Rubrika: Uši pišu

Branko Isaković : Aja Sofija

Multimedia Music, 2018

Kad se umetnik nađe u Istanbulu, na vrhu „Orient hotelaˮ

Autor: Martina Vukobrat

Naslovna strana omota albuma „Aja Sofija”, Branka Isakovića

Vrlo interesantna muzička priča Branka Isakovića prožima se kroz niz tema orijentalnog prizvuka, predstavljenih na trećem samostalnom albumu Aja Sofija. Duhovno putovanje u Istanbul pokrenulo je u Isakoviću lavinu emocija, prenetih, potom, u trinaest instrumentalnih melodija.

Dizajn omota, maglovita fotografija Aja Sofije, uz jarke žuto-narandžaste boje, koji je osmislio upravo Branko, izaziva znatiželju i potrebu kod slušaoca da se upozna sa ovim neobičnim spojem različitih muzičkih pravaca. Tako, mešavina turske, ambijentalne i tradicionalne muzike sa prostora Srbije, Makedonije – odnosno, zvuci Balkan ambient bita – lako slušaoca mogu uvesti u Isakovićevo inspirativno duhovno putovanje kroz Istanbul.

Branko Isaković – promotivna fotografija

Dodatni doživljaj svake numere, Branko je vrlo vešto predstavio u dodatku CD-a, u vidu kratke priče o njegovoj poseti ovom gradu. Taj niz melodija, koje se stapaju jedna u drugu, vodeći slušaoca od Aja Sofije, preko mosta na Bosforu, pa sve do odlaska iz mističnog grada, pokazuje producentske i aranžerske sposobnosti autora.

Prva melodija, „Aja Sofijaˮ, predstavlja uvodnu numeru, koja pred slušaoca otvara predivni svet Turske. U „Orient hoteluˮ, pojedini momenti, gde su istaknuti određeni solo instrumenti sa orijentalnim prizvucima, daju posebnu notu kompoziciji, dok naročita ritmička pulsacija budi u mislima egzotični ambijent hotela. Na to se vešto nadovezuje i „Hod Jermenaˮ, u kojoj se jedna melodija ponavlja kroz čitavu kompoziciju, pri čemu se svaki put nakon njene izvedbe pojavljuje nova improvizacija na saksofonu, violini, klarinetu… Svaka ta improvizacija zapravo ukazuje na impresiju Branka Isakovića o ovom veličanstvenom gradu, dok je bio na vrhu Orient hotela.

Ekipa sa snimanja video spota za CD „Aja Sofija” (izvor: B. Isaković)

Naredne četiri kompozicije, Branko Isaković kao da je hteo da poveže u jedinstvenu zvučnu priču. Kroz spoj klavira i akustične gitare, uz opuštajuće improvizacije na raznim tipovima frula, kao i uz makedonski melos, upoznao je slušaoce sa Prinčevskim ostrvima i ženama koje su imale slobodu da skinu svoj veo („Podigni svoj veoˮ). Priča se nastavlja „Rumijevim snomˮ, protkanim veoma mirnim melodijskim kretanjima, da bi violinom prikazao prelepi cvet Trilium, koji je Rumi pronašao u svom snu. Kroz narednih nekoliko numera, tačno se oslikava svaki naslov, svaki Brankov lični doživljaj i opis, priložen uz ovo neobično izdanje.

Zanimljivo je i to da je album, mada predstavlja svojevrsni doživljaj Istanbula, obogaćen dvema poznatim makedonskim melodijama, što ukazuje na Brankovo veoma istančano osmišljavanje priče, korišćenjem različitih melosa.