Magazin Etnoumlje / Rubrika: Profilisanje

Rezoniranje sa Balkanom

Mađarski duo BudaPesme, koji mahom interpretira sevdalinku i rebetiko, nastupiće prvi put izvan svoje zemlje, i to baš u Srbiji, u Dvorištu Rančićeve kuće u Grockoj, u okviru jubilarnog, 10. koncertnog ciklusa „Muzička bašta”, 21. jula 2023. godine. Ovaj koncert, koji će uslediti odmah nakon otvaranja 9. kolektivne izložbe „Stvaralačka Grocka”, sa početkom u 20 sati (ulaz je slobodan), jeste više nego jak povod za intervju sa Veronikom Vargom (glas) i Benedekom Retijem (harmonika).

Autor: Marija Vitas

BudaPesme (foto: Márton Bolyki)

BudaPesme je sasvim svež sastav na mađarskoj world music sceni. Čine ga, pak, iskusni muzičari: Veronika Varga (1990) i Benedek Reti (Réti; 1990), koje publika u Srbiji poznaje kao članove grupe Babra, posvećene južnoslovenskom muzičkom nasleđu.

Babra je premijerni nastup u našoj zemlji imala na 8. festivalu Todo Mundo, u Beogradu, 2. oktobra 2019, nakon čega je domaća publika mogla uživo da ih sluša i na Domboš Festu u Malom Iđošu, 2022. godine.

Prikaz albuma „Babra” sastava Babra

Naglašenu emotivnost, koja krasi i Babru, osetili smo prilikom prvog susreta sa duom BudaPesme. Bilo je to na festivalu Budapest Ritmo, u Budimpešti, aprila 2023, u okviru šoukejs-programa u kom se našao i ovaj mladi sastav, još uvek bez objavljenog albuma.

Na scenu su tada izašli Benedek, u očekivanom izdanju – sa harmonikom na prsima – kao i Veronika – bez prepoznatljivog kontrabasa. Objasnila mi je u Budimpešti da svesno ne želi da na novi sastav prenese „sliku” pevačice sa kontrabasom, po kojoj je Babra karakteristična. Sasvim razumljiva odluka, jer BudaPesme i treba da izgradi zaseban imidž. Stoga, u ovom duu Veroniku slušamo isključivo kao pevačicu, vlasnicu uzbudljivog, sentimentalnog i toplog glasa.

https://youtu.be/LvBOZCwZ0iM

· Koja je, po vama dvoma, suštinska razlika između dua BudaPesme i vaše „majka-grupe” Babra? Kako su, zapravo, Veronika i Benedek rešili da osnuju BudaPesme?

(Veronika)

– „Po mom mišljenju, glavna razlika leži u stilu izvođenja i utisku koji želimo da ostavimo kroz pesme koje izvodimo. Iako se možda čini da radimo isto što i sa Babrom, mi u stvari uvežbavamo nove načine interpretacije i radimo na drugačijem muzičkom stavu, budući da oboje ovde imamo izraženije solističke uloge: u Benedekovoj harmonici je sada čitav bend, a ja se pojavljujem kao vodeći glas, samostalan, bez svog kontrabasa. Kroz duo, ja ostvarujem svojevrsni plan da budem glavna u grupi, jer koliko god da mi instrument (kontrabas) s jedne strane pomaže da sebe izrazim, on mi, s druge strane, stvara i izvestan pritisak, sprečavajući me da tokom izvođenja budem onoliko slobodina koliko bih želela. Imam snažnu želju da na sceni budem intenzivno prisutna kao pevačica, a BudaPesme je vrlo dobar prostor da se u tom pravcu razvijam. Možda je i to bio jedan od razloga da započnemo duo, mada sam, u praksi, do ideje za ovakvim sastavom došla pripremajući onlajn koncert, 2021, tokom perioda ograničenja koja je donela kovid-pandemija. Onda je to preraslo u projekat koji je krenuo da se razvija polako i prirodno, da bismo u jednom trenutku shvatili da nam je repertoar sve veći i veći i da imamo sve više ideja. Ali, rekla bih da je glavni pogon bio – a i dalje je – u tome što oboje težimo stalnom učenju, napredovanju i usavršavanju izvođačkih veština.”

BudaPesme (foto: Márton Bolyki)

(Benedek)

– „Zanimljivo je da nikada ranije nismo razmišljali o tome da osnujemo naš duo, iako već više od deset godina sviramo zajedno u raznim bendovima i pritom delimo ista muzička interesovanja. Tokom kovid-izolacije, Veroniki je kuća Fonó Music Hall ponudila da sa nekim muzičarem, u duo-formaciji, pripremi onlajn-koncert. Ona je odabrala mene. Tako se desio naš prvi koncert, nakon kojeg i nismo baš razmišljali o tome da nastavimo u ovom pravcu. Međutim, dobili smo novu ponudu, pa zatim još jednu… Zaključili smo da ako ovo stvarno funkcioniše tako dobro, onda toga moramo biti potpuno svesni. Glavna razlika u odnosu na Babru je sam repertoar, kao i fokus koji smo stavili isključivo na pesme. Kroz Babru, mi se obično inspirišemo tamburaškom muzikom Mađarske i Vojvodine, dok smo sa duom BudaPesme više posvećeni sevdahu i rebetiko muzici, a uz to i narodnim pesmama Srbije i Makedonije.”

· Imate li uzora u pogledu aranžmana za glas i harmoniku? Da li ste slušali neke stare ploče sa prostora bivše Jugoslavije i Balkana, na kojima je upravo takav zvuk snimljen? Da li inspiraciju nalazite i u nekim novijim ansamblima i albumima?

Veronika Varga / BudaPesme (foto: Márton Bolyki)

(Veronika)

– „Nas dvoje imamo gotovo isti ukus i ideje u vezi sa muzikom, tako da nije teško odabrati šta i kako da sviramo, a svakako smo oboje insprisani starim snimcima. Moderni i noviji zvuci su takođe impresivni, ali budući da radim isključivo iz perspektive i sa interesovanjem narodnog muzičara, ja uvek sebe nalazim u svetu zvukova prošlosti, premda sam svesna da je važno poznavati i sadašnje stanje narodne muzike. Ja, recimo, veoma volim stil pevanja Nade Mamule – to je za mene tako raskošno – ali volim i neverovatnu boju glasa Anete Micevske. Da budem iskrena, nisam baš okrenuta traženju snimaka sa glasom i harmonikom, jer sam u ovom trenutku više usmerena na boju glasa i detalje u vokalnom izrazu, tako da se najčešće prepuštam različitim stilovima i periodima.”

(Benedek)

– „Rado slušam stare snimke iz bivše Jugoslavije. Za mene, kao harmonikaša, polazna tačka je stil maestra Ljubiše Pavkovića, njegov način sviranja i pristup interpretaciji pesme. Takođe, volim snimke Narodnog orkestra Radio Sarajeva pod upravom Jovice Petkovića. Puno slušam i rane snimke dua Zaim Imamović – Ismet Alajbegović, kao i Safeta Isovića sa pratnjom isključivo harmonike. Uvek se trudim da zvuk BudaPesme oblikujem u skladu sa mojom inspirisanošću pomenutim muzičarima. Kada je reč o rebetiko muzici, tu je malo teže naći uzor, jer ovakav duo nije uobičajen za rebetiko, pa moram da se ozbiljnije bavim rearanžiranjem. Ali, te stare gramofonske ploče sa prostora Male Azije i taj stil armonike u rebetiko muzici me veoma pokreću.”

Benedek Reti / BudaPesme (foto: Márton Bolyki)

· Može li se reći da BudaPesme teži izvesnoj sirovosti i spontanosti, te ekspresiji povezanoj sa jednostavnim oblicima nastupa u kafanama iz prošlosti?

(Veronika)

– „Mene inspiriše blizina ljudi, ali mi često nije lako da se otvorim… Istina je da volim da sviram u kafanama koje krasi lepa, ugodna i topla atmosfera ili nekakva veza sa prošlošću. Sviranje u kafani koju jako dobro poznajem ili veoma volim čini me srećnom i, ponekad, istovremeno melanholičnom, tako da upravo mešavina osećanja priprema moje stanje duha i duše na putu ostvarenja ličnog zvuka prilikom interpretacije ovih starih pesama. Možda imam prirodnu potrebu da iskusim ovu stvarnost zbog samih sadržaja pesama, punih života. Osim toga, stvarno težim tome da prenesem jednostavnost, iskrenost i finoću kroz naš nastup. Kafanski način muziciranja obično i jeste povezan sa spontanošću, prvenstveno zbog mogućnosti muzičkog variranja i, naravno, zahvaljujući znanju i iskustvu muzičara. Ako umete da improvizujete, onda vam to stvara osećaj da stvarate nešto novo, naravno, u određenim stilskim okvirima. Važno je posedovati sposobnost improvizacije, jer je to, po mom mišljenju, jedini način da svoju ličnost zaista pretočite u muziku koju izvodite.”

(Benedek)

– „Da, upravo je to ono što želimo da postignemo! Način na koji se, kako mi to vidimo, ljudi na Balkanu povezuju kroz muziku i, konačno, kako se ujedinjuju, jeste jedno od najlepših muzičkih čuda koja smo iskusili. Naravno, neke nijanse u muziciranju mogu da izostanu u takvim, kafanskim situacijama, a ono što mi želimo na sceni da postignemo jeste upravo da muzici dodamo bogatstvo nijansi.”

· Šta dominira u vašem repertoaru? Ukoliko je reč o rebetiko pesmi iz Grčke i sevdalinki iz Bosne – kakvu nit nalazite između ovih, različitih tradicija?

(Veronika)

– „Moglo bi se reći da su sevdalinka i rebetiko u ovom trenutku u našem fokusu. Razlog što na repertoaru imamo puno rebetiko pesama je u tome što ja sa mnogo više samopouzdanja interpretiram grčku muziku, a to je zato što poznajem jezik. Osim toga, mi smo oboje nadahnuti tim pesmama zbog mnoštva ličnih iskustava i uspomena. Sevdalinka je, pak, za nas bila sasvim nova stvar – mi gotovo da ništa od tog žanra nismo do sada svirali – a mislim da smo se oboje zaljubili u eleganciju koju ove pesme poseduju.”

„Rebetiko i sevdalinka su prilično udaljene jedna od druge, u geografskom, istorijskom i tematskom pogledu, ali među njima, po mom mišljenju, postoji estetka sličnost – bar ja tako osećam, dok pevam i slušam te pesme.”

„Sve stare rebetiko pesme imaju prepoznatljivu osmansku boju, koja ih čini ne samo moćnim, već različitim i jedinstvenim. To je ono što takođe prepoznajem u mnogim starim sevdalinkama, ne samo u njihovim melodijskim linijama, već često i u pevačkom stilu, pa čak i u instrumentaciji. Ovo tursko-bliskoistočno poreklo zvuka vrlo mi je blisko i ja često biram pesme pod uticajem baš takvog zvuka, dakle ne samo grčke i bosanske, već i makedonske i srpske pesme.”

(Benedek)

– „Ono što stvarno dominira repertoarom je bosanska muzika, dok su rebetiko, srpske i makedonske pesme za sad u priličnoj ravnoteži. Ja ne želim da nalazim nit među njima, ali ako ta nit postoji, ona nije muzička – mada možemo i to da nađemo; na primer, muzički način razmišljanja Istoka i snažni osmanski uticaji. Prava nit, međutim, jeste ona opsesija u nama. Veronika je opsednuta rebetikom, a ja sam opčinjen sevdalinkom, pa su ta dva stila ispunjena našim najjačim emocijama i mislima.”

· Šta vas, kao duo i pojedince, tako snažno vezuje ze Balkan? Kada se ova sklonost pojavila i šta ju je podstaklo?

(Veronika)

– „Zaista se ne sećam polazne tačke mog interesovanja i obožavanja Balkana, ali pretpostavljam da su me ka tome odvele studije mađarske tradicionalne muzike. Naravno, grupa Babra ima glavnu ulogu u ovom procesu, ali znam da sam čak i pre Babre bila duboko impresionirana raznom muzikom koja je dolazila iz tog kutka sveta. Verujem da posedujem instinktivnu vezu sa muzikama Balkana i Grčke, tako da ne mogu racionalno da objasnim svoj put ka njima. Mislim da se ne radi samo o muzici, jer se lako vezujem i rezoniram i sa drugim elementima ovih kultura. To je jedan poseban sistem vredosti – ja cenim vitalnost i emocionalnost naroda sa Balkana i način na koji ljudi jedni drugima pružaju podršku. Puno puta sam iskusila divnu energiju, neposrednost i otvorenost ljudi iz Grčke i sa Balkana.”

BudaPesme (foto: Márton Bolyki)

Digitalna izdanja magazina „Etnoumlje” mogu se kupiti na sajtu „Novinarnica”

(Benedek)

– „U mom slučaju, sve kreće od harmonike. Ja sam najpre svirao klavir, a nakon sedam godina sam se prebacio na harmoniku. Tako je i muzika Balkana doprla do mene i od tada nisam od nje želeo da se odvojim. Snažno sam se uvezao sa ovom muzikom, kroz koju sam, tokom godina, stekao bezbrojne uspomene. Kroz muziku Balkana ja mogu sebe da menjam i razvijam svoju ličnost, a to mi pomaže da pomeram sopstvene granice i tako postanem bolja verzija sebe. Ima li od toga išta dragocenije za jedno ljudsko biće? Godinama sam posvećen balkanskoj muzici, a kao što je Epiktet rekao: Postaješ ono, čemu posvećuješ pažnju.”

. . .