Gusle na listi Uneska i u servisnom vodiču

Autor: WMAS

Povodom nedavne vesti da je je pevanje uz gusle, deo nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije, upisano na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, podsećamo da je World Music asocijacija Srbije za ovogodišnje predstavljanje Srbije na WOMEX-u, objavila dvojezični servisni vodič pod nazivom „Vodič za izuzetnu izvornu muziku u Srbiji” u kome je, između ostalog, predstavljen i ovaj element muzičkog nasleđa Srbije.

Aleksandar Taušan, jedan od najboljih guslara u Srbiji. Foto: Branko Isaković

U uvodnom tekstu, viši naučni saradnici Muzikološkog instituta SANU u Beogradu, Jelena Jovanović i Danka Lajić Mihajlović, pišu sledeće:

Pevanje uz gusle (jednožični, izuzetno dvožični gudački instrument) je tradicionalni način izvođenja epskih pesama kod brojnih lokalnih zajednica u Srbiji. Kao drevna umetnička praksa, pevanje uz gusle objedinjuje istorijsko pamćenje kolektiva i veštinu muzičkog izražavanja. Reprezentativni repertoar guslara čini herojska epika – pesme o junacima i događajima iz prošlosti, ali i pesme baladnog karaktera. Tradicionalna forma poetskog sadržaja epskih pesama je nerimovani asimetrični deseterac, ali su već dugo popularne pesme u rimovanim desetercima i osmercima. Muzička komponenta je primarno određena solističkim profilom performansa, muškom bojom glasa, arhaičnom konstrukcijom instrumenta i tehnikom sviranja u jednoj poziciji. Instrument se koristi kao zvučna maska glasa i važna je komponenta eskpresivnosti ovog umetničkog izraza. Nekada u celini usmena, guslarska praksa danas je improvizovano muzičko prezentovanje prethodno uobličenih, zapisanih tekstova. Tako se umetnički nivo savremenog pevanja uz gusle bazira na kreativnosti i muzičkim sposobnostima guslara.

Na kompakt disku uz vodič nalaze se i dve guslarske pesme: Obrada Milića iz Žegara i Aleksandra Taušana iz Pančeva.