RUBRIKA: Uši pišu

Boban Marković Orkestar : Mrak

Fonó Budai Zeneház, 2019

Mrak ili razigrani kaleidoskop života

Autor: Aleksandar Mitrović Acart

Reputacija je breme. Reputacija koju na leđima nosi Boban Marković je sačinjena od niza dragačevskih priznanja, kao i plasmana među pedeset najboljih instrumentalista sveta na prestižnoj „Songlinesˮ-ovoj listi! Na albumu Mrak muzika je – mrak. Ali, ne jednobojna, pateći od težine pomenutog bremena i tame, već onakva kakva sa lakoćom komunicira sa svakovrsnim oblicima i bojama, čineći razigrani kaleidoskop životne neponovljivosti. Onog života, načetog u Vladičinom Hanu gde su dubokorezno utisnuti neposrednost, spontanost i lakoća sviranja i oblikovanja muzičkih formi, a trošenog na velikim binama i drumovima sveta. Tamo, gde su se uz srcem nošeni južnjački melos magnetski pripijali muzički uticaji, u zbiru čineći kombinaciju koja isijava na Markovićevim albumima. Nošenu dahom čarobne trube.

Boban Marković Orkestar (promotivna fotografija)

Kompozicija „Mrakˮ, koja pronosi album, jeste izvrsni čašolomni narodnjak. Boban nam, kao autor ove pesme, sa svojim orkestrom predstavlja katarzičnu muziku, na koju je retko koja kultura imuna.

Rubato sa početka – Idem kući, gusta tama/Čekaš li me, moja draga? – podmeće nam pod nos mirise toplog sevdaha i dobrano ukrtelog bluza. Ono što sledi je naški temperamentno i ačelerandira do punog tempa pesme uz pomoć teksta: Zapaliću selo, moje luče belo/Sve što ne bi smelo, uradiću ja.

U nastavku prepoznatljiva čista energija i vatrene trubačke emocije na talasu motoričnosti nose i razgibavaju.

Šmekerski dab pesme „Nanaˮ (poznate pod nazivom „Rekla nana da mi daš te tvoje oči što imašˮ) nosi naširoko prepoznatljiv koketirajući tekst. Ovde pod magijom glavnih trubačkih linija, a nad stameno i znalački odsviranim bubnjem plivaju raznorodni produkcijski slojevi – od flendžerastih rege gitara do horova povučenih dublje u miks, od unisa harmonika i truba do fanki stivivonderskih klavijatura. Uopšteno, pesma ovakvog ambijenta, svirke i komunikativnosti jeste neodoljivo parče skupocene world music torte.

Boban Marković Orkestar (promotivna fotografija)

Finu letargičnost i trajni smešak na obodu usana izmamljivaće nam saksofon u tradicionalu „Dušaˮ. U smenjivanju sa trubom, čas u durskoj, a čas u molskoj varijanti tonaliteta, ljuškaće nas i povremeno dodirivati i tračcima ciganske tuge. Posebno u motivski građenoj, a čudesno osećajnoj sekundarnoj temi. Tuga, koja se u ovim pesmama rađa, kao i nesputana euforija za životom karakteriše samo bele duše ljudi boje noći.

Finalno, utisak je da je album Mrak Bobana Markovića, čudesno dopadljivo i srdačno izdanje. Uvek konciznih i igrivih ritmičkih paterna u patosu matrice (bilo da je beat programiran ili je prisutan tradicionalni goč), i bilo sa bas gitarom ili helikomom u basovom registru; uvek će nam srce dodirivati jednostavne i pitke teme. Odsvirane impresivno i raznim trubačkim stilovima nadahnute.

Crni album nosi preporuku za slušanje raznorodnoj publici. Svima spremnima da se toplog srca prepuste šarenom ringišpilu života i osećajnim tonovima savršene trube.