertéˮ Branka Galoića

Na Balkanu tavanica nije uvek najviša muzička tačka; često to ume da bude patos kao zaseban vid vokalnog izraza. „Magic Carpets” je „patos” za povratak u iskonsku životnu kafanu i najprijemčivija pesma sa albuma.

Ovaj balkanski nepatvoreni kafanski segment je zasebna muzička potka koja se danas malo koristi kao muzički obrazac i inspiracija u world muzici. „Čarobne tepihe” je Jelena Milušić otpevala uz prekrasan zvuk harmonike Merime Ključo.

Od patosa do vrha sa Galoićem i ekipom muzičara do narednog, nadamo se još liberalnijeg pogleda na svet muzike.

. . .