Magazin Etnoumlje / Rubrika: Profilisanje

„Tri na tri”: Jakob Štajnkelner i štajerska harmonika

Drugi u nizu kratkih, prigodnih intervjua ciklusa „Tri na tri” (tri pitanja / tri odgovora) donosi razgovor sa austrijskim umetnikom po imenu Jakob Štajnkelner, koji će otvoriti 13. festival „Todo Mundo”, u četvrtak, 25. septembra.

16. 9. 2025.

Autor: Marija Vitas

Jakob Štajnkelner (foto: Manuel Hauer)

Mlad čovek sa tradicionalnim alpskim instrumentom u rukama, Jakob Štajnkelner (Steinkellner) uvezan je sa muzikom od ranog detinjstva. Rođen je u Lincu, 1995, prošao je sistem formalnog muzičkog obrazovanja sa fokusom na klasičnoj harmornici, da bi u jednom trenutku došlo do sudbinskog susreta sa štajerskom harmonikom.

Drugi važan momenat desio se kada je sa 19 godina služio rok u austrijskoj civilnoj službi i to na Institutu za muzikoterapiju. Tako je, pored karijere instrumentaliste, počeo sebe da razvija i u pravcu vođenja inkluzivnih muzičkih ansambala, zatim pružanja individualne podrške ljudima sa posebnim potrebama, kao i muzičkog obrazovanja dece u inkluzivnim vrtićkim grupama.

Intervju „Tri na tri: DJ Click i radosni folklor 21. veka”

Jakob predaje i u standardnim muzičkim školskim sistemima Austrije, a kao predavač povremeno gostuje i na akademijama i konzervatorijumima u udaljenim krajevima sveta, poput Perua, Vijetnama, Japana, Tunisa i Filipina.

​Od 2017, Jakob je zvanični promoter harmonika „Landerer” iz nemačkog grada Bad Telca.

Jakobovim koncertom, uz podršku Austrijskog kulturnog foruma Beograd, biće otvoren 13. festival „Todo Mundo”, u četvrtak, 25. septembra u Beogradu, u Ložionici, sa početkom u 20 sati. Nakon Jakoba nastupiće belgijsko-senegalski kvartet Tamala.

Ulaznice za festival „Todo Mundo” na sajtu „Tickets.rs”

(Etnoumlje) ► Kada se štajerska harmonika pojavila u tvom životu?

JAKOB: Štajersku harmoniku sam otkrio sa 15 godina,u vreme kada sam već 8–9 godina svirao klasičnu harmoniku i sa radošću započinjao studije klasične muzike na univerzitetu. Kada sam je prvi put probao, odmah sam se zaljubio u njen zvuk i izuzetno duboke basove. Kao da sam tada doživeo sam puls tradicije i zajedništva ljudi, ali i naslutio hiljade novih stvari koje čekaju da ih istražim i otkrijem. U poređenju sa klasičnom harmonikom, štajerska mi je davala osećaj slobode i autentičnosti i pružala mi način da se povežem sa ljudima na najdubljem ljudskom i emotivnom nivou, kao i novu mogućnost da sopstvenom muzikom prevazilazim granice između tradicije i inovacije.

Intervju „Tri na tri: Tamala i veza sa afričkim korenima”

Jakob Štajnkelner (foto: Manuel Hauer)

Intervju „Tri na tri: Tomaš Kočko i Moravska u srcu”

► Da li je ulazak štajerske harmonike u tvoj život imao bilo kakve veze sa tradicionalnom muzikom odgovarajućeg područja, recimo, Štajerske i Austrije?

JAKOB: Naravno! Štajerska harmonika je instrument koji je stvoren da se na njemu svira alpska narodna muzika. Dodir sa muzičkim tradicijama iz prošlosti je izuzetno važan, zato što se na taj način čovek zbližava sa svojim poreklom, a sve mu to pomaže i u stvaranju novih tradicija današnjice i, verovatno, sutrašnjice. Ono kako ja volim da pristupam ovom instrumentu podrazumeva razmišljanje izvan okvira / „thinking outside the box” (Jakob aludira na album Soundkistn/Soundbox).

Intervju „Tri na tri: AVA Trio i mediteranska avangarda”

► Smatraš li da je u izgradnji tvoje umetničke ličnosti, od velikog značaja bilo i iskustvo rada sa osobama sa invaliditetom? Da li štajerska harmonika odirgala ulogu i u tim aktivnostima?

JAKOB: Za mene lično, muzika je najveći od svih darova. Ona je pravi ventil za emocije, nisu joj potrebne reči da bi pričala priče i pomaže kako u najboljim, tako i u najtežim trenucima u životu. Oduvek sam želeo da muziku uopšte, pa tako i sviračku veštinu, u svoj njihovoj radosti i lepoti, učinim dostupnim svima, a ne samo onima kojima je lako da ih dožive. Susreti sa ljudima čiji životi imaju posebne izazove i poteškoće, bili su najvažniji u mojoj predavačkoj karijeri. Otvorili su mi oči i uši u toliko različitih pravaca, a verovatno najvažniji je bio ovaj: „Kada muzika počinje da bude muzika?” To malo pitanje promenilo je sve, a posebno način na koji pristupam svojim muzičkim saputnicima. I da, štajerska harmonika jeste odigrala važnu ulogu u tom periodu, zato što sam potpuno redefinisao svoje shvatanje instrumenta: sviranje je iskustvo celog tela, jer je svaki njegov deo uključen i aktivan. Meh postaje moj dah, prsti – moj glas, a ritam prolazi kroz celo moje telo. Najvažnija spoznaja do koje sam došao radeći sa osobama sa invaliditetom jeste da štajerska harmonika nije samo instrument koji se svira – to je instrument koji se živi!

Intervju „Tri na tri: Nasip Kısmet i grljenje sudbine”

. . .